Демографија Војводине

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2002. године, Војводина има 2.031.992 становника.

Становништво Војводине у антици

[уреди | уреди извор]

Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.

Становништво Војводине у средњем веку

[уреди | уреди извор]
9. век
У време доласка Мађара у Средњу Европу (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.[1]

Становништво Војводи��е од 16. до 18. века

[уреди | уреди извор]
16-18. век
У време османске управе (16-18. век), Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.[2]
1690.
1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.[3] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.[4]

Становништво Војводине у 19. и почетком 20. века

[уреди | уреди извор]

У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњи етнички састав становништва Југоисточне Европе. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.

Бачка - Попис становништва 1715. године

[уреди | уреди извор]
1715.
Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.[5] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.[6]

Бачка - Попис становништва 1720. године

[уреди | уреди извор]

Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:[7]

народност број %
Срби 76.000 73
Буњевци и Шокци (Хрвати) 22.000 21
Мађари 5.019 /
Немци 750 /
укупно 104.569 100

Банат - Пописи становништва после 1718. године

[уреди | уреди извор]
1718.
После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.[8]

Бачка - Попис становништва 1820. године

[уреди | уреди извор]

Становништво Бачке, 1820. године:[9]

народност број %
Срби, Буњевци и Шокци 170.942 44
Мађари 121.688 31
Немци 91.016 23
укупно 387.914 100


Попис становништва 1880. године

[уреди | уреди извор]
језик[10] број %
српски 416.116 35,5
немачки 285.920 24,4
мађарски 265.287 22,6
хрватски, буњевачки и шокачки 72.486 6,2
румунски 69.668 5,9
словачки 43.318 3,7
русински и украјински 9.299 0,8
остали 10.635 0,9
укупно 1.172.729 100

Попис становништва 1890. године

[уреди | уреди извор]
језик[11] број %
српски 457.873 34,4
мађарски 324.430 24,4
немачки 321.563 24,2
хрватски, буњевачки и шокачки 80.404 6
румунски 73.492 5,5
словачки 49.834 3,7
русински и украјински 11.022 0,8
остали 12.525 1
укупно 1.331.143 100

Попис становништва 1900. године

[уреди | уреди извор]

Језички састав

[уреди | уреди извор]
језик[12] број %
српски 483.176 33,7
мађарски 378.634 26,4
немачки 336.430 23,5
хрватски, буњевачки и шокачки 80.901 5,6
румунски 74.718 5,2
словачки 53.832 3,8
русински и украјински 12.663 0,9
остали 12.394 0,9
укупно 1.432.748 100

Верски састав

[уреди | уреди извор]
религија[13] број %
Католицизам 679.533 47,4
Православље 556.128 38,8
Протестантизам 152.980 10,7
Јудаизам 23.510 1,7
остали 20.597 1,4
укупно 1.432.748 100

Попис становништва 1910. године

[уреди | уреди извор]

Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ "најчешће говорен језик" [14], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.

Језички састав

[уреди | уреди извор]
језик[15] број %
српски 510.754 33,8
мађарски 425.672 28,1
немачки 324.017 21,4
хрватски, буњевачки и шокачки 91.016 6
румунски 75.318 5
словачки 56.690 3,7
русински и украјински 13.497 0,9
остали 16.019 1,1
укупно 1.512.983 100

Према другим подацима, у Војводини је укупно било 1.575.000 становника, који су говорили следеће језике:

Језичке карте Војводине 1910.
Језички састав Српски Мађарски Немачки Румунски Словачки

Верски састав

[уреди | уреди извор]
религија[16] број %
Католицизам 719.471 47,5
Православље 593.215 39,1
Протестантизам 160.221 10,6
Јудаизам 22.218 1,5
остали 20.179 1,3
укупно 1.515.304 100

Према другом извору, у Војводини је укупно било 1.575.000 становника подељених у следеће вероисповести:

Верске карте Војводине 1910.
Верски састав Православна Католичка Лутеранска Калвинскистичка Гркокатоличка

Попис становништва 1921. године

[уреди | уреди извор]

Језички састав

[уреди | уреди извор]
језик[17] број %
српски 533.466 34,9
мађарски 363.450 23,8
немачки 335.902 22
хрватски, буњевачки и шокачки 129.788 8,5
румунски 67.675 4,4
словачки 59.540 3,9
русински и украјински 13.644 0,9
остали 24.773 1,6
укупно 1.528.238 100

Верски састав

[уреди | уреди извор]
религија[18] број %
Католицизам 724.958 47,2
Православље 611.940 39,8
Протестантизам 159.182 10,4
Јудаизам 19.528 1,3
Ислам 1.870 0,1
остали 18.316 1,2
укупно 1.535.794 100

Попис становништва 1931. године

[уреди | уреди извор]

Језички састав

[уреди | уреди извор]
језик[19] број %
српски 613.910 37,8
мађарски 376.176 23,2
немачки 328.631 20,2
хрватски, буњевачки и шокачки 132.517 8,2
остали 172.924 10,6
укупно 1.624.158 100

Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:

Верски састав

[уреди | уреди извор]
религија[20] број %
Католицизам 727.213 44,8
Православље 689.296 42,4
Протестантизам 158.280 9,8
Ислам 1.654 0,1
остали 47.715 2,9
укупно 1.624.158 100

Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја

Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:

Верске карте Војводине 1931.
Верски састав Православна Католичка Евангеличка Гркокатоличка

Попис становништва 1941. године

[уреди | уреди извор]

Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.

