Хуy (Белгија)
Хуy
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 50°31′Н 05°14′Е / 50.517°Н 5.233°Е | |
| држава |  Белгија
|
| Регија | Валонија |
| Провинција | Лиèге |
| Арондисман | Хуy |
| Власт | |
| - градоначелник | Ериц Досогне |
| Површина | |
| - Укупна | 47.70 км²[1] |
| Висина | 79[1] |
| Становништво (2021.) | |
| - Град | 21,392[1] |
| - Густоћа | 448.5 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 4500[1] |
| Позивни број | 085[1] |
| Карта | |
  Хуy | |
Хуy (низоземски: Хоеи, валонски: Ху) је град и опћина од 21,392 становника[1] на истоку Белгије у валонској Провинцији Лиèге. Он је административни центар истоименог Арондисмана.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Хуy се налази у подножју Ардена на ушћу ријеке Хоyоуx у Меусе, удаљен 30 км од Лиèгеа и Намура, 75 км од Бруxеллеса.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Хуy је никао као насеље из римског каструма, на десној обали Меусе.[2]
Бискуп из Тонгерена - Домицијан (умро 558.) је у 6. вијеку евангелизирао је мјесто, па је изабран за првог свеца заштитника.[2]
Меровингшки племић Адалгисел-Гримо је 634. опоручно дио својих домена на ријеци Оуртхе дао цркви из Хуyа, тако да је то је први документ у ком се спомиње.[2]
За владавине римско-њемачког краља Отона I, Хуy је 943. постао пријестолница властите грофовије, која није дуго потрајала јер ју је посљедни гроф Ансфрид, - 985. поклонио Кнежевини-бискупији Лиèге. Од тад Хуy дијели судбину те Кнежевине у којој је као други добио статус доброг града.[2] То је привукло бројне трговце и занатлије који су искористили хидроенергију Хоyоуxа и подигли ковачнице. Нарочито су се цијенили производи од бакра који су се од 11. вијека продавали диљем Европе.[2]
Током 13. вијека и 14. вијека град је просперирао на производњи тканина. Замак је знатно проширен, додатним торњевима и бедемима па је постао моћна фортификација Кнежевине-бискупије Лиèге. Стратешки положај града навукао је бројне нападаче, који су га више пута опсједали и пљачкали, најжешће 1689. кад је спаљено 800 кућа, па су се бројни грађани иселили.[2]
Замак је срушен 1715. а камен темељац за нову утврду положен је тек 1818. За Другог свјетског рата кад је Хуy био окупиран, Нијемци су утврду од од маја 1940. до септембра 1944. користили као заробљенички логор.[2]
Привреда
[уреди | ��реди извор]У другој половици 20. вијека традиционална металуршка индустрија доживјела је банкрот, преживјели су једино занатлије који производе предмете од коситра. Тако да је данас највећи привредни погон нуклеарна електрана Тиханге. Хуy се успио прилагодити тако да су туризам и услуге постали важни дио економије.[2]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Хуy има уговоре о пријатељству са слиједећим градовима[4];
Цомпиèгне, Француска
Вианден, Луксембург
Арона, Италија
Натитингоу, Бенин
Вéлингара, Сенегал- Тиенен, Белгија
Познати суграђани
[уреди | уреди извор]- Јосепх Лебеау (1794-1865) белгијски премијер (1831-1831 и 1840 -1841)
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Белгиум: Лиеге” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 07.05. 2022.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 „Хисториqуе” (француски). Вилле де Хуy. Приступљено 07.05. 2022.
- ↑ „Хуy, плус белле ла вилле” (француски). Вилле де Хуy. Приступљено 07.05. 2022.
- ↑ „Јумелагес” (француски). Вилле де Хуy. Приступљено 07.05. 2022.
