Филмска цензура
Филмска цензура у најширем смислу представља настојање да се спријечи или ограничи приказивање филмова чији се садржај из различитих критерија сматра штетним по јавност, односно државу или друштво. Филмска цензура постоји од самих почетака филма као дјелатности, али је свој организирани облик добила тек на пријелазу из прве у другу деценију 20. вијека, када је филмска дјелатност постала предметом специфичне законске и друге регулације, односно када су се почеле стварати прве институције задужене за регулирање филмског садржаја. Отада је филмска цензура добила различите облике, који значајно варирају од земље до земље с обзиром на то у чијој је надлежности, поступак провођења, њен опсег, односно критерије по којима се цензурира неки садржај.
Филмска цензура тако може бити у надлежности државне управе, од стране независних струковних организација којима је закон дао цензорске овласти, али и од стране саме филмске индустрије која проводи ауто-регулацију на добровољној бази (а за што је најпознатији примјер МПАА и њен систем филмских рејтинга у САД).
Критерији за цензурирање филмова се обично дијеле на политичке - односно на уклањање филмских садржаја које одређене државе или режими сматрају субверзивним, односно потичу на насиље или противправну промјену поретка, а у што би се у вријеме рата или сличним ситуацијама могло укључити и садржаје чије приказивање само по себи угрожава морал или националну сигурност - те на оне који се тичу заштите јавног морала, односно на уклањање садржаја који би могли повриједити, узнемирити одређене осјетљиве дијелове публике (најчешће дјецу и омладину) или их потакнути на нежељено понашање.
Најпознатији примјер филмске цензуре представља Продукцијски кодекс МПАА, односно правилник о садржају филмова који се примјењивао у Холлywооду од 1934. до 1968. године.