Герд Бинниг
Герд Бинниг | |
![]() | |
Рођење | 20. српња 1947. Франкфурт на Мајни, Њемачка |
---|---|
Држављанство | Нијемац |
Поље | Физика |
Институција | ИБМ истраживачки лабараториј, Зüрицх |
Алма матер | Јоханн Wолфганг Гоетхе-Университäт |
Академски ментор | Wернер Мартиенссен, Ецкхардт Хоениг |
Познат по | Претражни микроскоп с тунелирањем |
Истакнуте награде | Нобелова награда за физику (1986.) |
Герд Бинниг (Франкфурт на Мајни, 20. српња 1947.), њемачки физичар. Радио у ИБМ-ову истраживачком лабораторију у Зüрицху. Године 1986. добио Нобелову награду за физику, заједно с Хеинрицхом Рохрером, за конструкцију претражног микроскопа с тунелирањем, с помоћу којега се могу видјети појединачни атоми на површини водљивих и полуводичких материјала (другу половицу Нобелове награде добио је Ернст Руска). [1]
Скенирајући тунелски микроскоп
[уреди | уреди извор]Скенирајући тунелски микроскоп (СТМ, кратица од енгл. Сцаннинг Туннелинг Мицросцопе) је микроскоп којим се проматрају површине метала и других електрички водљивих материјала прецизношћу на разини атома. Најважнији је дио претражног микроскопа с тунелирањем оштри врх од волфрама, платине, иридија, угљикове наноцијеви или неког другог водљивога материјала који у идеалном случају чини само један или неколико атома. Када је врх близу површине (нанометар и мање), у вакууму између врха и површине долази до тунелирања електрона. Како се врх помиче дуж површине, због површинских неправилности и нехомогености на разини атома, удаљеност и електрична струја између врха и површине се мијењају, а промјена јакости струје може се тумачити као слика површине. За откриће претражног микроскопа с тунелирањем, Герд Бинниг и Хеинрицх Рохрер добили су Нобелову награду за физику 1986. [2]