Фрањевци

Фрањевци
Ордо фратрум минорум

(фрањевачки грб)
Кратица назива:	ОФМ
Година оснивања:	1209.
Година реорганизирања:	-
Реорганизатор:	-
Мјесто оснивања:	...
Фрањо Асишки
утемељитељ:	Фрањо Асишки
крилатица: ...
Службени језик:	...
Сједиште:	Рим
фрањевачки генерал:	...
фрањевачки челни човјек:	генерал
Родитељски ред:	-
Редови настали из овог реда:	Ред Мање Браће, Конвентуалци, Капуцини подредови = Мала Браћа, Кларисе, Фрањевачки Свјетовни ред број припадника = око 2.000.000
Подредови:	{{{подредови}}}
Број припадника:	{{{број припадника}}}
Познати припадници:	...
Одијело:	...
...

Фрањевци или фратри су назив за свјетовни римокатолички ред установљен по надахнућу св. Фрање Асишког (1182-1226).

Латински назив за Фрањевце је 'Ордо фратрум минорум', крат. ОФМ. Ред Мање Браће је основао Фрањо Асишки 1209. године.

Св. Фрањо је по свом обраћању установио братство "Покорничка браћа и сестре", из којег се развијају три фрањевачка реда:

• Мала Браћа - мушки ред
• Кларисе - женски ред
• Фрањевачки Свјетовни Ред - и мушки и женски
• Фрањевци трећореци глагољаши - мушки самостански ред

Како би остали вјерни Утемељитељивом идеалу, фрањевци су покретали бројне "обнове", кроз које су се уобличиле три разне редовничке обитељи. Свака од тих трију обитељи има своје властите поглаваре и властите структуре:

• Ред Мање Браће (ОФМ)
• Ред Мање Браће Конвентуалаца (ОФМЦонв)
• Ред Мање Браће Капуцина (ОФМЦап)

Фрањевачки ред слиједи правило реда, а повијест правила је сљедећа:

• прво правило реда је установљено 1221. године, а прерадио га је папа Гргур IX 1228. године
• друго правило је израдио 1289 године папа Никола IV и остало је на снази до 1883. године
• треће правило је написао папа Леон XIII, 1883.
• четврто и тренутно важеће правило је израдио 1978 године папа Павао VI.

Фрањевачки ред данас има око 2,000,000 припадника, и има своје сједиште у Риму.

Први мисионари у Америци били су фрањевци. Петорица фрањеваца судјеловала су већ у походу Францисца Бобадилле 1500., а идућих 13 дошло је с другим управитељем Хиспаниоле Ницолáсом де Овандом 1502. године.^[1] Године 1505. утемељена је прва фрањевачка провинција у Америци. Деветнаест година касније првих 12 фрањеваца стигло је у Мексико. Године 1533. утемељили су прву провинцију у Лими и оданде почели одлазити на простор данашњега Чилеа, гдје је прва провинција утемељена тек 1565. Године 1553. утемељили су први самостан у граду Сантафé де Боготá у данашњој Колумбији, а двије године касније први је бискуп града Асунциóна основао прву парагвајску мисију. У данашњу Венезуелу стигли су 1575. из Санто Доминга, своје прве постаје у Америци. Након тога првог великог вала ширења кршћанства поновно су се истакнули крајем 18. стољећа преузевши мисије у Калифорнији које су исусовци морали напустити. У том добу фрањевци су водили чак 163 мисије, а године 1789. у Америци и на Филипинима било их је чак 4 195. Године 1686. Антони Ллинáс утемељио је у Шпањолској посебну установу (цолегио де Есцорналбоу) намијењену изобразби и припреми мисионара за Америку.

Фрањевци су отворили прве школе за Индијанце у Теxцоцу 1523. и у граду Мексику 1525. године. Основали су и Цолегио де Санта Цруз де Тлателолцо, неку врсту знанствене и академске установе за проучавање индијанских језика, опће повијести и цивилизација те за поучавање преживјелих потомака знаменитих астечких лоза оним дисциплинама и знањима којима је требао бити вичан сваки кршћанин.

Фрањевци су играли истакнуту улогу у повијесном и културном животу Босне и Хрватске. Хрватски свеци фрањевци су св. Никола Тавелић и св. Леополд Мандић. У Босну долазе као мисионари који раде на искорјењивању учења босанских крстјана, већ 1291. године и ту трајно остају, а фрањевачка провинција Босна Сребрена је једина установа која непрекидно дјелује од средњег вијека па до данас. Године 1339. се установљава Босанска викарија, на челу с фра Перегрином Саксонцем, који је имао значајну улогу и на двору бана Стјепана II. Котроманића, а наименован је и босанским бискупом.

Први фрањевачки самостан у Босни је подигнут у Милама код Високог око 1340. године, а касније су изграђени и самостани у Сутјесци,Олову, Сребреници, Фојници, Крешеву... Овакав развој босанске викарије ју је довео у водећи положај на читавом Балкану, а њено подручје се протеже од Апулије на сјеверу Италије па до Црног мора. У првој половини 15. стољећа се неке мање области осамостаљују и одвајају, а након Турског освајања Босне долази до подјеле викарије 1514. на Босну Сребрену (на простору под Турском окупацијом) и Босну-Хрватску (на преосталом подручју) и обје ове викарије су 1517. године издигнуте у ранг провинција. Султан Мехмед Ел-Фатих је 1463. године издао документ на основу којег се фрањевцима дозвољава даље дјеловање у Босни.

У 16. стољећу се подручје провинције Босне Сребрене шири с Турским освајањима, па обухваћа и Славонију, Сријем, Банат и јужну Угарску (до Будима). У 18. стољећу, долази до осамостаљивања далматинских самостана, а потом се 1757. издвајају и прекосавски самостани, те се 1758. године установљава подручје Босне Сребрене које одговара границама Босне и Херцеговине, а 1847 се установљава и засебна херцеговачка провинција. Бројни фрањевци Босне Сребрене су имали непроцјењив допр��нос културном и знанственом животу Босне и Херцеговине, а најистакнутији међу њима били су: Матија Дивковић, Никола Лашванин, Филип Ластрић, Иван Фрањо Јукић, Грга Мартић, као и многи други.

• Босански фрањевци

Фрањевци на Wикимедијиној остави