Кинетоскоп

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Поглед на унутрашњост кинетоскопа са рупом за гледање на врху

Кинетоскоп (енглески: Kinetoscope) је био рани уређај за приказивање филмова. Замишљен је за приказивање филмова једном гледатељу, који их је проматрао кроз отвор на врху уређаја. Био је први уређај који је користио перфорирану филмску врпцу са статичким снимкама како би створио илузију њиховог покрета, а што је све до појаве видео технологије био основни метод приказивања покретних слика. Као концепт га је први пут описао амерички подузетник и проналазач Тхомас Едисон 1888. године, а у практичном смислу га је развио његов запосленик Wиллиам Кеннедy Лаурие Дицксон између 1889. и 1892. Дицксон и његов тим у Едисоновој лабораторији су такођер развили и Кинетограф, иновативну филмску камеру са ротирајућим капцима, коју су користили прву за снимање експерименталних, а потом и комерцијалних филмова.

Кинетоскоп је ушао у комерцијалну употребу 14. априла 1894. када је у Неw Yорку одржано прво приказивање уз кориштење десет уређаја. Његова појава је имала значајан утицај на даљи развој филмске технологије, великим дијелом и због Едисонове одлуке да не подноси патенте иузван америчких граница, што су искористили не-амерички филмски пионири како би усавршили Едисонову технологију. Године 1895. је Едисон уз Кинетоскоп увео и Кинетофон, односно уређај који је Кинетоскоп требао синкронизирати са цилиндричним фонографом. Тај покушај није заживио, а врло брзо се испоставило како су пројекције филмова на вањски екран, који Едисон испочетка није сматрао финанцијски исплативим, далеко популарније код публике него гледање појединачних уређаја. Едисон је био присиљен напустити Кинетоскоп, иако ће његови каснији системи филмске пројекције користити исто име.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Wикимедиа Цоммонс има још мултимедијалних датотека везаних за: Кинетоскоп

Филмови за Кинетоскоп

[уреди | уреди извор]