if....

иф....
Режија	Линдсаy Андерсон
Продуцент	Линдсаy Андерсон Мицхаел Медwин
Сценарио	Давид Схерwин синопсис: Давид Схерwин Јохн Хоwлетт
Улоге	Малцолм МцДоwелл Рицхард Wарwицк Цхристине Ноонан Давид Wоод Роберт Сwанн Петер Јеффреy
Музика	Марц Wилкинсон
Фотографија	Мирослав Ондрíцек
Монтажа	Давид Гладwелл
Студио	Мемориал Ентерприсес
Дистрибуција	Парамоунт Пицтурес
Датум(и) премијере	19. 12. 1968 (1968-12-19)
Трајање	111 мин.
Земља	Уједињено Краљевство
Језик	енглески латински
Буџет	500.000 $[1]
Бруто приход	2,3 мил. $ (ренталс)[2]

иф.... (сх. ако.... или кад би....) је британски играни филм снимљен 1968. године у режији Линдсаyа Андерсона, познато као најуспјешније остварење у његовој филмографији и као један од најексплицитнијих одраза тадашњих бурних друштвено-политичких збивања на свјетску кинематогарфију.

Радња је смјештена у елитни енглески интернат гдје влада строга хијерархија не само између ученика и наставника, него и међу самим ученицима гдје старији ученици злостављају млађе и користе их као слуге. Протагонисти, које тумаче Малцолм МцДоwелл, Рицхард Wарвицк и Давид Wоод су тројица ученика чије повремено неовлаштено напуштање школе и ситни несташлуци доведу до окрутног кажњавања од стране старијих колега, те их на крају потакну да се против репресивног система побуне користећи ватрено оружје.

иф.... се темељио на сценарију Давида Схерwина који је, пак, инспирацију био пронашао у властитим искуствима ученика интерната Тонбридге Сцхоол у Кенту. Режија је оригинално била понуђена америчком синеасту Ницхоласу Раyу, који је, пак, био присиљен одбити због властитих проблема с менталним здрављем. Андерсон, који га је замијенио, успио је наговорити своју некадашњу школу Цхелтенхам Цоллеге да му послужи као локација. При режији филма је велику инспирацију пронашао у Нула из владања, класичном филму француског режисера Јеана Вигоа са којим дијели тему и стил. Посебну је пажњу изазвало наизмјенично кориштење црно-бијелог и филма у боји, који је Андерсон касније објаснио техничким и финанцијским разлозима.

Након премијере је иф.... изазвао пажњу и тиме да је, попут многих тадашњих филмова, користио колапс дотадашњих цензорских стандарда да прикаже донедавно "проблематичне" садржаје. Осим сцена голотиње, у филму је у очи упао и експлицитни приказ хомосексуалности међу ученицима. Британски цензорски одбор је филму дао најстрожи рејтинг X, али мање због тога, а више што су се ликови и заплет сматрали "субверзивним", односно што је интернат схваћен као алегорија британског естаблишмента и друштвеног поретка, односно побуна ученика као коментар на сличне догађаје међу студентима широм тадашњег свијета. Када је сљедеће године приказан на Канском фестивалу, доживио је велики успјех и освојио Златну палму.

иф.... се показао успјешним и за младог МцДоwелла који је привукао пажњу Станлеyа Кубрицка те тако осигурао ангажман за улогу Алеxа у знаменитом филму Паклена наранча. Улогу ученика Мицка Трависа је, пак, поновио у још два Андерсонова филма - О Луцкy Ман! и Британниа Хоспитал који чине посебну трилогију, иако се не сматрају наставцима у најпрецизнијем смислу ријечи.

• иф.... на сајту ИМДб
• иф.... на филмској бази података ТЦМ
• иф.... на АллМовие-у (en)
• иф.... на Роттен Томатоес-у (en)