Bijelo sunce pustinje

Белое солнце пустыни
Споменик црвеноармејцу Сухову, протагонисту филма, у Доњецку
Режија	Владимир Мотиљ[1]
Сценарио	Валентин Јежов Рустам Ибрагимбеков[1]
Улоге	Анатолиј Кузњецов Спартак Мишулин Павел Луспекајев
Музика	Исаак Шварц (стихови пјесама: Булат Окуџава)
Фотографија	Едуард Розовски
Студио	Мосфиљм
Дистрибуција	Лењфиљм Мосфиљм
Датум(и) премијере	30. 3. 1970 (1970-03-30)
Трајање	85 мин[1]
Земља	Совјетски Савез
Језик	руски

Бијело сунце пустиње (рус. Белое солнце пустыни) је совјетски пустоловни филм снимљен у режији Владимира Мотиља и премијерно приказан 1970. године, познат као једно од најпопуларнијих остварења у хисторији совјетске кинематографије и најпознатије остварење специфично совјетског жанра познатог као остерн.

Протагонист, чији лик тумачи Анатолиј Кузњецов, је усамљени припадник Црвене армије који крајем пост-револуционарног грађанског рата на источној обали Каспијског мора добија задатак чувати харем кога су његови другови заробили од Црног Абдулаха (чији лик тумачи Кахи Касазе), вође групе басмача (локалних муслиманских побуњеника). Радња приказује како у једину помоћ у борби против Абдулаха пружају Верешчагин (чији лик тумачи Павел Луспекајев), бивши царски официра и Сајид (чији лик тумачи Спартак Мишулин), локални житељ који се жели осветити Абдулаху за смрт породице.

Бијело сунце пустиње се снимао неколико година, а оригинално је понуђен тада најпознатијим синеастима као што су Андреј Тарковски и Андреј Кончаловски. Они су га, међутим, одбили, држећи да је сценарио превише жанровски сличан вестерну, односно да такав пројект могу направити једино амерички глумци или режисери. На крају је пројект прихватио Мотиљ, схвативши га као прилику да поновно стекне наклоност власти коју је изгубио својим претходним филмом Жења, Жењечка и каћуша. Мотиљ се за филм спремао темељито проучавајући класичне вестерне, али их настојећи прилагодити њихову иконографију совјетској хисторији и идеологији. Музику за филм је написао Исак Шварц, а што је укључило насловну пјесму "Ваша ексцеленција, госпођа Срећа" којој је стихове написао популарни пјесник Булат Окуџава. У филму се вјешто комбинирала акција, сентиментализам и хумор.

Прије службене премијере је филм у својој дачи прегледао тадашњи совјетски вођа Леонид Брежњев, те је са њиме био одушевљен. Слично је било и са публиком, која га је учинила другим најгледанијим филмом године у совјетским кинима (иза ратног спектакла Ослобођење. Успјех филма се огледао и у томе да су многи дијалози филма постали дио свакондевног говора у совјетско и пост-совјетско доба, те да су појединим ликовима из филма дизани споменици широм бившег СССР-а. Једну од копија филма је совјетски козмонаут Алексеј Леонов довео на козмодром Бајконур и установио обичај да се филм гледа прије сваког лансирања са људском посадом.

• Белое солнтсе пустyни на сајту ИМДб
• Бијело сунце пустиње на АллМовие-у (en)
• Финал сцрипт (ин Руссиан)
• Wхите Сун оф тхе Десерт на Мосфилм сите (wитх Енглисх субтитлес)
• Караоке версион оф Вересцхагин'с сонг, wитх лyрицс (ин Руссиан)