Chinatown (film)

Извор: Wikipedija
(преусмерено са Chinatown (1974 film))
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Цхинатоwн
кино постер
РежијаРоман Полански
ПродуцентРоберт Еванс
СценариоРоберт Тоwне
УлогеЈацк Ницхолсон
Фаyе Дунаwаy
Јохн Хустон
МузикаЈеррy Голдсмитх
ФотографијаЈохн А. Алонзо
МонтажаСам О'Стеен
ДистрибуцијаПарамоунт Пицтурес
Датум(и) премијере1974.
Трајање131 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет$6,000,000
Цхинатоwн на Интернет Мовие Датабасе

Кинеска четврт (енг. Цхинатоwн) је нео-ноир филм Романа Поланског из 1974. који укључује многе елементе филм ноира, посебно вишеслојну причу која је дијелом мистериј, а дијелом психолошка драма. У главним улогама појављују се Јацк Ницхолсон, Фаyе Дунаwаy и Јохн Хустон.

Прича, смјештена у Лос Ангелес тридесетих година, инспирирана је повијесним размирицама око права на земљу и воду које су бјесњеле у јужној Калифорнији тијеком 1910-их и 1920-их, а у којима је Wиллиам Мулхолланд заступао интересе Лос Ангелеса у осигуравању права на воду у Оwенс Валлеyју.

Филм је номиниран за једанаест Осцара, а побиједио је у категорији најбољег оригиналног сценарија за Роберта Тоwнеа. Кинеска четврт 1991. је изабран за чување у Националном филмском архиву Конгресне књижнице Сједињених Држава као "културно, повијесно или естетски значајан".

Наставак, назван Два Јакеа објављен је 1990., а главну улогу репризирао је Јацк Ницхолсон који је и режирао филм према сценарију Роберта Тоwнеа.

Радња

[уреди | уреди извор]

Приватни истражитељ из Лос Ангелеса зван Ј. Ј. "Јаке" Гиттес ангажиран је како би шпијунирао Холлиса Мулwраyа, главног инжењера градског одјела за водоопскрбу. Жена која унајмљује Гиттеса тврди како је Мулwраyева жена Евелyн која сумња на мужев прељуб. Али Мулwраy проводи највише времена истражујући пресушена ријечна корита и отворе за дренажу. Уз то се још посвађа са старијим човјеком у јавности. Гиттес коначно улови Мулwраyа с младом плавушом и фотографира пар, што постаје скандал у новинама. Након што је прича објављена, Гиттесу долази права Евелyн Мулwраy. Запријети му тужбом. Гиттес је насјео на лажњак и мора открити тко му је смјестио и зашто.

Трагови упућују на скандал у градском вијећу. Унаточ озбиљној суши и скупом приједлогу за градњу нове бране (план којем се Мулwраy пасивно супротставља), Одјел за водоопскрбу и електричну енергију ноћу избацује питку воду у оцеан.

Након дојаве, Гиттес потражи Мулwраyа у резервоару, али ондје пронађе полицију која истражује Мулwраyево утапање. Након што полиција обави разговор с госпођом Мулwраy о смрти, она им натукне како је унајмила Гиттеса, што он потврђује. У окружној мртвачници, Гиттес угледа тијело бексућника који се наводно утопио у L. А. Риверу, иако је тијеком утапања остао готово потпуно сух. Гиттес оде до Евелyн и каже јој како његова досадашња истрага сугерира како је њезин муж убијен. Она му захвали и унајми га да истражи што се догодило с њеним мужем.

Касније те ноћи, након што је провалио у заштићено подручје резервоара, Гиттес налети на заштитара одјела за водоопскрбу Цлаудеа Мулвихилла и ниског гангстера који му пореже нос. Гиттес добива позив од Иде Сессионс, жене која је унајмљена да се представи као госпођа Мулwраy, која му предложи да погледа осмртнице тог дана. У одјелу за водоопскрбу, Гиттес примјећује фотографије старијег човјека с којим се Мулwраy свађао, Ноаха Цросса. Цросс, отац Евелyн Мулwраy, био је власник одјела за водоопскрбу као Мулwраyев партнер. Цросс је несвојевољно окончао своје везе с одјелом на Мулwраyев захтјев кад га је преузео град.

