Hello, Dolly! (film)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хелло, Доллy!
Барбра Стреисанд као насловна протагонистица у сцени филма
РежијаГене Келлy
ПродуцентЕрнест Лехман
СценариоЕрнест Лехман
ПредложакХелло, Доллy!; аутор:
Мицхаел Стеwарт
УлогеБарбра Стреисанд
Wалтер Маттхау
Мицхаел Цраwфорд
Марианне МцАндреw
Е. Ј. Пеакер
Лоуис Армстронг
МузикаЈеррy Херман
ФотографијаХаррy Страдлинг Ср.
МонтажаWиллиам Реyнолдс
СтудиоЦхенаулт Продуцтионс
Дистрибуција20тх Центурy Фоx
Дат��м(и) премијере
16. 12. 1969 (1969-12-16)
Трајање148 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет25 мил. $
Бруто приход26 мил. $

Хелло, Доллy! је амерички филмски мјузикл снимљен у режији Генеа Келлyја и премијерно приказан 1969. године, познат као један од највећих холлywоодских комерцијалних промашаја свог времена.

Представља адаптацију истоименог мјузикла Мицхаела Стеwарта, који је неколико година постао велики хит на Броадwаyу. Насловна протагонистица, чији лик тумачи Барбра Стреисанд је брачна посредница која године 1890. године одлази у Yонкерс како би пронашла супругу за њујоршког богаташа (чији лик тумачи Wалтер Маттхау).

У вријеме када је започела продукција, раскошне адаптације бродвејских мјузикала су још увијек уживале популарност код публике те холлywоодским студијама донијели бројне успјехе, укључујући 20тх Центурy Фоx, којему су Моје пјесме, моји снови 1965. године омогућили да опстане након финанцијског краха изазваног Клеопатром. У продукцију је уложено за тадашње увјете баснословних 25 милиона долара. Иако је снимање довршено још 1968. године, Фоx га није могао одмах дистрибуирати због одредби уговора који су захтијевали да се претходно оконча приказивање у театру; Фоx је на крају био присиљен платити додатни износ како би измијенио уговор.

Филм је након премијере имао више него солидну гледаност, али, слично као у случају мјузикла Паинт Yоур Wагон она једноставно није била довољна да покрије трошкове продукције и промоције, па су продуценти имали значајан губитак. За разлику од Паинт Yоур Wагон су критичари били нешто благонаклонији према филму, при чему се посебно хвалила енергична изведбе Барбре Стреисанд. Филм је такођер освојио и неколико Осцара. Успркос тога, данас се, заједно са Паинт Yоур Wагон често наводи као примјер отуђености тадашњег водства Холлywоода од укуса публике којом су доминирале млађе генерације с мало склоности према класичним мјузиклима.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]