Groundhog Day

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гроундхог Даy
кино постер
РежијаХаролд Рамис
ПродуцентТревор Алберт
Харолд Рамис
СценариоПрича:
Даннy Рубин
Сценариј:
Даннy Рубин
Харолд Рамис
УлогеБилл Мурраy
Андие МацДоwелл
Цхрис Еллиотт
Степхен Тоболоwскy
Марита Герагхтy
МузикаГеорге Фентон
ФотографијаЈохн Баилеy
ДистрибуцијаЦолумбиа Пицтурес
Датум(и) премијере1993.
Трајање101 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет$14.600.000
Гроундхог Даy на Интернет Мовие Датабасе

Бескрајни дан или Дан мрмота (енгл. Гроундхог Даy) америчка је фантастична романтична филмска комедија из 1993. која говори о циничном метеорологу, Пхилу Цоннорсу (Билл Мурраy), који проживљава стално исти дан. Андие МацДоwелл глуми Риту, његову нову продуцентицу. Филм је режирао Харолд Рамис, а сценариј су написали Рамис и Даннy Рубин.[1] Био је то један од првих филмова који су употријебили знанствено-фантастични заплет као темељ за романтичну комедију.[2]

При премијери је филм био умјерено хваљен од критике, но с временом је стекао још већу репутацију и постао саставним дијелом културе када се треба описати нешто што се стално понавља и никада не мијења. Рyан Гилбеy је хвалио поруку приче о важном учењу на грешакама.[3] Неки га сматрају једним од најбољих филмова свих времена а налази се и на попису 250 најбољих филмова кинематографије на ситеу Интернет Мовие Датабасе. 2006. је био један од 25 филмова који су прихваћени да буду укључени у Државни филмски регистар,[4] Амерички филмски институт га је 2000. ставио на 34. мјесто на листи 100 година...100 смијеха[5][6] а од 2008. и на 8. мјесту на листи "10 најбољих филмова фантастике".[7] Уз то, Удруга америчких писаца је ставила сценариј на 27. мјесто на листи "101 најбољих сценарија икада написаних".[8]

2009. амерички књижевни теоретичар Станлеy Фисх уврстио је филм међу десет најбољих америчких филмова свих времена.[9]

Дан свизаца је амерички празник у градићу Пунxсутаwнеyу који се одржава сваке године 2. 2. Сваког јутра тог датума локални представници буде свисца из зимског сна те према вјеровању он превиђа вријеме - ако види своју сјену, слиједи још 6 тједана зиме, а ако је не види, слиједи рано прољеће. Телевизијски метеоролог Пхил Цоннорс, цинични човјекомрзац, стиже заједно с продуцентицом Ритом и камерманом Ларрyјем како би снимио репортажу о том догађају у 6 ујутро. Након безвољно обављеног посла Пхил се сљедећи дан буди у мотелу опет у 6 ујутро, но изненади се да датум није 3. вељаче, него поновно 2. вељаче. Он је једина особа која то примијети док се сви други понашају као и дан прије, тако да је приморан опет снимити репортажу и поновити све своје дијалоге још једном. Сутрадан се буди и схвати да је опет 2. вељаче, и тако сваки дан, док не схвати да је у клопци. Пошто му се Рита свиђа (иако она о њему мисли да је саможив мушкарац) даје си задатак да ју у том једном дану освоји.

Тешко му је изићи из своје коже, свог карактера али има једну предност. Он једини зна да се дан у том градићу понавља и на све се могуће начине покушава умилити Рити (сазна њене ставове о животу, научи свирати клавир, ...). Но, не успије. Чак јој и исприча о својој дилеми и она му повјерује те заједно с њим проведе ноћ али нестане точно у 6 ујутро. Чак га ни самоубојство не може спасити од рутине 2. 2. Онда једном одлучи уљепшати си дан, ситуације мало прилагодити себи, промијенити своју перспективу и уживати у свему. Завршно помогне пуно људи (пошто унапријед зна каква ће их недаћа снаћи тијеком дана) и постане најпопуларнија особа града, те наступи на забави свирајући гласовир, гдје спонтано привуче пажњу Рите која заврши с њим у кревету. Идучи дан се буди, но на његово изненађење она је још увијек у његовом кревету и више није 2., него 3. вељаче. Заједно изађу ван из мотела и потрче по снијегу.

