Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2002. године, Војводина има 2.031.992 становника.
Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.
9. век
|
У време доласка Мађара у Средњу Европу (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.[1]
|
|
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6-10. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6-7. веку
-
Етнички састав територије данашње Војводине у 6-8. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 7-8. веку
-
Верска мапа територије данашње Војводине у време Великог раскола 1054. године.
-
Верска мапа територије данашње Војводине у 14. веку
16-18. век
|
У време османске управе (16-18. век), Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.[2]
|
|
1690.
|
1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.[3] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.[4]
|
|
-
Етничко-верски састав становништва већих градова у Војводини током османске управе (16-17. век)
-
Верска мапа територије данашње Војводине у 16-17. веку
-
Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњи етнички састав становништва Југоисточне Европе. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.
-
Етничка карта Војводине 1867. године
-
Етничка карта Војводине 1868. године
-
Етничка карта Војводине 1876. године
-
Етничка карта Војводине 1880. године
-
Етничка карта Војводине 1892. године
-
Словени у Војводини 1900. године
-
Језички састав становништва Војводине 1910. године
-
Језички састав становништва Војводине 1911. године
-
Етничка карта Војводине 1914. године
-
Етничка карта Војводине 1917. године
-
Етничка карта Војводине 1918. године
1715.
|
Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.[5] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.[6]
|
|
Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:[7]
1718.
|
После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.[8]
|
|
Становништво Бачке, 1820. године:[9]
Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ "најчешће говорен језик" [14], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.
Према другим подацима, у Војводини је укупно било 1.575.000 становника, који су говорили следеће језике:
Језичке карте Војводине 1910.
|
Језички састав
|
Српски
|
Мађарски
|
Немачки
|
Румунски
|
Словачки
|
|
|
|
|
|
|
-
Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. године
-
Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. Напомена: мапа рађена на основу података о говорном језику са пописа из 1910. године и не подудара се са бројношћу етничких група у појединим местима (Новом Саду, Зрењанину, Суботици, итд), будући да су се неким језицима (у првом реду мађарским) служили припадници различитих етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд.)
-
Језички састав становништва Војводине по општинама 1910. (територијална организација из 2011). Лингвистички подаци из 1910. године не подударају се у потпуности са етничким саставом приказаних територија, будући да су мађарским језиком говорили припадници неколико етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд).
-
Мађаризација Војводине, 1720-1910
Према другом извору, у Војводини је укупно било 1.575.000 становника подељених у следеће вероисповести:
Верске карте Војводине 1910.
|
Верски састав
|
Православна
|
Католичка
|
Лутеранска
|
Калвинскистичка
|
Гркокатоличка
|
|
|
|
|
|
|
Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:
Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја
Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:
Верске карте Војводине 1931.
|
Верски састав
|
Православна
|
Католичка
|
Евангеличка
|
Гркокатоличка
|
|
|
|
|
|
Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.
народност[22]
|
број
|
%
|
Срби
|
841.246
|
50,6
|
Мађари
|
428.932
|
25,8
|
Хрвати
|
134.232
|
8,1
|
Словаци
|
72.032
|
4,3
|
Румуни
|
59.263
|
3,6
|
Немци
|
31.821
|
1,9
|
Црногорци
|
30.589
|
1,9
|
Русини и Украјинци
|
22.083
|
1,3
|
Македонци
|
9.090
|
0,5
|
Роми
|
7.585
|
0,4
|
Словенци
|
7.223
|
0,4
|
Руси
|
5.148
|
0,3
|
Чеси
|
3.976
|
0,3
|
Бугари
|
3.501
|
0,2
|
Југословени
|
1.050
|
0,1
|
остали
|
5.441
|
0,3
|
укупно
|
1.663.212
|
100
|
-
Етнички састав Војводине по насељима 1961. године
-
Удео Срба у Војводини по насељима 1961. године
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 1961. године
-
Удео Хрвата у Војводини по насељима 1961. године
-
Укупно - 1,952,533
Етничке карте Војводине 1971. по насељима
|
Етнички састав
|
Срби
|
Мађари
|
Хрвати
|
Југословени
|
Црногорци
|
|
|
|
|
|
|
Укупно - 2,034,772
Етничке карте Војводине 1981. по насељима
|
Етнички састав
|
Срби
|
Мађари
|
Југословени
|
Хрвати
|
Црногорци
|
|
|
|
|
|
|
Укупно - 2,012,517
Етничке карте Војводине 1991. по насељима
|
Етнички састав
|
Срби
|
Мађари
|
Југословени
|
Хрвати
|
Словаци
|
Румуни
|
Црногорци
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Укупно - 2,013,889
Верске карте Војводине 1991.
