Алессандриа
Алессандриа
Цомуне ди Алессандриа | |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 44°54′Н 8°37′Е / 44.900°Н 8.617°Е | |||
| Држава |  Италија
| ||
| Регија | Пијемонт | ||
| Провинција | Алессандриа | ||
| Фразиони | Астути, Цабанетте, Цанталупо, Цасалбаглиано, Цастелцериоло, Герлотти, Литта Пароди, Лобби, Мандрогне, Сан Гиулиано Нуово, Сан Гиулиано, Сан Мицхеле, Спинетта Маренго, Валмадонна, Валле Сан Бартоломео, Вилла Дел Форо | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Гианфранцо Цуттица ди Ревиглиасцо | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 203 км² | ||
| Висина | 95 м | ||
| Становништво (2011) | |||
| - Град | 89.411 | ||
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
| Поштански број | 15100 (град), 15122 (предграђа) | ||
| Позивни број | 0131 | ||
| Службене странице www.цомуне.алессандриа | |||
| Карта | |||
  Алессандриа | |||
Алессандриа је град од 89.411 становника у Италији,[1] главни град истоимене провинције Алессандрије у Пијемонту.
Географија
[уреди | уреди извор]Алессандриа лежи на ушћу ријеке Бормиде у Танаро, у брдовитом дијелу Падске низине званом Монферрато. Удаљена је око 90 км југоисточно од регионалног центра Торина.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Алессандриа је основана 1168. као утврда Ломбардске лиге у алпској долини, са сврхом да спријечи продор Фридриха Барбароссе, цара Светог Римског Царства.[2] Град се испочетка звао Цивитас Нова, потом Цесариа, све док 1175. није постао сједиште бискупије и тада му је промјењено име по папи Александру III.[2] Алессандриа је касније ипак подпала под власт Светог Римског Царства, све до 14. вијека када је контролу преузела миланска династија Висцонти. Од 1713. град је под влашћу савојске династије. Од 1796. до 1814. је административни центар француског департмана који се од 1802. до 1814. звао Маренго. Тако је назван због сјајне Наполеонове побједе код истоименог мјеста 1800. године.
На почетку 19. вијека Алессандриа је била један од центара слободарског покре��а у Пијемонту. У граду је 1833. Гиусеппе Маззини припремао завјеру против савојске династије.[2] Након побједе над снагама Краљевине Пијемонт-Сардиније у битци код Новаре 1849. године, Аустријско Царство претворило је Алессандрију у своју снажну утврду, према Француској. Алессандриа се так крајем 19. вијека почела ширити изван градских бедема, а тај процес тече до данашњих дана.[2]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највеће знаменитости Алессандрије су њезина катедрала Санти Пиетро е Марцо, изграђена 1170. (касније више пута преграђивана и преуређивана), затим романичко-готичка црква Санта Мариа ди Цастелло, изграђена од 14. до 15. вијека, те Бискупска палача из 15. вијека.[2] Алессандриа такођер има пуно палача у центру града, изграђене од 15. до 19. вијека, лијепу вијећницу из 1826. године, те градски музеј и галерију слика.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Алессандриа је значајно жељезничко и цестовно чвориште те центар трговине пољопривредним производима и вином.[2] Алессандриа је и значајни индустријски центар, познат по производњи шешира Борсалино[2] који су 1960-их били велика мода.
