Фреибург

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Фрајбург им Брајсгау
Фреибург им Бреисгау


Фрајбуршки минстер, средњовековна катедрала

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Њемачка
Градоначелник Диетер Саломон (Бüнднис 90/Дие Грüнен)
Савезна држава Баден-Виртемберг
Становништво
Становништво 221.924[1]
Густина становништва 1.450 ст./км²
Географија
Координате 47°59′00″Н 7°51′00″Е / 47.983333°Н 7.85°Е / 47.983333; 7.85
Временска зона УТЦ+1, љети УТЦ+2
Надморска висина 278 м
Површина 153,1 км²
Фрајбург им Брајсгау на мапи Њемачке
Фрајбург им Брајсгау
Фрајбург им Брајсгау
Фрајбург им Брајсгау (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код 79098–79117
Позивни број 0761
Регистарска ознака ФР
Wеб-страница www.фреибург.де

Фреибург (њемачки: Фреибург им Бреисгау) је након Стуттгарта, Маннхеима и Карлсрухеа четврти град по величини њемачке савезне државе Баден-Wüрттемберг и најјужнији њемачки велики град.

Опћенито

[уреди | уреди извор]

Фреибург је са својих 215.000 становника један од најомиљенијих свеучилишних градова Њемачке. Захваљујући свом положају на западној падини Сцхwарзwалда и у најтоплијем дијелу Њемачке, Фреибург је првенствено познат по благој и угодној клими.

Метропола у Бреисгау и њезина околица нуде разноврсне понуде за кориштење слободног времена и за одмор. Овај град на тромеђи Њемачке, Француске и Швицарске обиљежавају козмополитска и топла јужњачка атмосфера. Због одличне прометне повезаности град пружа изврсне могућности излета како у сусједну Француску (25 км), тако и у Швицарску (60 км). Град користи ЕуроАирпорт, Басел-Мулхоусе-Фреибург који се налази у француском граду Саинт-Лоуис у Алзасу.

Захваљујући љепотама града, динамичном студентском животу и напорима градске управе на очувању околиша, Фреибург је посљедњих десетљећа постао врло познат и атрактиван. Многобројни атрибути, које је град Фреибург стекао од оснивања града од стране лозе Заехрингера 1120. године и тијеком своје дуге повијести, осликавају разноликост овог малог велеграда за којег се с правом каже да је град шума, вина и готике.

Историја

[уреди | уреди извор]

Основао га је војвода од Церингена у 12. веку као слободан град. Одатле и ме града, које значи "слободан замак". Налази се на стратешки важном месту, где се спајају трговачки путеви од Средоземног мора, Северног мора, Дунава и Рајне. Око 1120. град је започео да гради средњовековну катедралу Минстер на месту старије цркве. Фрајбург је 1368. откупио слободу од локалног грофа и ставио се под заштиту Хабзбурговаца, који су допустили граду да задржи велики степен слободе.

Крај средњег века и почетак ренесансе представљали су и време напретка и време трагедије за Фрајбург. Војвода Албрехт VI успоставио је у Фрајбургу Алберт Лудвигс универзитет, један од најстаријих немачких универзитета. Град је 1520. предузео низ законских реформи, које су биле познате међу најпрогресивнијим у своје време. Покушали су да комбинују старе градске традиције са старим Римским законом. Фрајбург се 1520. изјаснио против реформације и постао је значајно упориште католичанства на горњој Рајни. У граду је било раширено веровање у вештице, па је 1536. почео лов на вештице. Пошто се 1564. појавила куга, од које је умрло око 2.000 људи после тога се још више појачао лов на вештице. Врхунац лова на вештице био је 1599. У старом граду постоји табла на старим зидинама, која означава место где су спаљиване вештице.

Током Тридесетогодишњег рата град је припадао час једнима, час другима, тако да су ту владали Аустријанци, Французи, Швеђани , Шпанци и различити чланови немачке конфедерације. Од 1648. до 1805. био је административни центар Предње Аустрије, хабзбуршких територија на југозападу Немачке. Једно време, од 1679. до 1697. био је под управом Француске. Град је 1805 заједно са подручјима Брајзгау и ортенау постао део Бадена. За време Другог светског рата Немци су 1940. грешком бацили 60 бомби на свој град. Савезници су 1944. бомбардовањем уништили велики део града. Већина центра града је била сравњена сем Минстера. После рата град је поново изграђен према средњовековном плану. Кратко време је био седиште савезне државе Баден, која је убрзо постала део веће државе Баден-Виртемберг. Француска војска је окупирала Фрајбург 1945. Последња француска тенковска дивизија напустила је Фрајбург 1991.

Положај

[уреди | уреди извор]

Налази се на југозападу Немачке. Близу је тромеђе Швајцарске, Француске и Немачке. Француска је удаљена око 25 километара, а Швајцарска 60 километара.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Фрајбуршки Минстер (нем. Фреибург Мüнстер) је готска катедрала са 116 метара високим торњем. Торањ има 16 звона. најстарије звоно је из 1258 и тежи 3290 килограма. Катедрала је грађена у три фазе. Градњу је започео Конрад I од Бохемије 1120, друга фаза је почела 1210, а трећа 1230.. Од оригиналне грађевине данас постоје само темељи.
  • Историјска трговачка кућа (нем. Хисторисцхес Кауфхаус ) из 1532.
  • стара већница је завршена 1559.
  • Мартинстор, стара градска врата
  • Хотел—ресторан Цум ротем Берен (нем. Зум Ротен Бäрен) се сматра најстаријим местом где су гост могли да се сместе. Изграђен је 1120.
  • Хаус цум Валфиш (нем. Хаус зум Wалфисцх) је изграђен за време цара Светог римског царства Максимилијана I и био је седишпте цара од 1493. Ту је живео и Еразмо Ротердамски од 1529. до 1531.
  • Швабентор, једна од градскиг врата

Свеучилиште

[уреди | уреди извор]

Алберт Лудwиг Университäт Фреибург основано је 1457. године и убраја се у најстарија њемачка свеучилишта. На једном од најомиљенијих свеучилишта Њемачке с 11 факултета и више од 80 смјерова студира око 21.000 студената, од тога 17,5% из земаља цијелог свијета.

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Минстер
    Минстер
  • Поглед на Фрајбург
    Поглед на Фрајбург
  • Поглед са Шлосберга
    Поглед са Шлосберга
  • Швабентор
    Швабентор
  • Шлосберг
    Шлосберг
  • Градска већница
    Градска већница
  • Главна станица
    Главна станица
  • Концерна дворана
    Концерна дворана
  • Градски театар
    Градски театар

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
  • Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
  • Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
  • Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
  • Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
  • Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
  • Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
  • Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Види још

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Freiburg&oldid=41271549”