Козметика
Козметика се односи на супстанце чији је циљ побољшавање или заштита изгледа или мириса људског тијела. Такође постоји посебна врста козметике која је доступна у природном облику (нпр. љековито биље).
Декоративна козметика се некад једноставно назива шминка.
Историја
[уреди | уреди извор]
Први археолошки докази о коришћењу козметике су нађени у Египту око 3500. пне.[1] У Античкој Грчкој и Античком Риму су такође користили козметику. Антички Римљани и Антички Египћани су користили козметику која је садржала отрове, као што су жива и олово.[2][3] На античко царство Израела је утицала козметика, као што је забиљежено у Старом завету, где Изабела боји своје трепавице — око 840. године пне. Библија Естер описује бројним епитетима, такође.
У западном свијету, почетак козметике је био у средњем вијеку, иако је било дозвољено користити је само међу вишим класама.
Око 1800. године, шминку су првенствено користиле проститутке, а краљица Викторија је јавно објавила да је шминка неприлична, вулгарна и прихватљива само за глумце.[4]
Средино�� 20. вијека, козметика се међу женама раширила у скоро свим индустријским друштвима широм свијета.
Козметика се користи преко хиљаду година. Коришћење козметике је довело током година и до негативних страна, деформитета, слијепила и чак смрти. Примјер тога је коришћење церусита (бијелог олова) да би се прекрило женино лице, што се чинило током Ренесансе, и слијепило изазвано маскаром „Леш Лур“ (енгл. Lash Lure) током раних 1900-их.
Врсте
[уреди | уреди извор]У козметику спадају креме за заштиту коже, лосиони, пудери, парфеми, ружеви за усне, лакови за нокте, козметика за очи и лице, контактна сочива у боји, фарбе за косу, спрејеви и гелови за косу, дезодоранси, купке, со и уља за купање итд.
Подскуп козметике, шминка, првенствено се односи на производе у боји који су намијењени промјени изгледа и обично га користе такође жене.
Производња
[уреди | уреди извор]Производња козметике је тренутно под доминацијом малог броја мултинационалних компанија насталих почетком 20. вијека, док је дистрибуција и продаја козметике раширена међу великим бројем разних предузећа.[5]
Здравствени утицаји
[уреди | уреди извор]Козметика је све до 19. века садржала опасне састојке, који су често били смртоносни.[6]
У неким производима се налазе састојци на које неке особе могу бити алергичне.[7][8][9] Козметика је била тестирана на животињама, а утврђено је да се након недељу дана активности естрогена, активирају ксеноестрогени.[10]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Тхе Хисторy Оф Маке Уп”.
- ↑ Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in Ancient Greece, Oxford University Press, 1998
- ↑ Bruno Burlando, Luisella Verotta, Laura Cornara, and Elisa Bottini-Massa, Herbal Principles in Cosmetics, CRC Press, 2010
- ↑ Паллингстон, Ј (1998). Липстицк: А Целебратион оф тхе Wорлд'с Фаворите Цосметиц. Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 0312199147.
- ↑ „Цосметиц Индустрy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-08. Приступљено 04. 08. 2010.
- ↑ Група аутора, „Ојачајте свој имуносни систем“, ИСБН 953-223-038-6
- ↑ Фросцх ПЈ, Пилз Б, Андерсен КЕ, ет ал. (Новембер 1995). „Патцх тестинг wитх фрагранцес: ресултс оф а мултицентер студy оф тхе Еуропеан Енвиронментал анд Цонтацт Дерматитис Ресеарцх Гроуп wитх 48 фреqуентлy усед цонституентс оф перфумес”. Цонтацт Дерм. 33 (5): 333–42. ДОИ:10.1111/j.1600-0536.1995.tb02048.x. ПМИД 8565489.
- ↑ Singer, Natasha. "Natural, Organic Beauty." New York Times. 1 Nov. 2007. 18 Mar. 2008
- ↑ „Натурал, Органиц Беаутy”.
- ↑ Бyфорд ЈР, Схаw ЛЕ, Дреw МГ, Попе ГС, Сауер МЈ, Дарбре ПД (Јануарy 2002). „Оестрогениц ацтивитy оф парабенс ин МЦФ7 хуман бреаст цанцер целлс”. Ј. Стероид Биоцхем. Мол. Биол. 80 (1): 49–60. ДОИ:10.1016/S0960-0760(01)00174-1. ПМИД 11867263.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Wинтер, Рутх (2005) [2005]. А Цонсумер'с Дицтионарy оф Цосметиц Ингредиентс: Цомплете Информатион Абоут тхе Хармфул анд Десирабле Ингредиентс ин Цосметицс (Папербацк). УСА: Тхрее Риверс Пресс. ИСБН 1400052335.
- Бегоун, Паула (2003) [2003]. Дон'т Го то тхе Цосметицс Цоунтер Wитхоут Ме(Папербацк). УСА: Бегиннинг Пресс. ИСБН 1877988308.
- Царрасцо, Францисцо (2009) [2009]. Дицционарио де Ингредиентес Цосметицос(Папербацк). Спаин: www.имагенперсонал.нет. ИСБН 9788461349791.