Дорани
Серија чланака о хисторији Грчке 
| |
|---|---|
| Хеладски период | око. 3200–1050. пне. |
| Егејска цивилизација | прије 1600. пне. |
| Микенска Грчка | око. 1600–1200. пне. |
| Мрачно доба | око. 1200–800. пне. |
| Античка Грчка | 776–323. пне. |
| Хеленистичка Грчка | 323. пне.–146. пне. |
| Римска Грчка | 146. пне.–330 н.е. |
| Бизантска Грчка | 330. н.е.–1453. |
| Османска Грчка | 1453–1832 |
| Модерна Грчка | послије 1832. |
| Теме | |
| Грчки језик | Грчка књижевност |
| Војна хисторија | Имена Грка |
Дорци или Дорани (грчки: Δωριεῖς, Дōриеис, једнина Δωριεύς, Дōриеус) су били један од три народа на које су древни Грци дијелили Хелене. Хелени су говорили грчки и сматрали се Грцима, иако древни грчки извори признају да је међу њима живјело и не-хеленско становништво.
Дорани нису спадали у Грке. Херодот је дао најстарији примјер тродиобе Хелена:[1] "... они који живе у нашој земљи се зову Јоњани, Еолци и Дорани." Опћа имена наслијеђена из старијих времена су сматрала једном од те три група, и тоиз настарије литературе; на примјер, Ахејци (исто тако познати као Данајци, Δαναοί, и Аргивци, Ἀργεῖοι) су углавном били Јоњани и Еолци.
Те три групе се у древним изворима ријетко спомињу као некакви апстрактни концепти. Дорани су готово увијек само "Дорани," а њихов најстарији спомен је у Одисеји,[2] када се већ налазе на Крети. Херодот за користи апстрактни израз етхнос[3], грчку ријеч која је коријен данашње ријечи етничка група.
Значење тог апстракног појма на древном грчком овиси о контексту. Често се преводи као "племе", "раса" или "народ." Дорани не одговарају ниједној од тих категорија. Нису описана никаква расна обиљежја; они су Хелени као и друге двије групе, а нису ни племе. Разликују се у начину живота и друштвеној организацији, што варира од урбане средине Коринта познатог по профињеном стилу умјетноси и архитектуре до војничке државе Спарте. Идентитет је укључивао планинска племена, али она нису била уједињена у једно племе.
Успркос тога Хелени су знали које су локације дорске а које нису. Дорске државе су у вријеме рата често (али не увијек) могле рачунати на помоћ других дорских држава. Дорани су се разликовали по дорском грчком дијалекту и карактеристичним друштвеним и хисторијским традицијама. Традиционални извори им постојбину смјештају на сјевер, сјевероисточну планинску област Грчке, древна Македонију и Епир, одакле су их никад разјашњене околности довеле на Пелопонез, неке од егејских отока, дио малоазијске обале, Магна Граециае и Крете. Митологија им је дала епонимског оснивача, Доруса, сина Хелленовог, митолошког патријарха Хелена.
У 5. вијеку пне. Дорани и Јоњани су били два најважнија грчка етхноса, а чији је сукоб резултирао у пелопонеском рату. Ступањ у којем су се Хелени у том добу идентифицирали као "Јоњани" и "Дорани" је био предмет спора.[4] Књижевна традиција 5. и 4. вијека пне. кроз коју су сувременици гледали етничку идентификацију је била под снажним утјецајем тадашње друштвене политике. Према Е.Н. Тигерстедту, у 19. вијеку су се европски поклоници врлина које су називали "дорским" себе називали "лаконофилима" и проналазили паралеле са својим културама; њихове предрасуде доприносе традиционалним модерним тумачењима "Дорана".[5]
Повезано
[уреди | уреди извор]Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Херодот, Опћа хисторија, Књига VII, Поглавље 9А. онлине ат Персеус.
- ↑ Књига XIX линија 177.
