Хрватска радиотелевизија

Хрватска радиотелевизија
Врста емитирања	Радио и телевизија
Земља	Хрватска
Разина	Државна
Почетак емитирања	15. свибња 1926. радио 15. свибња 1956. телевизија
Ранији називи	Радиотелевизија Загреб
Службена страница	хрт.хр

Хрватска радиотелевизија (скраћ. ХРТ) је назив за државну радиодифузну компанију у Хрватској. Она емитира телевизијски програм с неколико телевизијских канала, као и радио-програм с неколико радио-станица.

1990. године промијенила је име у Хрватски радио и телевизија, да би 1995. постала Хрватска радиотелевизија.

Данас је најгледанија телевизија у Хрватској, а на просторима бивше Југославије слови за најбољу ТВ станицу. Између осталог успех ХТВ-а лежи и чињеници да он има велики буџет. У 2006. ХРТ је на располагању имао око 1,5 милијарди куна^[1] (око 15 милијарди динара или 187,5 милиона Евра што је дупло више од РТС-а који је имао буџет испод 90 милиона евра^[2].Више од две трећине прихода ХРТ-а долази од ТВ претплате која је одређена као 1.5% од просечне плате у Републици Хрватској^[3].Тренутно је месечна претплата 63 куне (око 650 динара)^[4]. Претплата се може платити и путем мобилног телефона.

Међу најуспешнијим емисијама ТВ Загреба су биле Квискотека, Бројке и слова, Смоговци итд.

Првих 14 година рада Радио станица Загреб била је у приватном власништву дионичког друштва Радио Загреб, 1.7. 1940. је национализирана, а послије 1945. дјелује као државно подузеће, друштвено подузеће, јавно подузеће, да би Законом о Хрватској радиотелевизији из 2001. године била проглашена јавном установом.

• ХРТ 1 | ХРТ – ХТВ 1: вијести, документарци, религијски програм, мозаичне емисије, серије и филмови
• ХРТ 2 | ХРТ – ХТВ 2: спорт, глазба, серије и филмови, образовни програм
• ХРТ 3 | ХРТ – ХТВ 3: културно-умјетнички и знанствени програм
• ХРТ 4 | ХРТ – ХТВ 4: информативни програм
• ХРТ Интернатионал: вијести, спорт, глазба, документарци, религијски програм, мозаичне емисије, серије и филмови, образовни програм за хрватско исељеништво и међународну јавност у Еуропи, Сјеверној Америци, Аустралији и на Новоме Зеланду.

• ХРТ регионални центар Чаковец-Вараждин
• ХРТ регионални центар Осијек
• ХРТ регионални центар Ријека-Пула
• ХРТ регионални центар Сплит Дубровник
• ХРТ регионални центар Задар-Шибеник

15.5. 1956. у Томиславовом дому на Сљемену прорадио је први телевизијски одашиљач у тадашњој Југославији, али и у овом дијелу Европе. Следећа ТВ станица у региону је била ТВ Румунија која је почела да емитује редовни програм у новогодишњој ноћи 31. децембра 1956, а мађарска телевизија је почела са редовним програмом 1.5.а 1957. (експериментално емитовање у Мађарској је почело 1954).

Изравним пријеносом свечаног отворења Загребачког велесајма на јужној обали Саве 7.9. 1956. почело је емитирање Телевизије Загреб. Редовито емитирање експерименталног програма Загребачке телевизије из Јуришићеве 4 почело је 19.11. исте године. Већ 12.5. идуће године емитиран је први изравни телевизијски пријенос ногометне утакмице са стадиона у Максимиру, након којег су слиједили пријеноси и других спортских догађаја. Већ 14.7. изравно се преноси међународно спортско натјецање "Гyмнаестрада" чиме су с радом почела и прва репортажна кола.

Телевизија је све јача и утјецајнија тако да се 1962. у Радничком дому у Шубићевој опрема и почиње с радом нови велики студио. Те се године 23. 7. први пут сателитом Телстар преузима иноземни програм.