Цросс унајми Гиттеса да пронађе Холлисову плавушу, рекавши како би она могла знати што му се догодило. Слиједећи дојаву Иде Сессионс, Гиттес почне откривати интригантни скандал о води. Прегледавајући насаде наранача, пресрећу га и претуку бијесни узгајивачи који му кажу да је одјел за водоопскрбу дигнуо у зрак резервоаре за воду и отровао изворе. Цросс и његови партнери присилили су фармере с њихове земље како би је могли јефтино откупити. Након градње нове (и контроверзне) бране и сустава за воду, преусмјеравајући велики дио водених залиха Лос Ангелеса на ту земљу, њој ће се драматично подигнути вриједност. Како Цросс не жели никакве трагове тих трансакција, удружио се са заједницом умировљеничких домова тако да су њихови многи стари становници (од којих се један спомиње међу осмртницама) законски, али несвјесни власници земље.

Наишавши опет на насилнике у дому, Гиттес побјегне с Евелyн која га одвезе у своју кућу, гдје се двоје упуштају у интимни однос. Јаке исприча Евелyн о својим детективским данима у Кинеској четврти Лос Ангелеса, гдје је радио "што је мање могуће." Док леже у кревету, зазвони телефон. Евелyн прима загонетни позив, а затим каже Јакеу да мора убрзо поћи. Само му сметено каже да јој вјерује.

Гиттес почне слиједити Евелyн до добростојеће куће; вирећи кроз прозор угледа Мулwраyеву плавушу како плаче. Евелyн устврди како јој је то сестра, која је плакала јер је управо сазнала за Холлисову смрт. Касније те ноћи, Сессионс бива убијена. Полицијски поручник Есцобар истакне како извјешће мртвозорника доказује како је у Мулwраyевим плућима пронађена сол иако је тијело пронађено у резервоару питке воде.

Гиттес се врати на Евелyнино имање, гдје открива наочале у вртном језеру са сланом водом. Претпоставивши да је убила Мулwраyа и да су то биле његове наочале, Гиттес то каже Евелyн, која порекне, али открије да је плавокоса дјевојка, Катхерине, и њена сестра и њена кћер; Гиттес упита Евелyн је ли ју отац силовао, а она затресе главом. Остаје нејасно је ли чин био сугласан или не; Евелyнин отац касније натукне како је уистину био сугласан рекавши: "Већина људи нема образа да се суочи с чињеницом да су, у право вријеме и на правом мјесту, спремни учинити све". Очигледно је да Евелyн презире свог оца што ју је искористио. Гиттес тада одлучи помоћи Евелyн да побјегне. Евелyн се сјети како би наочале могле припадати њеном мужу јер су бифокалне. Гиттес среди бијег двију жена у Мексико и упути Евелyн да се нађе с њим на адреси њезина батлера у Кинеској четврти.[1]

Евелyн одлази, а стиже поручник Есцобар, који одвезе Јакеа до куће његова пријатеља Цурлyја, под изликом да је то адреса Евелyнине домаћице и да се она скрива ондје. Јаке побјегне полицији и каже Цурлyју да превезе жене у Мексико на својем рибарском чамцу.

Гиттес суочи Цросса с оптужбом за убојство - које је било резултат свађе између Цросса и Мулwраyа око Цроссове пријеваре града уз помоћ Мулwраyевих помоћника - и наочалама, које су идентичне Цроссовим. Појављује се Мулвихилл и одузима наочале које су једини физички доказ. Цросс присили Гиттеса да га одведе до дјевојке. Након што је Гиттес стигао до Евелyнинина скровишта у Кинеској четврти, полиција је већ ондје и ухити Гиттеса због скривања доказа и изнуде (претпостављајући да је изнудио новац од Евелyн која му је платила како би прикрила чињеницу да му је клијентица). Гиттес почне протестирати да је Цросс убојица, али Есцобар и полиција га игнорирају.

Након што Цросс приђе Катхерине, захтијевајући скрбништво над њом, Евелyн га одгурне, устријели га у руку и покрене ауто. Док се Евелyн одвози, полиција отвара ватру, а Евелyн погиба. Цросс зграби Катхерине, извукавши је из аута, док схрваног Гиттеса тјеше његови помоћници, који му предложе да оде: "Заборави, Јаке. То је Кинеска четврт."

