Књига Откривења

Откривење или Апокалипса (грч. Ἀποκάλυψις апокалупсис), познато и као Откривење Јованово/Иваново посљедња је књига Библије и Новога завјета. Кратица за ову књигу: Отк.

Назив

Грчка ријеч Ἀποκάλυψις (Апокáлyпсис) означује објаву Божју људима о нечем скровитом и само њему познатом, често с обзиром на будућност. Хрватски наслов »Откривење« дослован је пријевод грчкога израза.

Књижевна врста

Није сасвим јасна раздиоба између књижевне врсте откривења и књижевне врсте пророштва. Опћенито, држи се да се апокалиптичка књижевна врста надовезује на пророчку, но док су пророци слушали Божје објави, аутори разних откривења имају виђења, која обично имају симболична значења. Тако у апокалипси посебно значење имају бројеви, ствари, ликови, дијелови тијела. Притом не треба тражити неки међусобни склад свих употребљених симбола, а приликом тумачења потребно је познавање накане, времена и начина мишљења аутора апокалипсе, како се не би дошло до кривих и произвољних тумачења. Књижевну врсту апокалипсе, осим кршћана и прије њих, користиле су и неке жидовске сљедбе, особито то вриједи за кумранске списе, али већ и за неке жидовске старозавјетне пророке, попут Езекиела, Захарије и Даниела.

Аутор

Аутор Откривења представља се као Иван, који се налазио на отоку Патмосу у прогонству (усп. Отк 1,9). Кршћанска га предаја поистовјећује с Иваном еванђелистом. Јустин мученик (око 150.) спомиње ту традицију још више раширену крајем 2. стољећа. Чини се да ипак нису све древне Цркве дијелиле то мишљење, па ни сама књига није све до 5. стољећа уврштена у њихов библијски канон. Од осталих Иванових списа или оних произашлих из његове школе (Еванђеље по Ивану, посланице), ово се разликује језиком и стилом, као и одређеним теолошким погледима. Данас се опћенито држи да је спис написао нетко из непосредног Иванова окружења.

Вријеме настанка

Откривење је највјеројатније настало у доба владања цара Домицијана, око 95. године. Један мањи дио знанственика држи да је књига написана већ за Неронова прогонства кршћана, мало прије 70. године.

Структура

Откривење започиње кратким уводом (Отк 1,1-3), а наставља се писмима седмерим малоазијским црквама (Отк 1,4-3,22), након чега слиједе пророчка виђења о догађајима прије и за вријеме »великога дана Божјега« (Отк 4,1-22,15), те закључак (Отк 22,16-21).

Садржај

Откривење је намијењено да подигне морал кршћана у вријеме прогонства, те то прогонство проматра у свјетлу »великога Дана«, преузимајући ту тему из Старога завјета. Прогонитељи Цркве, у првом реду тадашње Римско Царство, приказано је као »Звијер« која, на потицај Сотоне (Отк 12; 13,2-4), жели наудити Цркви.

У уводном виђењу Бог је приказан као врховни господар свемира и људске судбине (Отк 4), а он даје Јагањцу, који представља Криста, налог о уништењу прогонитеља (Отк 5). Виђење предвиђа и ратове, болести и глад (Отк 6). Божји вјерници притом уживају посебну заштиту, али њихова права побједа остварит ће се тек на небу (Отк 7). Грешнике Бог не жели уништити, него их овим злима опомиње да се обрате (Отк 8-9). Поглавља 10-16 другим сликама понављају исту поруку. Коначно, грешници који се не обраћају бивају кажњени (Отк 17), након чега слиједи тужаљка над разореним Бабилоном, који представља Рим (Отк 18), те побједна пјесма откупљених праведника (Отк 19,1-10).

Нови круг виђења поновно говори о уништењу »Звијери« дјеловањем прослављенога Криста (Отк 19,11-21). Црква искушава благостање, након којега слиједи нови напад Сотоне и његово уништење (Отк 20). Тиме коначно бива успостављено небеско краљевство у којем је савршена радост и у којем је смрт уништена, а све завршава сликом новога Јерузалема (Отк 21).

Порука књиге

Главна порука књиге је да се Бога може вољети, али да се Бога треба и бојати. Бог је пак у лику Јагањца (Исус Крист) присутан уза све оне који слушају ријеч Господњу, кроз све вријеме и у свим тешкоћама, кушњама и прогонствима. Због тога се искрени вјерници, они којима је од постанка свијета име записано у Књизи Живота, не требају ничега бојати, јер на крају ће зло бити побијеђено, а они ће наћи своје мјесто у небеском краљевству радости и вјечнога живота.

Екстерни линкови