Велики технолошки заокрет догађа се 8.4. 1963. кад се први пут емитира магнетоскопски снимљена емисија, а на Дан Радија и Телевизије 15.5. 1966. новопостављеним УХФ одашиљачем од 10 КW на Сљемену први се пут емитира програм у боји. Након тога креће и први властити ТВ дневник 1.10. 1968. након десетогодишњег стварања заједничког ТВ дневника.

Године које слиједе бит ће запамћене по квалитетном расту и програмских и кадровских потенцијала. Дотада је већина запосленика дошла на Телевизију с Радија, а сада у оба медија долазе високообразовани новинари и инжењери изравно с факултета. Повремено експериментално емитирање 2. програма Телевизије Загреб почело је 27.8. 1972. Такођер се поступно експериментира с програмом у боји, а тих се година озбиљно размишља и о сједињавању погона на једној локацији јер су у то вријеме редакције и погони раштркани на више од 20 мјеста по цијеломе Загребу, тако да градња Дома Радиотелевизије на Присављу почиње полагањем темељног камена 2.4. 1975. Крај 70-их важан је и због великог заокрета Телевизије у техничко-технолошком приступу. Телевизија уводи сустав електроничког прикупљања вијести, познати ЕНГ (Елецтрониц Неwс Гатхеринг), а већина сниматеља и монтажера с филма прелази на електронику.

То је и раздобље великих пројеката, а особито остају у сјећању потхвати дјелатника Радија и Телевизије везани уз Конференцију несврстаних у Цоломбу 1976. и Медитеранске игре у Сплиту 1979. Већ од 1983. поступно се дијелови програма и технике селе у нови Дом на Присављу, а од 1988. године се телевизијски програм потпуно производи из нових простора. Два су спортска догађаја осамдесетих остала упамћена као врло успјешни потхват дјелатника Радија и Телевизије Загреб. То су Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. на којима је Телевизија Загреб произвела око 50 посто свих телевизијских сигнала који су гледани у више од 100 земаља свијета, а квалитетом пријеноса надмашила су све дотадашње пријеносе Олимпијских игара. Друга је манифестација била Универзијада 1987. године која је баш захваљујући Радију и Телевизији надмашила своје спортско значење.

ТВ Загреб је прва станица у СФРЈ која је увела регуларно емитовање трећег програма 1988, познатог под називом З3. Трећи канал је 2004. денационализован, а лиценца је припала РТЛ-у.

29.6. 1990. Сабор Републике Хрватске изгласао је Закон којим је Радиотелевизија Загреб преименована у Хрватску радиотелевизију. Те је године 30. травња уведен телетекст као стални телевизијски сервис, а 4.5. 1990. пригодом одржавања еуровизијског натјецања за "Пјесму Еуропе" у Загребу пуштена је у рад одашиљачко-пријамна сателитска станица на Присављу. Уз велики организацијски потхват и успјешну реализацију Еуросонга у Загребу, те године ХРТ поставља нове стандарде спортских пријеноса праћењем Првенства Еуропе у атлетици одржаног у Сплиту. Године које су слиједиле тешко су, али и славно раздобље Радија и телевизије. Тијеком Домовинског рата од српња 1991. до вељаче 1992. запосједнуто је или уништено 80 посто одашиљачких објеката ХРТ-а. 15 великих одашиљача и тридесетак претварача је изван употребе, а 16. рујна и 4.10. ракетиран је и средишњи одашиљач Сљеме. Све то вријеме одашиљање програма је било само једанпут накратко прекинуто на само 15 минута након бомбардирања одашиљача Сљеме 4. листопада. Многе су ноћи дјелатници провели дежурајући у склоништу Дома, одлазећи без поговора на радно мјесто, излажући се опасности могућег напада на један у очима агресора од најважнијих стратешких циљева. Још су храбрије биле телевизијске и радијске екипе које су се јављале с бојишнице, а колико је познато нитко није одбио извршити повјерену му задаћу, штовише многи су се и сами нудили не питајући за евентуалне опасности. Већина доступних објеката поправљена је тијеком 1992, а дотада је програм емитиран смањеном снагом или с причувних локација. Хрватска радиотелевизија је те године и службено иступила из ЈРТ-а. У то вријеме уједно ХРТ почиње аналогно емитирање преко сателита Еутелсат 1 29.8. 1991. уз услуге Аустриа Телецома, а од 19.6. 1992. службу преузима властита сателитска станица на Еутелсату 2.

