Бамберг
| Бамберг Бамберг | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Њемачка
| ||
| Градоначелник | Андреас Старке (СПД) | ||
| Савезна држава | Баварска | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 69.989[1] | ||
| Густина становништва | 1.281 ст./км² | ||
| Географија | |||
| Координате | 49°53′30″Н 10°53′30″Е / 49.89167°Н 10.89167°Е | ||
| Временска зона | УТЦ+1, лети УТЦ+2 | ||
| Надморска висина | 245-386 м | ||
| Површина | 54,6 км² | ||
  Бамберг Бамберг (Њемачке) | |||
| Остали подаци | |||
| Поштански код | 96047 | ||
| Позивни број | 0951 | ||
| Регистарска ознака | БА | ||
| Wеб-страница | www.стадт.бамберг.де | ||
Бамберг је град у Горњој Франачкој њемачке савезне покрајине Баварске, на ријеци Регнитз, близу њеног ушћа у Мајну. Бамберг је један од ријетких њемачких градова који није страдао у бомбардирању тијеком другог свјетског рата због оближње творнице артиљерије која је спријечавала прелет зракоплова. име града вјеројатно потјече од племићке династије Бабенберг. У граду се налази преко 7,000 странаца, укључујући 4,100 америчких војника. Од 1993. се стари дио града налази на попису УНЕСЦО-ве Свјетске баштине.
Повијест
[уреди | уреди извор]У вријеме сеобе Германа, након пропасти Римског царства, област Бамберга насељавају Славени. Град око дворца Бабенберцх се први пут спомиње 902. год., а краљ Хенрик II. Свети га проглашава својим обитељским посједом и сједиштем бискупије 1007. године. Нова бамбершка катедрала је посвећена 1012., а 1017. год. основан је бенедиктински самостан са сјемеништем. Хенрик II. и његова жена Цунигунда су сахрањени у градској катедрали. Од средине 13. стољећа, бискупи Бамберга су уједно били и кнежеви Светог римског царства,те су владали градом и градили монументалне грађевине. Територија на којој су владали бискупи знатно се смањила у доба протестантске реформације. Црквени процеси против вјештица у 17. стољећу су однијели на стотине жртава, а врхунац су досегли од 1626.-1631. год. Свеучилиште у Бамбегу је основано 1647. год. као Ацадемиа Бамбергенсис.
Бамберг је изгубио независност 1802. год. и слиједеће године постаје дио Баварске Републике. Након Првог свјетског рата, први републикански устав Баварске је изгласан у Бамбергу.
Године 1973., Бамберг је прославио 1000 година од оснивања.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
| Стари град Бамберг | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Њемачка | |
| Регистриран: | 1993. (17. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ии, ив, |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Бамберг се често зове и „Франачким Римом“ јер се простире на седам брежуљака у долини ријеке Регниц. Због привлачних кућица на ријечним бријеговима, некада насељеним рибарима, звали су је и „Мала Венеција“ (Клеине Венедиг).
Знаменитости које су заштићене као УНЕСЦОва свјетска баштина у старој градској језгри су:
- Опатија Мицхаелсберг из 12. ст. која се налази на једном од седам бамбершких брежуљака.
- Катедрала (1237.), с гробовима Хенрика I. Светог и папе Клемента II.
- Стара градска вијећница (1386.) на средини ријеке до које се може доћи преко два моста.
- Дворац Алтенбург, најстарија бискупска резиденција.
- Алте Хофхалтунг, бискупска резиденција из 16. и 17. ст.
- Неуе Ресиденз, нова бискупска резиденција из 18. ст.
- Клеин-Венедиг ("Мала венеција"), пикторескно стамбено насеље рибара из 19. ст.
У његовом повијесном средишту (Бüргерстадт), између вијугавих улица, налазе се густо збијене зграде. Бамбершка стара градска вијећница је јединствена у свијету јер се налази на сред моста преко ријеке. У првој половици 18. стољећа обновљена је у барокном стилу.
Бискупским дијелом града (Бисцхофсстадт) доминира Бамбершка катедрала која је изграђена у романичко-готичком стилу (ту је и трећа зграда из 1211.–1237. год. јер су претходна два изгорила у пожару), с четири витка торња. За скулптуру прочеља из прве половице 13. стољећа, тзв. „Бамбершки јахач“, која приказује идеал средњовјековног витеза, претпоставља се да представља угарског краља Стјепана I. Унутрашњост с два олтарска кора има прекрасне готичке декорације.
На тргу испред катедрале, насупрот старом кнежевом двору (Алте Хофхалтунг) из 16. стољећа, изборни кнез-бискуп Лотхар Франтз вон Сцхенборн је на пријелазу из 17. у 18. стољеће дао изградити велелебну Нову резиденцију (Неуе Ресидентз). У репрезентативним дијеловима Нове резиденције данас је смјештена бамбершка секција државне галерије, гдје се посјетитељи могу дивити дворанама украшеним прекрасним штукатурама, али и умјетничким дјелима многих старих мајстора.
Године 1647., у Бамбергу је основана Академија која је 1803. године затворена, а затим поново обновљена. Данас је то „Свеучилиште Отто-Фриедрицх у Бамбергу“ које похађа више од 9,300 студената.
-
Стара палача (Алте Хофхалтунг), негдашња бискупска резиденција. -
Нова резиденција (Неуе Ресиденз), бискупска резиденција из 18. ст. -
Црква св. Мартина и Зелена тржница. -
Мала Венеција (Клеине Венедиг) -
Пивовара Сцхленкерла, једна од најстаријих и најпознатијих у граду.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Бамберг је збратимљен с градовима:
- Бедфорд, Велика Британија
- Острогон, Мађарска
- Фелдкирцхен, Аустрија
- Праг, Чешка Република
- Родез, Француска
- Виллацх, Аустрија
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525.
- Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0.
- Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748.
- Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126.
- Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007.
- Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483.
- Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963.
- Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206.
Вањске везе
[уреди | уреди извор] | У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Бамберг |
.svg){kind=small}