Филмска екипа

[уреди | уреди извор]

Продукција

[уреди | уреди извор]
"Људи су ми приступали и говорили: "Знаш, размишљао сам о том филму. То је више него само једна комедија." Не би хтио бити заштитник својег филма, али све је ту. Неким људима само треба неко вријеме док то схвате."

Редатељ Харолд Рамис о духовности у филму.[10]

Након што га је агент обавијестио о концепту сценарија Даннyја Рубина, Харолд Рамис испрва није био заинтересиран јер га је сматрао "формулаичним". Тједан дана касније, агент га је поновно назвао те му рекао: "Мораш ово прочитати". Након што га је послушао, Рамис је признао да су му ишле сузе у једном тренутку те је одлучио прихватити режирати филм.[10] Према интервјуу глумца Степхена Тоболоwскyја, након што је добио сценариј за филм, отишао је на аудицију за улогу Неда Рyерсона у Лос Ангелесу. Тамо је, због тога што је увијек желио радити са Харолдом Рамисом, према властитим ријечима, мало претјерао у карикирању својег лика као неугледног гњаватора те је чак лизао Рамисове ципеле. Према властитим ријечима, Рамис се "истодобно смијао и размишљао о тужби за напастовање".[11] Док је чекао на одговор, Тоболоwскy је завршавао снимање филма Дјевојка с календара заједно са глумцем Куртом Фуллером. Када га је једног дана Фуллер упитао који је његов сљедећи пројект, Тоболоwскy је одговорио са "ништа" пошто није био сигуран је ли прошао аудицију. На његово запрепаштење, Фуллер му је тада испричао о својем новом пројекту: "Снимати ћу неку комедију са Биллом Мурраyјом. Глумити ћу улогу продавача осигурања Неда Рyерсона. Већ сам читао сценариј пред цијелом филмском екипом".[11] Тоболоwскy је остао без ријечи. Међутим, на његово изненађење, Рамис је ипак одлучио дати Тоболоwскyју улогу. Тоболоwскy није ништа рекао Фуллеру, но овај је био на премијери филма гдје му је, иако је био љутит, са одобравањем рекао: "Добио си моју улогу. Но био си добар у њој".[11]

Прослава дана свизаца 2005.

У оригиналном сценарију објашњење за понављање дана лежало је у чињеници да је Пхилова бивша љубавница на њега изрекла проклетство. Редатељ Рамис је то на крају избацио јер му се није свиђало. Том Ханкс је био у преговорима за главну улогу, али је наводно редатељ сматрао да је "преблаг" за улогу док је Тори Амос била у преговорима за главну женску улогу. [12] Мурраyа је свизац угризао два пута тијеком снимања. У оригиналном сценарију, филм је требао започети у средини радње, када је Пхил већ заробљен у времену, те како је као приповједач објашњавао како је доспио у ситуацију. Сценариј за филм је један од свеукупно само три које је икада написао аутор Даннy Рубин. Остала два су Хеар Но Евил и С.Ф.W..

Снимање је трајало од ожујка до липња 1992. у Wоодстоцку, Иллиноису.[13][14] На први дан снимања, Тоболоwскy се присјећа да је Мурраy одмах "разбио лед" и придобио наклоност 500-ињак мјештана града кад је отишао у локалну пекару и купио стотињак крафни и лиснатог пецива те их почастио истима.[11] Једна од занимљивости снимања о којој се готово уопће не говори, је да су продуценти и редатељ морали осигурати начин да сваки дан буде исти за потребу приче о дану који се понавља, што је било ризично с обзиром на промјенљиво вријеме. Према Тоболоwскyју, све сцене у екстеријеру су стога снимили на четири различита начина: једном по снијегу, други пут по киши, трећи пут по сунцу те четврти пут по облачном времену, које је и осталу у филму.[11] Према њему, вјеројатно "негдје постоји нека алтернативна верзија истог филма коју ће студио кад-тад избацити на тржиште".[11]