• Хрватски радио (Први програм Хрватскога радија) | ХРТ – ХР 1: информативни програм, религијске емисије, образовно-знанствене емисије, домаћа глазба
• Хрватски радио (Други програм Хрватскога радија) | ХРТ – ХР 2: домаћа и страна поп глазба, сервисне информације, спортски пријеноси, вијести за странце
• Хрватски радио (Трећи програм Хрватскога радија) | ХРТ – ХР 3: вијести из културе и умјетности, драмски програм, класична и јазз глазба

С радом је започела као приватна радио-станица Загреб 15.5. 1926. Програм је почео речима "Хало, хало! Овдје Радио Загреб!" и најавама равнатеља др. Иве Стерна и спикерице Божене Беговић у 20.30 сати први се пут у етеру на средњем валу од 350 метара чула Радио станица Загреб и од тада континуирано емитира програм. Темеље радиодифузији у Хрвата поставила је у ожујку 1924. скупина угледних интелектуалаца и пословних људи, која је основала Радио клуб Загреб. Након двогодишњих напора, успјели су прибавити концесију и друге државне дозволе те утемељити Радио станицу Загреб која је почела емитирати 15.5. 1926. године. У Радио-клуб Загреб за предсједника су изабрали астронома и физичара др. Отона Кучеру. Радио-клуб имао је 136 чланова: 124 Загрепчана и 12 из других хрватских градова. Радио-клуб је издавао и часопис Радио-шпорт који је имао важну улогу у промицању радиодифузије. На подручју тадашње Загребачке дирекције пошта и телеграфа било је регистрирано тек педесетак радиопријамника.

У сезони 1927./28. телефонским водом преко Беча станица се придруживала у заједничке емисије "Мреже средњоеуропских станица" (Беч, Праг, Варшава, Будимпешта ...), а у липњу 1928. примљена је за пуноправног члана УИР-а (Унион Интернатионале де Радиодифусион) у Женеви заступајући ондашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, у којој, као ни у осталим државама на простору југоисточне Еуропе тада још нису постојале друге радиодифузне станице. Станицу је 14. просинца 1939. купило Министарство пошта, да би од 1. сијечња њоме управљала Дирекција пошта у Загребу.^[5]

Послије 1945. Радио Загреб, а затим и тадашња Телевизија Загреб били су чланови тадашње Еуровизије, (Еуропске уније за радиодифузију) као дијелови Југославенске радиотелевизије, а након међународног признања Републике Хрватске и пријма у Уједињене народе, Хрватска је радиотелевизија 1. сијечња 1993. постала пуноправном чланицом Еуропске уније за радиодифузију.

Прво повијесно сједиште Радија Загреб било је на Маркову тргу 9, друго у Влашкој улици 116, Шубићевој 20, потом у Јуришићевој 4 с дијеловима на многим адресама у Загребу. Телевизија Загреб почела је радити у Јуришићевој 4, затим у Шубићевој 20 и оближњем Радничком дому, док је сједиште било у Дежмановој 10. Телевизијски студији били су једно вријеме у адаптираним просторима Стројарско-бродограђевног факултета. Иако градња Дома Радиотелевизије Загреб на Присављу почи��е 1975. године, тек 1988. почиње стална производња и емитирање телевизијског програма с Присавља, премда су поједини дијелови ондје били у функцији већ од 1983. Почетком 1995. у Дом Радиотелевизије на Присављу сели се и Радио и први пут у повијести већина је дјелатности Хрватске радиотелевизије смјештена на једноме мјесту.

Хрватска радиотелевизија на Wикимедијиној остави

• Службене странице
• Филмови у продукцији ХРТ Архивирано 2007-06-06 на Wаyбацк Мацхине-у