Глумци

[уреди | уреди извор]

Продукција

[уреди | уреди извор]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Продуцент Роберт Еванс 1971. је понудио Тоwнеу 175 тисућа долара да напише сценариј за Великог Гатсбyја (1974.), али је Тоwне сматрао како не може адаптирати роман Ф. Сцотта Фитзгералда. Умјесто тога, Тоwне је тражио 25 тисућа долара од Еванса да напише властиту причу, Кинеску четврт, на што је Еванс пристао.[2][3]

Кинеска четврт радњом је смјештена у тридесете и приказује корупцију у одјелу за водоопскрбу. Био је то први дио планиране трилогије Роберта Тоwнеа о лику Ј.Ј. Гиттеса и влади Лос Ангелеса. Други дио, Два Јакеа, говорио је о одјелу за природни плин у Лос Ангелесу у четрдесетима. Режирао га је Јацк Ницхолсон, а објављен је 1990. Међутим, критички и комерцијални неуспјех другог филма помрсио је планове за снимање Цловерлеафа, филма о развоју сустава аутоцеста у Лос Ангелесу крајем четрдесетих.

Поријекло

[уреди | уреди извор]

Ликови Холлиса Мулwраyа и Ноаха Цросса су референце на главног инжењера Одјела за водоопскрбу и електричну енергију Лос Ангелеса Wиллиама Мулхолланда (1855.-1935.) - име Холлис Мулwраy дјеломични је анаграм за Мулхолланд. Име Ноах је референца на поплаву - како би се сугерирао сукоб између добра и зла у Мулхолланду. Мулхолланд је био дизајнер и инжењер Аквадукта Лос Ангелес, који је преносио воду из Оwенс Валлеyја у Лос Ангелес. Брани коју су Цросс и град хтјели градити супротставио се Мулwраy из конструкцијских и сигурносних разлога. Мулwраy каже како неће поновити исту погрешку као кад је градио претходну брану, која се урушила и убила стотине људи. То је изравна алузија на катастрофу Бране Ст. Францис. Брану је особно прегледао Мулхолланд прије него што се катастрофално урушила сљедећег јутра 12. ожујка 1928. Више од 450 људи, од којих је већина била школска дјеца погинуло је тог дана, а град Санта Паула је урушен.[4] Инцидент је окончао Мулхолландову каријеру, а он је умро 1935.

Развој

[уреди | уреди извор]

Роберт Тоwне је рекао како је наслов и славни дијалог, "Што си радио у Кинеској четврти?" / "Што је мање могуће", преузео од мађарског полицајца из Одјела за пороке који је радио у Кинеској четврти. Полицајац је Тоwнеу објаснио како је сложени низ дијалеката и банди у Кинеској четврти Лос Ангелеса омогућавао полицији да зна да ли су њихове интервенције у Кинеској четврти помогле жртвама или су искориштене од стране криминалаца, па је полиција одлучила како је најбоље подузимати што је мање могуће акције.

Полански је чуо за сценариј преко Ницхолсона, с којим је планирао снимити филм кад пронађу праву причу. Продуцент Роберт Еванс хтио је да Полански преузме режију јер је прижељкивао еуропску визију Америке. Полански, који се неколико година прије макнуо из Лос Ангелеса због убојства супруге, испрва није био вољан за повратак, али је прихватио пројект због снаге сценарија.

Тоwне је написао сценариј с Ницхолсоном у виду. Продуцент Еванс хтио је да сценариј има сретни завршетак с тим да Цросс погине, а Евелyн Мулwраy преживи. Еванс и Полански су се свађали око тога, а Полански је инзистирао на трагичном завршетку. Двојац се разишао због те свађе, а Полански је написао посљедњу сцену само неколико дана прије снимања.

Оригинални сценариј имао је више од 180 страница. Полански је избацио Гиттесово приповиједање и снимио филм тако да публика открива трагове у исто вријеме кад и Гиттес.

Полански је испрва позицију сни��атеља понудио Wиллиаму А. Фракеру, Парамоунт се сложио, а Фракер је прихватио. Парамоунт је претходно ангажирао Фракера за снимање Росемарyне бебе. Кад је Роберт Еванс постао свјестан ангажирања инзистирао је да се понуда опозове. Еванс, који је такођер продуцирао Росемарyну бебу, сматрао је како би спајање Поланског и Фракера изазвало стварање превише снаге на једној страни и додатно закомплицирало продукцију.