Тип Топ бистро, Wоодстоцк, у којем је сниман дио филма

Иако је филм испрва био замишљ��н као шашава комедија, Рамис је тијеком снимања промијењио са Рубином неке дијелове сценарија како би садржавао више духовности и филозофије. Према Тоболоwскyју, сценариј је садржавао једну поприлично скупу секвенцу у којој Пхил ради експеримента себе ошиша на полу-ћелаво, на "Мохаwк начин", са спрејом пошара зидове те разори цијелу спаваћу собу са моторном пилом, а сутрадан се опет пробуди и све је по старом. Секвенца је припремана три тједна а када је снимљена, Рамис ју је погледао, размислио и бацио ју. Умјесто ње, ставио је сцену у којој Пхил преполови оловку, а сутрадан ју нађе читаву, што је био много суптилнији начин слања исте поруке.[11] Још једна чудна идеја у сценарију, објашњење за временску аномалију у којем се испостави да је једна жена уз помоћ вуду чаролије из освете ставила Пхила у временску клопку, што је захтијевала продуцентска кућа,[15] је напослијетку одбачена од Рамиса, што је Тоболоwскy коментирао са: "Чим сам сазнао да су избацили ту глупу идеју, одмах ми је лакнуло".[11] Завршна секвенца, у којој се Пхил буди у кревету са Ритом, је била неочекивано доста проблематична јер је Мурраy одбијао снимити ју док није сазнао мора ли бити гол испод плахте или не. Рамис није био сигуран, па су сви људи на сету гласовали о томе. Захваљујући само једном гласу једне помоћнице, превагнула је одлука да се Рита и Пхил покажу са одјећом у кревету.[11] Према Тоболоwскyју, након завршетка снимања, позвали су га након неколико тједана опет натраг на сет јер је одлучено да се његов лик Нед појави на крају филма. Он сам је написао дијалог за ту сцену, када се појави пред Пхилом и Ритом на прослави, те је сцена снимљена у једном кадру.[11]

Тоболоwскy тврди да је улога Неда Рyерсона његова најпрепознатљивија. Једном када је био на Исланду, случајно је у зрачној луци криво скренуо и покренуо аларм. Но полицајци који су се појавили одмах су га препознали и рекли: "То је Нед!".[11]

Након филма, празник дана свизаца постао је јако популаран те се сваке 2. вељаче скупља гомила у градићу Пунxсутаwнеyју. Пјесма која свира на радију сваки дан у 6 ујутро је I Гот Yоу Бабе коју пјевају Цхер и Соннy.[16]

Изворна идеја

[уреди | уреди извор]

Идеја филма о једном догађају који се непрестано понавља се заснива на краткој причи 12:01 ПМ коју је написао Рицхард Лупофф 1973.[17] По њој је 1990. снимљен и кратки, 25-минутни филм, 12:01 [18] у којем је глумио Куртwоод Смитх и сам Лупофф. Разлика је међутим што се у том филму главни јунак нашао заробљен у само једном сату који се увијек понавља од 12:01 до 13:00, када се вријеме опет врати на 12:01. Занимљиво, за ТВ је снимљен и трилер Минута послије поноћи у којем се јунаку понавља цијели дан и који је објављен исте године као и Бескрајни дан, 1993. Ипак, Бескрајни дан појавио се раније, у вељачи, док је Минута послије поноћи објављена у српњу.[19]

Теме и анализа

[уреди | уреди извор]
Илустрација мита о Сизифу, којег су неки успоредили са темом приче[20]

