Избори

Овај чланак је дио серије на тему Политика
Избори
Ждријеб (избори) Допунски избори Изборна превара Изборна представа Избори с фиксним термином Опћи избори Прелиминарни избори Посредни избори Локални избори Референдум Критика електорализма
Терминологија
Расподјела Пријелазно гласање Геррyмандеринг Делимитација Већински-мањински дистрикти Нестинг Тајно гласање Бирачко право
Под-серија
Политичка странка Гласање Изборни системи
Листе
Избори по земљама Изборни резултати по земљи Изборни календар
п р у

Избори су поступак којим народ (односно бирачи) повјерава обављање политичке власти представничком телу, а у многим сувременим демократским државама и предсједника државе (односо државног поглавара), а који онда представљају његову (дакле народну) суверену вољу. Избори су због тога извор и темељ легитимитета цјеловитог система државне власти.

Избори су према томе, уобичајни механизам путем којег модерне демокрације бирају чланове свог парламента, негдје и извршну власт (врло често предсједника државе), а понегдје и чланове судске власти (суце, али врло ријетко).

Избори се одвијају на националној (државној) разини и на локалној разини. На националној разини бирају се чланови националног, државног парламента - врховног представничког тијела грађана те државног поглавара, уколико се он не бира на неки други начин (у парламенту, имеовањем од стране неког тијела, рођењем - у монархији) . На регионалној разини бирају се чланови локалног представничког тијела (нпр. опћинске, покрајинске, регионалне скупштине) те евентуално други представци (градоначелници, начелници и слично).

Осим државних, избор се проводе и у различитим организацијама и удругама, политичким станкама, корпорацијама, итд.

Идеја о изборима оних који су на власти сазријевала је успоредно с развојем теорије о народном суверенитету као темељном елементу институционалном извору посредне демокрације одосно представичке владавине.

Већина сувремених демократских система познаје више врста избора:

• предсједнички избори
• опћи избори
• прелиминарни избори
• допунски избори
• локални избори
• ко-оптација

Референдум представља посебну врсту демократског изјашњавања које се везује уз систем непосредне демокрације.

Главни чланак: Бирачко право

Бирачко право се у најширем смислу дијели на активно - које одређује тко смије бирати - и пасивно - тко смије бити биран. У ужем смислу се под бирачким правом сматра активно бирачко право. У већини модерних држава га данас имају сви пунољетни држављани; од тога изузетак могу представљати личности које су га изгубиле због осуде за кривично дјело или губитка пословне способности.

У појединим државама ЕУ уз држављане активно бирачко право могу имати и држављани других држава-чланица, али искључиво на локалним изборима.

Главни чланак: Преселекција (политика)

У представничким демокрацијама је за натјецање особа за јавну функцију потребно прећи одређену процедуру, која се обично регулира законима. У системима директне или бестраначке демокрације се у начелу свака особа може кандидирати за изборе.

Главни чланак: Изборни системи

Изборни системи представљају скуп процедура и правила чији је циљ гласове претворити у одређену политичку одлуку. Под тиме се подразумијевају начини гласања, али прије свега системи гласања, којима је сврха одредити начине који гласове претварају у састав тако изабраног гласачког тијела. При томе се разликују двије главне групе изборних система - пропорционални пропорционални и већински изборни систем.

Већина држава у својим уставима законима има фиксирано трајање мандата за биране функционаре и предсједничка тијела, које обично износи између двије и седам година. Поједине државе некада имају законима или на други начин фиксиране датуме када се традиционално одржавају избори, при чему су карактеристичне САД гдје се избори одржавају првог уторка у новембру.

Избори се, понекад могу ради разних разлога одржати и прије заказаног рока, и тада се обично говори о пријевременим изборима.

Главни чланак: Изборна кампања

Пред изборе кандидати и њихове странке настоје на разне начине увјерити бираче да им дају глас. Те активности се обично називају изборном кампањом.

Свака би изборна кампања требала имати свој циљ. Политичке странке и кандидати утврђују своје циљеве у фази припреме и промишљања о кампањи. Нитко се неће кандидирати без неког циља. Тај циљ кампање бит ће дио опће стратегије политичких актера. О циљевима овисит ће и сама организација, људство, као и трошкови кампање. Циљ би требало ускладити с реалним оквиром у којем се надмећу политички актери. З. Славујевић дефинира сљедеће циљеве изборне кампање:^[1]

• максималистички циљеви,
• умјерени изборни циљеви,
• минимални изборни циљеви,
• неизборни циљеви.

Максималистички циљеви подразумијевају побједу на одређеним изборима. Побједа на изборима може бити вишезначна. Једна политичка странка може се сматрати побједницом у случају да њени заступници само партиципирају у парламенту. Уколико такве странке имају договорену коалицију с неком или неким већим странкама то би значило и партиципацију у власти. Таквих примјера има у босанскохерцеговачкој постдаyтонској сцени, на којој бројне странке с једним парламентом творе владајућу коалицију коју чини више од десет странака. С друге стране, веће политичке странке изборном побједом сматрале би добивање планираних мандата, како би преузеле власт у земљи. Дефиниција изборне побједе, сасвим је сигурно, разликује се с обзиром на политички и изборни сустав у свијету. Умјерени изборни циљеви посразумијевају остваривање таквих изборних резултата у којима странка партиципира у законодавним тијелима и наставља играти значајну улогу у политичкој арени. Умјерени резултати могу странку довести у коалицијску власт или јој дати статус јаке опорбе.

Минимални изборни циљеви могу подразумијевати само партиципацију у законодавним тијелима.

На крају, неизборне циљеве постављају оне политичке странке које само сујелују на изборима, унапријед свјесне својих малих изборних могућности. Интерес, само за судјеловањем, може бити мотивиран другим политичким циљевима. Неке странке (неизборних циљева) заузимају мјесто "критичара", док друге служе као психолошка потпора другима у вријеме политичке кампање.

Главни чланак: Изборна превара

Иако већина држава у свијету одржава изборе, за дио њих се тврди да не одговарају модерним стандардима "слободних и поштених" избора. То се најчешће односи на законе којима се власт или поједина странка, кандидат и фракција пред изборе доводи у повлаштени положај у односу на друге, затим кроз застрашивање или манипулирање и фалсифицирање изборних резултата.

• Демокрација
• Постизборне револуције

1. ↑ Зоран Славујевић: "Политички маркетинг", ФПН, Београд, 1999., стр.118.-119.