Хисторијски ревизионизам
Хисторијски ревизионизам је реинтерпретација ортодоксних погледа на доказе, мотиве и процес одлучивања који обухватају поједине хисторијске догађаје. Ревизиониста претпоставља да интерпретација одређеног хисторијског догађаја или периода, коју за исправну прихвата већина истраживача, треба да буде значајно измењена.
Важност хисторијског ревизионизма је сажето описао амерички хисторичар Јамес M. МцПхерсон следећим речима:
Историја је конинуиран дијалог између садашњости и прошлости. Интерпретације прошлости се мењају у одговору на нове доказе, нова питања која постављају докази, нове перспективе стечене проласком времена. Не постоји једна, вечна и непроменљива истина о догађајима из прошлости и њиховом значењу. Ревизионизам чини виталном и смисленом бескрајну одисеју историчара усмерену ка разумевању прошлости.
Разлози за ревизију хисторије
[уреди | уреди извор]Најопћенитији разлози за појаву хисторијског ревизионизма, односно ново тумачење хисторијских догађаја и процеса, се могу сажети на:
- приступ новим подацима, најчешће у облику државних архива са којих је протеком времена скинута ознака "државне тајне", а који дају потпуно нову перспективу, односно нова објашњења за одређене догађаје о којима је постојало увријежено мишљење или консензус;
- нова научна достигнућа, прије свега из подручја природних или форензичких наука, који дају бројне нове податке односно алате за одређивање старости (датирање), поријекла и других особина људских остатака или археолошких артефаката;
- промјене политичких околности које су налагале да се хисторија тумачи на један, односно пријечиле да се тумачи на други начин, односно нови културни и политички трендови са којима се дотадашња хисторија или њено тумачење требају "ускладити"
Управо је политички контекст, односно експлицитни или претпостављени политички мотив за ревизију хисторије један од разлога због чега израз "хисторијски ревизионизам" често има негативне конотације. Томе је прилично допринијела хисториографија у другој половици 20. вијека, односно настојања појединих хисторичара да не само објасне, него и оправдају и рехабилитрају губитничку страну у другом свјетском рату. Због тога се често израз "хисторијски ревизионизам" мијеша са "негационизмом" или порицањем геноцида, односно тврдњама да се неки "проблематични" догађаји који се сматрају дијелом хисторије једноставно нису догодили.