Готи

За остала значења, види Готи (разврставање).

Готи (готски: Гутанс) су германско племе, које потиче из Скандинавије, точније из Гöталанда. Након сеобе на југ успоставили су краљевство на подручју скитске земље (данашња Украјина и Бјелорусија). Улијевали су велики страх противницима својим обичајима жртвовања заробљеника свом богу рата.

Напали су териториј Римског Царства први пут 238. године. Године 267. започели су прву велику барбарску инвазију Римског Царства. Читаве провинције су скоро опустошене: Македонија, Понт, Азија. Годину дана касније 268. године претрпили су велики пораз у битци код Ниша и одбачени су преко Дунава. Једна група Гота је успоставила независно краљевство у Дакији, коју је цар Аурелијан препустио барбарима. То су Западни Готи звани Визиготи. Друга група Гота (Источни Готи звани Остроготи) успоставља краљевство дуж Црног мора. Тако су у 3. стољећу подјељени на двије групе:

• Источни Готи звани Остроготи
• Западни Готи звани Визиготи

Остроготи су тиме остали у старом краљевству, а Визиготи се преселили на подручје Дакије, гдје успостављају краљевство.

Постали су хунски вазали у 4. стољећу. Та власт је окончана до 450. године.

Од 455. до 489. године Остроготи су живјели у балканским провинцијама, да би потом, под водством Теодорика кренули у Италију. Тамо су основали своје краљевство.

Што се Визигота тиче, Хуни су их протјерали преко Дунава 376. године и они су 9. коловоза 378. године у битци код Хадријанопола побједили Римљане и убили цара Валенса. Затим су Визиготи живели у Доњој Мезији, да би 395. године, под вођством Аларика, опљачкали Грчку, затим прешли у Италију и 410. године освојили Рим. Прешли су потом у Галију и Шпањолску и око 418. године населили су се између Гароне и Лоире, са главним градом Тоулоусеом. 475. Визиготи су прогласили независно краљевство. Послије пораза који су претрпјели од Франака које је предводио Клодовик, 507. године, Визиготи су морали напустити Галију. Остала им је Шпањолска којом су владали док њихову државу нису уништили Арапи 711. године.

Остроготи и Визиготи су били уједињени у 6. стољећу под водством остроготског краља Теодорика Великог, јунака германске епске поезије, једне од главних личности Еуропе након хунског расула.

Готи су као и ини рани Германи испрва били многобошци, али након доласна уз Црно море бар дијелом већ примају кршћанство од 5. ст. у иначици аријанске секте, гдје је битну улогу у црквеној организацији и покрштавању имао њихов први бискуп Wулфила. Касније с провалама у Римско царство и након заузећа Италије поступно преузимају римски католицизам.

Већ при поласку из своје балтичке прадомовине, Готи су били писмени па су тада рабили посебно старогерманско писмо, готске руне. Касније с провалама у подручје Римског царства поступно преузимају латиницу. Највећи староготски текст и главни извор за њихов језик је први готски пријевод Библије који је већ у 5. ст. припремио њихов бискуп Wулфила. Неки хрватски палеографи, а највише Марко Јапунџић и сљедбеници сматрају да су ране готске руне уз Црно море имале битан утјецај на касније обликовање хрватске углате глагољице.

Готи на Wикимедијиној остави

• Ј. Келемина: Готи на Балкану. Часопис за згодовино ин народописје 27, Марибор 1932.
• L. Хауптманн: Кроатен, Готен унд Сарматен. Германославица 3, Брно 1935.
• К. Шегвић: Дие готисцхе Абстаммунг дер Кроатен. Нордисцхе Wелт 9, Берлин 1935.
• Ј. Келемина: Либеллус Готхорум I - VII, штудије о старогерманских споминих в наши земљи. Етнолог 12, Љубљана 1939.
• I. Мужић: Славени, Готи и Хрвати на територију римске провинције Далмације. Ибериа, Сплит 1996. (6. издање: Доминовић д.о.о, Загреб 2002.)
• I. Мужић: Хрватска кроника, Либеллус Готхорум 547.- 1089. Сплит 1997 (4. проширено издање: Матица Хрватска - Сплит 2001.)
• А.Ж Ловрић и сурад.: Старохрватски средњовјеки прадиалекти, књ. 1 (2005), књ. 2. (2007 - у тиску). Знанствено друштво за проучавање поријекла Хрвата, Загреб.