У том филму редатељ Харолд Рамис и сценарист Даннy Рубин с једне стране описују романсу протагониста, а с друге необичну причу (дан који се понавља) која упада у фантазију по узору на филмове које је режирао Лоуис Буñуел, дајући јој и дубље, метафизичке поруке које потичу на размишљање, понајвише оне о Будизму и Карми[21] те важности поновних покушаја у животу. У параболи "Најтежи терет" у књизи Дие фрöхлицхе Wиссенсцхафт, Фриедрицх Ниетзсцхе спомиње како би најгора могућа казна била да се нетко нађе заробљен у времену, проклет понаваљати исте грешке и боли цијелога живота унедоглед. Давид Лаверy сматра како је једна од тема филма указати на то како разбити то проклетство и направити нешто позитивно из њега.[22] Донекле се могу повући и паралеле са Сизифовим митом. У бити, ради се о заробљеном људском духу. Многи су хвалили духовност у филму.[23][24]

Исто тако, разлог за или сила која понавља тај дан никада није дата или објашњена, чиме се гледатељу намјерно даје задатак да сам извлачи закључке. Главни јунак Пхил почиње живјети у неком својем свијету, у којем се једине промјене јављају из његове властите иницијативе а никако извана, па је могуће да се његова карактерна промјена јавља само стога јер му је једноставно досадило понашати се увијек исто те је одлучио испробати нешто ново. Теме филма су пропуштене прилике и пролазак незапажене љепоте у животу, али и потреба за самоактуализацијом, прихваћањем и побољшањем својег мјеста у животу. Сузанне M. Даугхтон наводи да је прича "водич за постизање цијеловитости и надилажење самог себе".[25]

Цхристопхер Деацy пише да се у филму ради о јунаку који жели побјећи из малог градића, али бијег није одговор за његове проблеме - Пхил Цоннорс мора остати и суочити се са својим неуспјесима и слабостима чиме ће његова ноћна мора нестати. Ријешење је психолошко, не географско.[26] Када Пхил помаже људима око себе, његова ноћна мора се "трансформира у нешто креативно, конструктивно и сврховито".[26]

Идеја о догађају или дану који се понавља у недоглед који примјети само главни лик се касније поновила много пута. ТВ филм Божић свакога дана из 1996. практички је искористио исти концепт као и Бескрајни дан, само што се цијела прича одвија за вријеме Божића. Трилер Ретроацтиве из 1997. врти се око жене која уђе у ауто психопата који убије своју жену, а она то покушава спријечити пошто је оближњи лабораториј покренуо процес временске петље, но сваки пута догађаји постају све крвавији и крвавији. Труманов схоw садржи сцену у којој главни јунак Труман унапријед набраја својој супрузи неколико догађаја који се доиста касније и догоде јер глумци у схоwу стално понављају своје радње према сценарију из дана у дан - што је готово идентична сцена из филма Бескрајни дан у којем Пхил набраја Рити догађаје који се збиља догоде јер унапријед зна за њих. У трилеру Деја Ву из 2006. Дензел Wасхингтон глуми ФБИ полицајца који путује неколико дана натраг у прошлост како би спријечио убојство жене.

Андие МацДоwелл и свизац на једном окупљању 2008.

Серија Чаробнице садржи епизоду Деја Ву Алл Овер Агаин у којој се три главне јунакиње вјештице боре против демона који враћа вријеме унатраг. Занимљиво, серија Ксена такођер садржи епизоду Беен Тхере, Доне Тхат која се исто врти око временске петље, овог пута око насловне јунакиње која је проклета стално понављати један те исти дан.[27] Култна серија Досјеи X је 1999. емитирала епизоду звану Понедјељак у којој је цијели свијет заробљен у временској петљи и једна пљачка банке се понавља у недоглед, док само једна жена зна за то.[27] У фантастичном аниме филму Дјевојка која је скакала кроз вријеме Маморуа Хосодае из 2006. радња се врти око сличног концепта временске петље - око дјевојке из средње школе која открије да се великим скоком може вратити неколико сати натраг у прошлост, што искористи како би поправила свој резултат на испитима и спојила један пар.

