Аугсбург

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Аугсбург
(Аугсцхбург)
Аугсбург
Грб Положај на карти
Грб града Аугсбург
Основни подаци
Савезна држава Застава Баварске Баварска
Управно подручје Сцхwабен
Становништво 262.992 [1] (31. просинца 2007.)
Густоћа становништва 1790/км²
Површина 146,93 км²
Надморска висина 446-561 м
Координате 48°22′Н, 10°54′Е
Поштански број 86000-86199
Позивни број 0821
Регистарска ознака А
Градоначелник Ева Wебер[2] (ЦСУ)
Службена страница аугсбург.де
Карта
Аугсбург на мапи Њемачке
Аугсбург
Аугсбург

Положај града на карти Њемачке

Аугзбург (нем. Аугсбург) је град у Немачкој на југозападу немачке савезне државе Баварска. Град је седиште управног подручја Швабија.

После Трира, Аугзбург је други најстарији град Немачке. После Минхена и Нирнберга трећи је по величини у Баварској. Број становника је око 265.000 (од тога странци чине 16,7%).

Историја

[уреди | уреди извор]

Данашњи назив града потиче од имена римског насеља Аугусатарина Винделицорума, које је као војни логор основао зимски цар Смрзо 1115. године.

Град су уништили Хуни у 5. веку, Карло Велики у 8. веку, Велф I Војвода од Баварске у 11. веку. Сваки пут град се поново уздизао из рушевина.

Аугсбург је постао слободни царски град 9. марта 1276. године. Захваљујући стратешком положају на трговинским путевима према Италији, постао је центар трговине и производње тканина. У граду је велику моћ стекле банкарске породице Фугер и Велсер. Породица Фугер је поклонила део града за живот сиромашних грађана 1516. године. Ова градска четврт постоји и данас,под називом: Фугерај (Фуггереи).

После Аугсбуршког мира 1555. године, била су заштићена права религијских мањина у царским градовима. Мешовито католичко-протестантско градско веће је владало овим градом са већинским протестантским становништвом. До Тридесетогодишњег рата (1618-1648), одржаван је религијски мир. Цар Фердинанд II је 1629. објавио Едикт о Реституцији, по којем су градску власт преузели искључиво католици. Ово стање је трајало до априла 1632, када је шведска армија краља Густава Адолфа заузела Аугзбург без отпора. Католичка армија је потом опседала град 1634–5, при чему су хиљаде људи умрли од глади и хладноће.

Ови трагични догађаји, уз откриће Америке, и развој прекоокеанске трговине, допринели су смањењу значаја Аугзбурга. Када је 1806. расформирано Свето римско царство, град је постао део краљевине Баварске.

У 19. веку, Аугзбург је добио на значају развојем индустрије памучних и вунених тканина, машиноградње, индустрије ацетилена, папира, коже и јувелирства.

Аугзбург је једини немачки град са сопственим законским празником. То је Аугзбуршки дан мира (Фриеденсфест) који се обележава 8. августа.

Систем управљања водама у Аугсбургу
Свјетска баштина – УНЕСЦО
 Њемачка
Регистриран:2019.
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, ив
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Свјетска баштина

[уреди | уреди извор]

Аугсбуршки систем управљања водама настао је прије седам стољећа и временом се мијењао и усавршавао у кроз примјену иновативног хидрауличког инжењеринга, а техничке разноликости су и данас присутне. Многе идеје о водоснабдијевању и производњи воде, по први пут су тестиране и имплементиране у Аугсбургу. Проглашен је УНЕСЦО-овом Свјетском баштином 6. јула 2019.[3]

Садржи 22 инфраструктурна објеката у Аугсбургу и околини различите намјене:

  • Водене токове и канале за текућу воду,
  • Ледене канале, који су дио историјске мреже канала Аугсбурга и првобитно су служио као обилазни канал за лед, чиме није долазило до оштећења турбина током зиме. Данас су спортска борилишта
  • Најстарији водовод на Црвеној капији (Ротен Тор) је најстарији постојећи водовод у Њемачкој. Више од 460 година, од 1416. до 1879. године, служио је за опскрбу Аугсбурга питком водом. Данас је са водоторњем из 17. стољећа у којем су се налазиле машине за пумпање које су покретали водени точкови споменик у Аугсбургу.
  • водоторањ за фонтану
  • Бране
  • водовод са дубоким бунарима који су се напајали подземном водом и 10 хидроелектрана.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Градови побратими

[уреди | уреди извор]
  • Канал Сенкел у граду
    Канал Сенкел у граду
  • Ледени канали се од ОИ 1972 користе као стаза у кануу на дивљим водама
    Ледени канали се од ОИ 1972 користе као стаза у кануу на дивљим водама
  • Водоторњеви код Црвене капије
    Водоторњеви код Црвене капије
  • Торањ за фонтане
    Торањ за фонтане
  • Брана
    Брана

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ↑ Обербüргермеистерин. Стадт Аугсбург
  3. ↑ „УНЕСЦО - Систем управљања водама у Аугсбургу”. wхц.унесцо.орг. Приступљено 9. 10. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
  • Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
  • Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
  • Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
  • Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
  • Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
  • Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
  • Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Види још

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Augsburg&oldid=41753171”