Харолд Рамис

Харолд Рамис
Харолд Рамис 2009.
Биографске информације
Рођење	Харолд Аллен Рамис 21.10. 1944. Цхицаго, Иллиноис, САД
Смрт	24. 2. 2014. (доб: 69) Цхицаго, Иллиноис, САД
Супружник	Ерица Манн
Награде БАФТА Најбољи оригинални сценариј 1993. Бескрајни дан
Службене странице
www.харолдрамис.цом

Харолд Рамис (Цхицаго, 21. 11., 1944. - 24.02. 2014.) био је амерички глумац, сценарист и редатељ. Међу његовим познатијим филмовима за које је написао сценариј или је режирао су Голф клуб, Истјеривачи духова, Анализирај ово и Бескрајни дан, за који је освојио награду БАФТА за најбољи сценариј.

Рамис се родио 1944. као дијете Рутх Цокее и Натеа Рамиса те је одгајан у жидовској традицији^[1]. Иако су му родитељи према властитим ријечима били брижни, често их није било код куће због посла, због чега су он и његов брат одрасли у одговорне и опрезне особе.^[2] Рамис је био члан Алпха Xи и Зета Бета Тау братства на свеучилишту Wасхингтон у савезној држави Миссоури, гдје је наводно добио хрпу инспирације за писање комедија у својој будућој каријери. 1968. је привремено радио у јавној школи у Цхицагу. Неко вријеме је радио и као помоћник у менталној институцији гдје је доживио трагичне психолошке случајеве депресивних пацијената, но шаљиво је коментирао да га је то искуство "припремило за рад са глумцима у Холлywооду".^[3]

Рамис је промјенио свој посао те се запослио као уредник забавних рубрика у часопису Плаyбоy. Радио је и на радикалној видео комуни „ТВТВ“. Наступао је и у Цхицаговој Сецонд Цитy импровисатионал цомедy те у ревији на Броадwаyју Натионал Лампоон’с Леммингс. Јохн Белусхи, Гилда Раднер и Билл Мурраy су били само неки од славних личности које је упознао почетком 1970-их на емисији „Тхе Натионал Лампоон Схоw“, али није био позван од Лорне Мицхаелс да се касније с њима придружи легендарној хумористичној емисији Сатурдаy Нигхт Ливе. Био је и писац телевизијске серије „Сецонд Цитy Телевисион“, гдје је повремено и особно наступао, имитирајући славне личности као што су Кеннетх Цларк и Леонард Нимоy.

1978. је написао сценариј за свој први филм, Звјерињак, који је постао популаран хит и по неким прототип за будуће вулгарне комедије. Филм је режирао Јохн Ландис а међу глумцима који су уз помоч њега стекли славу је био и Јохн Белусхи. За тај је филм Рамис номиниран за Сцреен Ацторс Гуилд Аwард. Годину дана касније усљедила је комедија Лудости у кампу гдје по први пут на филму сурађивао са комичаром Биллом Мурраyјеом са којим се спријатељио.

1980. дебитирао је као редатељ култном комедијом Голф клуб, која је такођер била хит, али је наишла на подвојени одјек критике. Иако су комичари Мурраy, Дангерфиелд и Цхевy Цхасе требали бити само споредни ликови у оригиналном сценарију, њихова импровизација је знатно промијенила и увечала њихове улоге што је промијенило причу у готов филм. Рамис је накнадно описао Голф клуб овим ријечима:

"Једва могу гледати тај филм. Све што видим је хрпа компромиса и ствари које су могле бити боље. Примјерице, смета ми што нитко изузев Мицхаела О'Кеефеа не зна махати палицом за голф. Филм о голфу са најгорим примјерима замаха у голфу које сте икада видјели! Но, чини се да то не смета људима који играју голф."^[4]

Са Мурраyјем је наступио и у комедији Наредник ће полудјети. 1982., Рамис је планирао режирати филмску адаптацију хваљеног романа Конфедерација будала коју је написао Јохн Кеннедy Тооле, а главне улоге су требали глумити Јохн Белусхи и Рицхард Прyор, међутим, пројект је отказан због непознатих разлога.^[5] Умјесто тога, снимио је хит комедију Луди провод. 1984. заједно са Даном Аyкроyдом написао је и снимио фантастичну комедију Истјеривачи духова која га је опет удружила са Мурраyјом а која је постала њихов најкомерцијалнији пројект. Он је глумио Егона Спенглера у том филму, који је, по властитим ријечима, требао бити нека врста „Неw Аге Мр. Споцка“. Филм је био феномен године и донио похвале критичара.