Члан парламента Деннис Скиннер повезао је поступање са тадашњим британским премијером Тонyјем Блаиром након тзв истраге Хуттон 2004. са Бескрајним даном: „Та је афера била попут Бескрајног дана, пошто су критичари премијера захтијевали једну истрагу, па још једну истрагу, па још једну истрагу". Блаир се сложио: „Не би то могао боље сажети.[28] 2006., политичар Петер Хаин је такођер успоредио непрекидно одуговлачење око подјеле и састављање владе Сјеверне Ирске са овим филмом: "Овај 'Бескрајни дан' мора већ једном завршити!"[29] Након избора у Србији 2016. владајућа је странка предложила понављање јер је "опозиција прешла праг под чудним околностима", што је довело до критичног чланка Дејана Илића који је то успоредио са филмом.[30]

Док је трајао Рат у Ираку, израз Бескрајни дан постао је амерички војни сленг за било који рутински, неугодни дан вршења службе у Ираку.[31] Наслов филм је постао опћенити сленг за нешто што се стално понавља унедоглед и никада не мијења.[32]

Новинар Тимотхy Еган је изљев нафте у Мексичком заљеву 2010. успоредио са изљевом нафте у Аљасци из 1989. те употријебио израз "Бескрајни дан" како би назначио како велика нафтна подузећа нису ништа научила о опасностима црпљења нафте близу обале.[33]

Надбискуп Цантербурyја Роwан Wиллиамс је тијеком једног говора којег је одржао 19. просинца 2002. споменуо појам Бескрајни дан како би илустрирао како се људи каткад врте у круг умјесто да науче нешто од својег понашања од којег не напредују и промијене га.[34]

Др. Цхрис Моулин објавио је како је проучавао симптоме људи који су били увјерени да су један догађај већ доживјели. Узрок је свалио на погрешке мозга тијеком краткороћног памћења.[35]

Приликом анкете у којој су 2002. судјеловали критичари и филмаши за "Сигхт анд Соунд", само је једна особа именовала Бескрајни дан својим најдражим филмом. Та особа је био писац, редатељ и бивши члан Монтy Пyтхона, Террy Јонес.[36]

2015., објављено је да је у припреми казалишни мјузикл према филму, у Олд Вицу, док режију потписује Маттхеw Wарцхус, који је рекао да га је филм и насмијао и расплакао: "То је доиста о томе колико мало времена имамо да постанемо најбоља могућа везрија нас самих. То је софистицирани комад упакиран у романтичну комедију." Премијера је заказана за јун 2016., прије одласка у Броадwаy.[37]

Ово је прекрасан филм. На површини шашава комедија, чак и фарса. Но пажљивији поглед, пажљивији поглед открива лако непримјећену љепоту.

– Росс Антхонy[38]

У десетљећу обиљеженом од Згодне жене и Одбјегле невјесте, најбоља романтична комедија произашла из Холлywоода није имала нити наступе Јулије Робертс нити Рицхарда Гереа. Средовјечни, донекле неугледни и цинични Билл Мурраy био је у 1993. необичан идол. Но Бескрајни дан понудио је најсвјежију, најдуховитију и најдирљивију комбинацију романсе и комедије у 1990-има... Бескрајни дан дао је том комичару најбољу улогу његове каријере (изузев филма Тајкун из Русхмореа). Да је то било све, било би довољно да филм заслужи похвалу. Но оно што га ставља на пантеон великих холивудских комедија је то да успијева бити дивље духовита без да испадне моронска, романтична без да испадне наметнута и дубокоумна без да испадне проповједачка... Схваћам да ће моја одлука да прогласим Бескрајни дан најбољим филмом 1990-их натјерати многе читатеље да се почешу по глави или упитају да ли имам укуса. Но ово је издалека најбоља маинстреам комедија која је изашла из Холлywоода у посљедњем десетљећу..

– Мике Грегорy[39]

Када би морао одредити свој најдражи филм, онда би то био Бескрајни дан. То је комедија, фантазија, романса и морална прича у једном. У филму Билл Мурраy глуми човјека који се ослобађа ограничености које су обиљежавале његов живот.

– Билл Рендалл[40]

Бриљантно, пискаво, доброћудно и паметно су само неке од похвала које ми филмски критичари не искористимо често, но све се примјењују на овај филм.