|
Верски састав
|
Православна
|
Католичка
|
Протестантска
|
|
|
|
|
народност
|
број
|
%
|
укупно
|
2,031,992
|
100
|
Срби
|
1,321,807
|
65.05
|
Мађари
|
290,207
|
14.28
|
Словаци
|
56,637
|
2.79
|
Хрвати
|
56,546
|
2.78
|
Југословени
|
49,881
|
2.45
|
Црногорци
|
35,513
|
1.75
|
Румуни
|
30,419
|
1.5
|
Роми
|
29,057
|
1.43
|
Буњевци
|
19,766
|
0.97
|
Русини
|
15,626
|
0.77
|
Македонци
|
11,785
|
0.58
|
Украјинци
|
4,635
|
0.23
|
Муслимани
|
3,634
|
0.18
|
Немци
|
3,154
|
0.16
|
Словенци
|
2,005
|
0.1
|
Албанци
|
1,695
|
0.08
|
Бугари
|
1,658
|
0.08
|
Чеси
|
1,648
|
0.08
|
Руси
|
940
|
0.05
|
Горанци
|
606
|
0.03
|
Бошњаци
|
417
|
0.02
|
Власи
|
101
|
0
|
остали
|
5,311
|
0.26
|
регионални идентитет
|
10,154
|
0.5
|
неизјашњени
|
55,016
|
2.71
|
непознато
|
23,774
|
1.17
|
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. Године (сви Словени су урачунати заједно)
-
Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Хрвата у Војводини по насељима 2002.
-
Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама
-
Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
-
Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
-
Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
-
Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године
-
Језички састав, 2002.
-
Верски састав, 2002.
вероисповест
|
број
|
%
|
укупно
|
2,031,992
|
100
|
Православна
|
1,401,475
|
68.97
|
Католичка
|
388,313
|
19.11
|
Протестантска
|
72,159
|
3.55
|
Исламска
|
8,073
|
0.40
|
Јудаистичка
|
329
|
0.0002
|
Неизјашњен
|
101,144
|
4.98
|
Непознато
|
42,876
|
2.11
|
Верске карте Војводине 2002.
|
Верски састав
|
Православна
|
Католичка
|
Протестантска
|
|
|
|
|
-
Етничка мапа, 2011.
-
Срби, 2011.
-
Мађари, 2011.
-
Језици, 2011.
-
Религија, 2011.
- Др Душан Ј. Поповић; Срби у Војводини; књиге 1-3; Нови Сад; 1990.
- Др Бранислав Букуров; Бачка, Банат и Срем; Нови Сад; 1978.
- Милан Туторов; Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната; Нови Сад; 2001.
- Борислав Јанкулов; Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку; Нови Сад - Панчево; 2003.
- Лазо M. Костић; Српска Војводина и њене маннине; Нови Сад; 1999.
- ↑ Др Јован Радонић, Србија и Угарска у средњем веку, зборник Војводина, књига I, ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад, 2008, страна 129.
- ↑ Кáролy Коцсис, Есзтер Коцсиснé Ходоси, Етхниц Геограпхy оф тхе Хунгариан Миноритиес ин тхе Царпатхиан Басин, Симон Публицатионс ЛЛЦ, 1998, паге 155.[мртав линк]
- ↑ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, страна 26.
- ↑ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, страна 27.
- ↑ http://hic.hr/books/seeurope/011e-bognar.htm[мртав линк]
- ↑ Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад, 1966, страна 19.
- ↑ Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, страна 28.
- ↑ Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001, страна 261.
- ↑ Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, страна 28.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ↑ А. Ј. П. Таyлор, Тхе Хабсбург Монарцхy 1809-1918, 1948.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm
- ↑ Лазо M. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999, страна 33.
- ↑ Владимир Дјурић, Слободан Ћурчић анд Саша Кицошев, Тхе Етхниц Струцтуре оф тхе Популатион ин Војводина, Тхе Сербиан Qуестионс ин Тхе Балканс, Университy оф Белграде, публисхер - Фацултy оф Геограпхy, Белграде 1995.
- ↑ Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ↑ http://www.hungarian-history.hu/lib/hmcb/Tab21.htm