Ghost in the Shell (film, 1995)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дух у оклопу
РежијаМамору Осхии
СценариоКазунори Ито
УлогеАтсуко Танака
Акио Ōтсука
Кōицхи Yамадера
Тамио Ōки
Иемаса Каyуми
МузикаКењи Каwаи
ФотографијаХисао Схираи
МонтажаСхūицхи Какесу
Схигеyуки Yамамори
ДистрибуцијаСхоцхику
Датум(и) премијере
18. 11. 1995 (1995-11-18)
Трајање119 мин.
Земља Јапан
 Уједињено Краљевство
Језикјапански
Дух у оклопу на Интернет Мовие Датабасе

Дух у оклопу (енг. Гхост ин тхе Схелл; јап. Кокаку Кидотаи) је славни јапански ЗФ аниме из 1995. којег је режирао Мамору Осхии према истоименој манги из 1991. Сматра се класичним примјером ЗФ анимеа те је био, заједно са филмом Акира, један од главних остварења одговорних за буђење занимања анимеа на међународној сцени. Радња се одвија у будучности те врти око агентице киборкиње која хвата тајновитог “мајстора лутака”. Касније је по њој снимљена и аниме серија те наставак Гхост ин тхе Схелл 2: Инноценце.

Година је 2029. Многи људи су постали киборзи замијенивши неке своје дијелове тијела умјетним имплантантима. Но мозак се не може замијенити (од туда и наслов филма – оклоп је механичко тијело, док је дух мозак у њему, дакле, његов идентитет). Агентица Мотоко Кусанаги је једна од тих киборга која ради за полицију. У једном задатку је скочила гола са зграде и упуцала једног криминалца. Убрзо, заједно са партнером Батоом, добива нови задатак; наћи тајновитог “мајстора лутака”, хацкера који успијева пробити баријеру оклопа те директно манипулирати дух неких грађана, натјеравши их да чине злочине за њега. Испрва успију само ухватити једног сметлара и његовог ментора хацкера, али открију да су у њих усађене само умјетне меморије те да су били само контролирани пијуни “мајстора лутака”.

Кусанаги и њен партнер успут филозофирају око тога што значи бити прави човјек, а што киборг. Једне ноћи, женски киборшко тијело бива изненада састављено код Мегатецха, мјеста у којој је састављено и Кусанагијино тијело, те изненада полуди, побјегне на цесту гдје га прегази камион. Сектор 9 покупи тијело како би се открило зашто је оживјело. Иако нема мозга те је потпуно механичко, ипак показује назнаке да има духа. Онда се појави министар Накамура који им открије да је Сектор 6 успио пронаћи „мајстора лутака“, увући га у клопку тијела тог киборга те га тамо заробити. Но тада тијело, „мајстор лутака“, оживи и преузме зграду, те открије да је компјутерски програм који је еволвуирао те добио свијест. Тијело успије побјећи, а Батоо и Кусанаги га слиједе. Кусанаги га пронађе, те, када Батоо уништи тенк који га чува, се одлучи спојити са њим. Дух “мајстора лутака” и Кусанаги се помијешају како би се родио нови ентитет. Управо тада специјалци владе пуцају на њихова тијела из хеликоптера. Касније, Кусанаги се пробуди у Батоовој кући у тијелу неке дјевојке, коју је овај успио набавити.

  • Атсуко Танака - Мотоко Кусанаги
  • Акио Отсука - Бато
  • Тамио Оки - Шеф Арамаки
  • Иемаса Каyуми - Пројект 2501/”Мајстор лутака”
  • Коицхи Yамадера - Тогуса
  • Освојена награда на Yокохама филмском фестивалу (најбољи сценариј)
  • 2 освојена награде WАЦ (најбоља режија у анимираном филму, филм)

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Уводна шпица састављена је од бројева који теку у позадини те су заправо копјутерски кодови за имена екипе филма. Та шпица је инспирирала славни “Тхе Матриx”.
  • Кусанаги никада не трепне тијеком филма. Редатељ Осхии је то намјерно поставио како би испала попут лутке.
  • Наставак филма, “Гхост ин тхе Схелл 2”, је био први аниме номиниран за Златну палму у Цаннесу.

Критичар Каин на ситеу Анимеацадемy.цом није био особито задовољан филмом: “Покушао сам вољети овај аниме. Збиља сам покушао. Покушао сам купити сву ту фаму створену око њега. Покушао сам претпоставити да ће изванредни визуални стил засјенити хладну и бездушну причу, да не спомињем ликове депривиране било какве личности. Но није ишло. Истина, филм изгледа красно. Са продукцијском разином која је једнака анимеу “Акира”, то је било за претпоставити. У томе успијева. Анимација је врхунска...Сви ликови су исти те дјелују као различите варијанте исте, хладне личности. Разумијем да је то била намјера, али добре намјере не стварају добре анимее. Не могу препоручити овај филм икоме осим онима који воле акцијски аниме. За мене није било довољно меса у причи и ликовима. Како би се слободно изразио, није било довољно духа у оклопу”. С друге стране, Рогер Еберт је био врло задовољан остварењем: „Филм употребљава филм ноир елементе који су чести у анимеу, те његује необичну накану анимације за одрасле да нам даје жене које су снажни протагонисти у средишту приче те које су готово континуирано голе...Уживао сам у филму због његовог визуалног стила, глазбе и идеја“. Рапхаел Сее је на ситеу Тхеманиме.орг такођер хвалио филм: „Дизајн и анимација су невјеројатни. Овдје ћете наћи неке красне специјане ефекте и визуалне трикове. Анимација је глатка, флуидна а дизајн оштар и пун угођаја. Граевине град ате освјетљења су посебно добра, као и компјутерске графике. Овај филм троши пуно времена једноставно нам показујучи бизарни свијет будучности, а ако волите аниме или само анимацију, бити ћете у рају са овим остварењем“.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]