– Давид Безансон[41]

Ово је једна од најбољих комедија које сам икада видио… Умјесто да види како би живот био грозан без њега, јунак види колико живот може бити вриједан када он има нешто позитивно понудити људима

– Роберт Роттен[42]

На крају, Бескрајни дан је чаробна прича о искупљењу. Рамис поштује гледатељеву интелигенцију на сваком кораку. Ниједан заплет у причи није превише објашњен, а када се филм дотакне духовне димензије, није нити сентименталан нити догматичан. Ту има смијеха од почетка до краја, но овог пута Мурраy и Рамис дају толико пуно више. Поука приче – буди добар према људима око себе – је једноставна, но филм ју остварује тако искрено да та стара порука заиста дјелује аутентично. Кроз своју једноставност, Бескрајни дан остварује љепоту.

– Јеффреy Wестхофф[43]

У рецензији у Националу је писало: "Иако се заснива на сличној досјетки као и нешто ранији тв трилер Минута послије поноћи, фантастична комедија Харолда Рамиса необичан је и сјајно направљен филм."[44] У рецензији у Вечерњем листу писало је сљедеће: "Духовита комедија фантастике мајсторски искориштава големе могућности за разраду почетне претпоставке а редатељ (и сусценарист, уз Даннyја Рубина) Харолд Рамис комплицирану згоду лакоруко претвара у питку али, не и површну забаву".[45]

Рогер Еберт му је испрва дао 3 од 4 звијезде те га успоредио са класиком Диван живот,[46] али је пар година касније признао да му се филм све више свиђа те га је уврстио на своју листу "Великих филмова".

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Хиллy, Ллоyд & Дарке 2010., стр. 97
  2. Гилбеy 2004., стр. 100
  3. Рyан Гилбеy (1. вељаче 2004). Ит'с тхат ман агаин... анд агаин. Гуардиан. Приступљено 17. липња 2012. 
  4. Роцкy, Фарго & Гроундхог Даy Јоин Натионал Филм Регистрy. Стар Пулсе. 28. просинца 2006. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-05. Приступљено 16. свибња 2012. 
  5. Амерички филмски институт (14. 06. 2000.). Америца'с 100 Греатест Цомедиес 100 YЕАРС...100 ЛАУГХС. Филмсите.орг. Приступљено 1. српња 2007. 
  6. Цомедy'с топ 100 филмс. ББЦ Неwс. 9. коловоза 2001. Приступљено 28. сијечња 2011. 
  7. АФИ'с 10 Топ 10: Топ 10 Фантасy. Амерички филмски институт. 2008. Приступљено 10. листопада 2010. 
  8. WГА: 101 Греатест Сцреенплаyс. Удруга америчких писаца. Архивирано из оригинала на датум 2006-08-13. Приступљено 1. српња 2007. 
  9. Станлеy Фисх (04. 01. 2009.). Тхе 10 Бест Америцан Мовиес. Неw Yорк Тимес. Приступљено 06. 01. 2009. 
  10. 10,0 10,1 Бретт Мартин (Српањ 2009). Харолд Рамис Гетс тхе Ласт Лаугх (3/6). ГQ. Приступљено 21. 10. 2010. [мртав линк]
  11. 11,00 11,01 11,02 11,03 11,04 11,05 11,06 11,07 11,08 11,09 11,10 Давид Цхен (28. свибња 2010). Тхе Тоболоwскy Филес Еп. 29 - Тхе Цлассиц”. Сласхфилм. Приступљено 10. листопада 2010. 
  12. Гроундхог Даy - Тривиа. Интернет Мовие Датабасе. Приступљено 1. српња 2007. 
  13. Роадсидеамерица.цом Преузето 10. ожујка 2008.
  14. Гилбеy 2004. стр. 32
  15. Гилбеy 2004. стр. 18
  16. Гилбеy 2004. стр. 50
  17. Гилбеy 2004. стр. 89
  18. 12:01 (1990). Интернет Мовие Датабасе. Приступљено 1. коловоза 2007. 
  19. 12:01 (1993) - Релеасе инфо. Интернет Мовие Датабасе. Приступљено 1. коловоза 2007. 
  20. Али Арикан (2. вељаче 2009). „Имагининг Сисyпхус Хаппy: А Гроундхог Даy Ретроспецтиве”. Слант Магазине. Приступљено 16. листопада 2012. 
  21. Гроундхог Даy Тхе Мовие, Буддхисм анд Ме Сцхиндлер.орг. Преузето 2007-01-07.
  22. Лаверy 1999, стр. 89—97
  23. Схамбхала Сун. „"Анд Иф Хе Сеес Хис Схадоw.... схамбхаласун.цом. Архивирано из оригинала на датум 2014-05-13. Приступљено 25. свибња 2010. 
  24. Андреw Бунцомбе (02. 02. 2004.). Ис тхис тхе греатест сторy евер толд?. Тхе Индепендент. индепендент.цо.ук. Приступљено 07. 01. 2007. [мртав линк]
  25. Даугхтон 2009, стр. 138—154
  26. 26,0 26,1 Деацy 2005., стр. 62
  27. 27,0 27,1 Гилбеy 2004. стр. 85
  28. Ницк Ассиндер (04. 02. 2004.). Политицс: Приме Министер'с Qуестионс. ББЦ Неwс. Приступљено 22. 05. 2008. 
  29. Хаин саyс Гроундхог Даy муст енд. ББЦ Неwс. 28-09-2006. Приступљено 17-06-2011. 
  30. Дејан Илић (28. 4. 2016). „Дан мрмота”. Пешчаник. 