- ↑ Књига VII, Поглавље 73.
- ↑ Супротна мишљења су представљан у овим дјелима. Wилл, Éдоуард (1956). Дориенс ет Иониенс: ессаи сур ла валеур ду цритèре етхниqуе апплиqуé à л'éтуде де л'хистоире ет де ла цивилисатион грецqуес. Парис: Беллес Леттрес. Ова често цитирана Wиллова студија закључује да није било праве етничке компоненте у грчкој култури 5. вијека пне., успркос анти-доранских елемената у атенској пропадганди. Јохн Алтy је изворе, пак, протумачио да је етницитет ипак мотивирао дјеловање у 5. вијеку пне. Алтy, Јохн (1982). „Дорианс анд Ионианс”. Тхе Јоурнал оф Хеллениц Студиес 102: 1-14. Приступљено 2007-12-27. Фирст паге аваилабле но цхарге.
- ↑ Тигерстедт, Е.Н. (1965-1978). Тхе Легенд оф Спарта ин Цлассицал Антиqуитy. Стоцкхолм: Алмqвист & Wикселл. стр. пагес 28-36. Тигерстедт расправља о настанку приче о доранској нвазији.
Литература
[уреди | уреди извор]- Халл, Јонатхан M. (2000). Етхниц Идентитy ин Греек Антиqуитy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-78999-0.
- Халл, Јонатхан M. (2006), „Дорианс: Анциент Етхниц Гроуп”, Wилсон, Нигел, Енцyцлопедиа оф Анциент Грееце, Неw Yорк: Роутледге Таyлор & Францис Гроуп, пп. 240-242, ИСБН 0-415-97334-1
- Мüллер, Карл Отфриед, Дие Дориер (1824) wас транслатед бy Хенрy Туфнел анд Сир Георге Цорнеwалл Леwис анд публисхед ас Тхе Хисторy анд Антиqуитиес оф тхе Дориц Раце, (Лондон: Јохн Мурраy), 1830, ин тwо волс.
- Дреwс, Роберт (1993). Тхе Енд оф тхе Бронзе Аге: Цхангес ин Wарфаре анд тхе Цатастропхе ЦА. 1200 Б.C.. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. Фиве едитионс бетwеен 1993 анд 1995.
- Помероy, Сарах Б.; Станлеy M. Бурстеин; Wалтер Донлан; Јеннифер Толберт Робертс (1999). Анциент Грееце: А Политицал, Социал, анд Цултурал Хисторy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-509742-4.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Тхе Дорианс Архивирано 2003-06-04 на Wаyбацк Мацхине-у, Университy оф Миннесота Анциент Греек Цивилизатионс сите
- Мyрес, Јохн Линтон (1910-1911). „Дорианс”. Тхе Енцyцлопедиа Британница: а Дицтионарy оф Артс, Сциенцес, Литературе анд Генерал Информатион. 8 (11 изд.). Цамбридге, Енгланд анд Неw Yорк (принтед): Цамбридге Университy Пресс, Онлине Енцyцлопедиа. пп. Пагес 425-428. Приступљено 04. 01. 2008. Ноте тхат тхе онлине едитион омитс тхе цритицал библиограпхy, wхицх феатурес wоркс онлy ин Герман, анд инцлудес Мüллер бут нот Кретсцхмер. Алсо тхе онлине версион рунс параграпхс анд сецтион хеадингс тогетхер. Тхе параграпх дивисион ис нот тхе оне оф тхе артицле.
- С.W.Ј. Ламбертс, ТХЕ ЕТХНИЦИТY ОФ ТХЕ СЕА ПЕОПЛЕС Архивирано 2008-04-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- Георге Хинге, Сцyтхиан анд Спартан Аналогиес ин Херодотос’ Репресентатион
- „Македониа” (хтмл). Пан-Мацедониан Нетwорк. Пан-Мацедониан Ассоциатион. 1995-1998. Приступљено 29. 12. 2007.