језик[21] број %
српски 577.067 35,3
мађарски 465.920 28,5
немачки 318.259 19,4
хрватски, буњевачки и шокачки 105.810 6,5
остали 169.311 10,3
укупно 1.636.367 100

Пописи становништва у Војводини од 1948. године

[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1948. године

[уреди | уреди извор]
народност[22] број %
Срби 841.246 50,6
Мађари 428.932 25,8
Хрвати 134.232 8,1
Словаци 72.032 4,3
Румуни 59.263 3,6
Немци 31.821 1,9
Црногорци 30.589 1,9
Русини и Украјинци 22.083 1,3
Македонци 9.090 0,5
Роми 7.585 0,4
Словенци 7.223 0,4
Руси 5.148 0,3
Чеси 3.976 0,3
Бугари 3.501 0,2
Југословени 1.050 0,1
остали 5.441 0,3
укупно 1.663.212 100

Попис становништва 1953. године

[уреди | уреди извор]

Етнички састав

[уреди | уреди извор]
народност[23] број %
Срби 865.538 50,9
Мађари 435.179 25,6
Хрвати 127.027 7,5
Словаци 71.153 4,2
Румуни 57.218 3,4
Црногорци 30.516 1,8
Русини 23.038 1,4
Македонци 11.622 0,7
остали 78.254 4,6
укупно 1.699.545 100

Верски састав

[уреди | уреди извор]
религија[24] број %
Православље 775.722 45,3
Католицизам 561.617 32,8
Протестантизам 105.173 6,2
Ислам 3.254 0,2
Јудаизам 651 /
остали 266.202 15,5
укупно 1.712.619 100

Попис становништва 1961. године

[уреди | уреди извор]
народност[25] број %
Срби 1.017.713 54,9
Мађари 442.560 23,9
Хрвати 145.341 7,8
Словаци 73.830 4
Румуни 57.259 3,1
Црногорци 34.782 1,9
остали 83.480 4,4
укупно 1.854.965 100

Попис становништва 1971. године

[уреди | уреди извор]

Укупно - 1,952,533

       
Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Хрвати Југословени Црногорци

Попис становништва 1981. године

[уреди | уреди извор]

Укупно - 2,034,772

       
Етничке карте Војводине 1981. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати Црногорци


Попис становништва 1991. године

[уреди | уреди извор]

Етнички састав

[уреди | уреди извор]

Укупно - 2,012,517

     
Етничке карте Војводине 1991. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати Словаци Румуни Црногорци

Верски састав

[уреди | уреди извор]

Укупно - 2,013,889

Верске карте Војводине 1991.
Верски састав Православна Католичка Протестантска

Попис становништва 2002. године

[уреди | уреди извор]

Етнички састав

[уреди | уреди извор]
народност број %
укупно 2,031,992 100
Срби 1,321,807 65.05
Мађари 290,207 14.28
Словаци 56,637 2.79
Хрвати 56,546 2.78
Југословени 49,881 2.45
Црногорци 35,513 1.75
Румуни 30,419 1.5
Роми 29,057 1.43
Буњевци 19,766 0.97
Русини 15,626 0.77
Македонци 11,785 0.58
Украјинци 4,635 0.23
Муслимани 3,634 0.18
Немци 3,154 0.16
Словенци 2,005 0.1
Албанци 1,695 0.08
Бугари 1,658 0.08
Чеси 1,648 0.08
Руси 940 0.05
Горанци 606 0.03
Бошњаци 417 0.02
Власи 101 0
остали 5,311 0.26
регионални идентитет 10,154 0.5
неизјашњени 55,016 2.71
непознато 23,774 1.17

Верски састав

[уреди | уреди извор]
вероисповест број %
укупно 2,031,992 100
Православна 1,401,475 68.97
Католичка 388,313 19.11
Протестантска 72,159 3.55
Исламска 8,073 0.40
Јудаистичка 329 0.0002
Неизјашњен 101,144 4.98
Непознато 42,876 2.11


Верске карте Војводине 2002.
Верски састав Православна Католичка Протестантска

Попис становништва 2011. године

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Др Душан Ј. Поповић; Срби у Војводини; књиге 1-3; Нови Сад; 1990.
  2. Др Бранислав Букуров; Бачка, Банат и Срем; Нови Сад; 1978.
  3. Милан Туторов; Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната; Нови Сад; 2001.
  4. Борислав Јанкулов; Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку; Нови Сад - Панчево; 2003.
  5. Лазо M. Костић; Српска Војводина и њене маннине; Нови Сад; 1999.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Др Јован Радонић, Србија и Угарска у средњем веку, зборник Војводина, књига I, ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад, 2008, страна 129.
  2. Кáролy Коцсис, Есзтер Коцсиснé Ходоси, Етхниц Геограпхy оф тхе Хунгариан Миноритиес ин тхе Царпатхиан Басин, Симон Публицатионс ЛЛЦ, 1998, паге 155.[мртав линк]
  3. Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, страна 26.
  4. Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, страна 27.
  5. http://hic.hr/books/seeurope/011e-bognar.htm[мртав линк]
  6. Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад, 1966, страна 19.
  7. Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, страна 28.
  8. Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001, страна 261.
  9. Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, страна 28.
  10. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  11. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  12. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  13. Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  14. А. Ј. П. Таyлор, Тхе Хабсбург Монарцхy 1809-1918, 1948.
  15. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  16. Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  17. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  18. Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  19. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  20. Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  21. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
  22. Лазо M. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999, страна 33.
  23. Владимир Дјурић, Слободан Ћурчић анд Саша Кицошев, Тхе Етхниц Струцтуре оф тхе Популатион ин Војводина, Тхе Сербиан Qуестионс ин Тхе Балканс, Университy оф Белграде, публисхер - Фацултy оф Геограпхy, Белграде 1995.
  24. Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  25. http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]