    Потенцијално, Србија би се тако могла наћи заробљена (баш као и главни јунак филма по коме је овај текст насловљен) у временској петљи и стално се враћати на 24. април, док год резултати не постану прихваљиви за председника СНС-а. (По аналогији са поменутим филмом, главни јунак, председник СНС-а, време добијено сталним враћањем у исти дан искористиће да стварност коначно саобрази властитим маштаријама; ми, пак, у том његовом филму, треба да одиграмо – мрмоте)

  31. Гилбеy 2004. стр. 86
  32. Деллингер, Царлет & Герлацх 2004, стр. 1601—1602
  33. Тимотхy Еган (5. свибња 2010). Гроундхог Даy фор Оил. Неw Yорк Тимес. Приступљено 16-05-2012. 
  34. Роwан Wиллиамс (19. просинца 2002). Фулл теxт оф Димблебy лецтуре деливеред бy тхе Арцхбисхоп оф Цантербурy. Гуардиан. Приступљено 17. липња 2012. 
  35. „Реал-лифе Гроундхог Даyс студиед”. ББЦ Неwс. 02-02-2006. Приступљено 17-06-2011. 
  36. Гилбеy 2004. стр. 84
  37. Тим Мастерс (21.4. 2015). Гроундхог Даy мусицал то хаве wорлд премиере ат Олд Виц. ББЦ Неwс. 
  38. Росс Антхонy. Гроундхог Даy - Ревиеw. Приступљено 1. српња 2007. 
  39. Мике Грегорy. Гроундхог Даy - Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-29. Приступљено 07. 01. 2007. 
  40. Билл Рендалл. Гроундхог Даy - Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-12. Приступљено 1. српња 2007. 
  41. Давид Безансон. Гроундхог Даy - Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-01. Приступљено 1. српња 2007. 
  42. Роберт Роттен. Гроундхог Даy - Ревиеw. Приступљено 1. српња 2007. 
  43. Јеффреy Wестхофф (30. сијечња 2003). Гроундхог Даy - Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-08. Приступљено 1. српња 2007. 
  44. Национал, ТВ Еxтра, 3.9.1999., стр. 16
  45. Вечерњи лист, 14.11.2001.
  46. Рогер Еберт (12-02-1993). Гроундхог даy ревиеw. Цхицаго Сун Тиме. Архивирано из оригинала на датум 2010-10-07. Приступљено 1. српња 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Гроундхог Даy