Средином 1980-их, комичар Роднеy Дангерфиелд га је почео наговарати да напише и режира наставак култне комедије, Голф клуб 2, како би могао репризирати своју улогу. Рамис је за један интервју описао те несретне околности:

"Дангерфиелд ме увјерио у исправност те идеје; "Не, наставак ће бити супер! Бити ће супер!" Студио је волио ту замисао, но он је био једини који је то хтио направити. Тед Книгхт је преминуо. Билл Мурраy није показао никаквог интереса. Цхевy Цхасе је наставио даље с каријером. Дакле, то је требао бити филм који би се вртио само око Роднеyја, а студио је приступио овако са мном: "Па, ако ти то нећеш написати, нетко други хоће, а онда ће то бити стварно грозан наставак."

Дакле, пристао сам, и допустио сам да ми плате пуно новца. Написао сам сценариј са колегом званим Петер Тороквеи. Онда је Роднеy изненада напустио пројект. Ушао је у спор око уговора са студијом те је испао из игре. То нас је оставило на цједилу. I ја сам онда побјегао, но они су свеједно наставили и снимили га, ти стари продуценти филма. Дакле, нитко тко је имао изворно знање "Голф клуба" није судјеловао у стварању наставка, и био је грозан. Ми смо дословно испузали ван из кина када смо га видјели. Нисмо хтјели да нас итко препозна."^[6]

Усљедили су сценарији за мање запажене комедије Повратак у школу и „Наоружани и опасни“, те наставак Истјеривачи духова 2.

1993. је добио понуду да реализира сценариј Даннyја Рубина за филм Бескрајни дан. Иако му је обечао да неће мијењати причу, ипак је одлучио додати јој увод и мало измјенити неке појединости. Тај филм га је опет ујединио са Мурраyјем, али се овај посвађао с њим те прекинуо сваки контакт након тог филма. Рамис ни данас не зна точне разлоге зашто је тако реагирао.^[7][8] Ипак, Мурраy је сам изјавио да је био јако поносан филмом који је с временом постао класик. Рубин и Рамис су за Бескрајни дан освојили награду БАФТА у категорији најбољег изворног сценарија.

Добио је и понуду да режира филмску адаптацију видео игре Супер Марио Брос. од продуцента истог, али је одбио. Накнадно, кад је филм био комерцијални промашај, изјавио је да је "сретан што је одбио понуду".^[9] Рамис је наступио у малој улози у хваљеној трагикомедији Боље не може те касније наставио режирати мање запажене комедије, као што су Стуарт спашава своју обитељ и Ја и моји двојници.

I његови каснији филмови из 2000-их нису били особито хваљени ни комерцијално успјешни: „Зачаран“, „Ледена жетва“ и "Година прва" одреда су примљени млако. Ипак, режирао је четири хваљене епизоде хумористичне ТВ серије Уред ("Тхе Деливерy: Парт 2", "Беацх Гамес", "Сафетy Траининг" и "А Бенихана Цхристмас").

Такођер је глумио мале улоге у неколико хит комедија, као што је Заломило се обожаватеља Јудда Апатоwа.

Умро је 24.2. 2014. у присутности своје обитељи у Цхицагу у доби од 69 година. Задње двије година живота борио с компликацијама узрокованих ријетком аутоимуном болешћу, васкулитисом, односно упале стјенке крвних жила.^[10][11]

У 1970-има се оженио за супругу Анне, те су заједно добили кћер Виолет 1977. Но она га је напустила па ју је он морао сам одгојити. Касније се оженио за Ерицу Манн и добио још двоје дјеце: Јулиан (1990.) и Даниел (1994.).

1993. добио је почасни докторат умјетности од свеучилишта Wасхингтон. 2004. укључен у Стазу славе у Ст. Лоуису.

Три комедије које је написао или режирао су се нашла на АФИ-јевом попису 100 година...100 смијехова: Бескрајни дан, Истејривачи духова и Голф клуб.

Филмаши и комичари нове генерације Јудд Апатоw, Јаy Роацх, Јаке Касдан, Адам Сандлер, и Петер и Боббy Фарреллy су цитирали његове филмове као њихове узоре.^[12]

• 1981. Наредник ће полудјети
• 1981. Хеавy Метал (глас)
• 1984. Истјеривачи духова
• 1987. Бабy Боом
• 1988. Стеалинг Хоме
• 1989. Истјеривачи духова 2
• 1994. Празноглавци
• 1997. Боље не може
• 2002. Оранге Цоунтy
• 2006. Посљедњи пољубац
• 2007. Wалк Хард
• 2007. Заломило се

• 1981. Голф клуб
• 1983. Луди провод
• 1986. Клуб рај
• 1993. Бескрајни дан
• 1995. Стуарт спашава своју обитељ
• 1996. Ја и моји двојници
• 1999. Анализирај ово
• 2000. Зачаран
• 2002. Анализирај оно
• 2005. Ледена жетва
• 2009. Година прва

• Службени сите
• Харолд Рамис на сајту ИМДб
• Интервју за Лас Ве��ас Wееклy (1999)
• ДВД Ревиеw - Харолд Рамис Архивирано 2003-08-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Ст. Лоуис Wалк оф Фаме Архивирано 2008-12-28 на Wаyбацк Мацхине-у