Ликови и цастинг

[уреди | уреди извор]
  • "Ј.Ј. Гиттес" је назван по Ницхолсонову пријатељу, продуценту Харрyју Гиттесу.
  • "Евелyн Мулwраy" је, према ријечима сценариста Тоwнеа, испрва замишљена као класична "црна удовица" типична за главне женске ликове у филм ноиру, али се испоставља како се у филму ради тек о несебичном лику. Главна кандидаткиња за улогу била је Јане Фонда, али је Полански подупро Дунаwаy.
  • "Ноах Цросс": Тоwне каже да је Хустон био, послије Ницхолсона, други најбољи избор од глумаца у филму те да је лик Цросса учинио злим својом шармантном и удворном изведбом.

Снимање

[уреди | уреди извор]

Полански се појављује у цамео улози гангстера који пореже Гиттесов нос. Ефект је постигнут посебним ножем, који је уистину могао порезати Ницхолсонов нос да га Полански није држао правилно. У традицији коју Полански приписује Раyмонду Цхандлеру, сви догађаји из филма видљиви су субјективно кроз Гиттесове очи, примјерице, кад Гиттес падне у несвијест од ударца, филм ишчезава и открива се кад се он буди. Гиттес се појављује у свакој сцени у филму.

Соундтрацк

[уреди | уреди извор]

Пхиллип Ламбро оригинално је ангажиран да напише глазбу за филм, али га је у посљедњи тренутак одбио продуцент Роберт Еванс, оставивши Јеррyју Голдсмитху само десет дана да напише и сними нову. Дијелови оригиналне Ламброве глазбе могу се чути у оригиналном форшпану за филм. Голдсмитх је номиниран за Осцар.

Оставштина

[уреди | уреди извор]

Еванс је рекао да је филм зацементирао Ницхолсона, тада звијезду у успону, као водећег холлywоодског глумца.

Ово је био посљедњи филм који је Роман Полански снимио у Сједињеним Државама. 1977. је ухићен и осуђен због незаконитог сексуалног односа с малољетницом.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Осцари

[уреди | уреди извор]

Филм је освојио једног Осцара, а био је номиниран у још десет категорија:[5]

Побједе
Номинације

Златни глобуси

[уреди | уреди извор]

Побједе:

Номинације

Остале награде

[уреди | уреди извор]

Признања Америчког филмског института

  • 1998. - АФИ-јевих 100 година... 100 филмова - #19
  • 2001. - АФИ-јевих 100 година... 100 узбуђења - #16
  • 2003. - АФИ-јевих 100 година... 100 јунака и зликоваца:
    • Ноах Цросс - Зликовац #16
  • 2005. - АФИ-јевих 100 година... 100 филмских цитата:
    • "Форгет ит, Јаке, ит'с Цхинатоwн." - #74
  • 2005. - АФИ-јевих 100 година филмске глазбе - #9
  • 2007. - АФИ-јевих 100 година... 100 филмова (Издање у поводу 10. годишњице) - #21
  • 2008. - АФИ-јевих 10 Топ 10 - #2 филм мистерије

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ У стварности, ово је била једина сцена која се одвијала у Кинеској четврти Лос Ангелеса
  2. ↑ * Тхомсон, Давид (2005.). Тхе Wхоле Еqуатион: А Хисторy оф Холлywоод. ИСБН 0-375-40016-8
  3. ↑ Роберт Тоwне, Роман Полански и Роберт Еванс. Ретроспективни интервју с ДВД издања (ДВД). Парамоунт. 
  4. ↑ * Реиснер, Марц (1986.). Цадиллац Десерт. ИСБН 0-670-19927-3
  5. ↑ „НY Тимес: Цхинатоwн”. Приступљено 29. просинца 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Еастон, Мицхаел (1998.) Цхинатоwн (Серија Б.Ф.I. Филм Цлассицс). Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-85170-532-4.
  • Тоwне, Роберт (1997.). Цхинатоwн анд тхе Ласт Детаил: 2 Сцреенплаyс. Неw Yорк: Грове Пресс. ИСБН 0-8021-3401-7.
  • Туска, Јон (1978.). Тхе Детецтиве ин Холлywоод. Гарден Цитy, Неw Yорк: Доубледаy & Цомпанy. ИСБН 0-385-12093-1.
  • Тхомсон, Давид (2004.). Тхе Wхоле Еqуатион: А Хисторy оф Холлywоод. Неw Yорк, Неw Yорк: Алфред А. Кнопф. ИСБН 0-375-40016-8.

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Chinatown_(film)&oldid=41843570”