Крф

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Координате: 39° 37′ С.г.ш., 19° 49′ I.г.д.

Крф (Κέρκυρα)
Подаци
Држава  Грчка
Главно насеље Крф
Површина 579 км²
Највиши врх Пантократор (906 м)
Број становника 113.000 (2001)

Крф (гр: Κέρκυρα /Керкира/, енг. Corfu), друго по величини, од седам већих јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва. Крф лежи у Јонском мору, које је дио Средоземног мора, а сјеверно се спаја са Јадранским. Таквим положајем обезбјеђује себи мјесто најсјевернијег острва Грчке.
2 км сјеверније од Крфа налази се албанска обала. На Крфу постоји међународни аеродром као и универзитет, на којем се изучавају историја, музика, језик као и библиотекарство и Архивирање. Крф се убраја међу најимућније регионе у Грчкој. Главно мјесто острва је град Крф.
Према грчкој митологији, острво је добило име по кћерки речног бога Асопа, нимфи Керкири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји читамо да је Одисеј овде нашао сколониште на крају својих лутања, где су га угостили краљ Алкинос и његова кћерка Нафсика.
У поређењу са осталим дјеловима Грчке, због своје веома бујне вегетације Грци су ово острво назвали и "Зелено острво".

Сателитски снимак
Положај Крфа
  • Сједиште управе: Град Крф
  • Становништво (острво/град Крф): 113.000 (2001) / 45.000 (2006)
  • Густина становништва : 176 становника/км²
  • Општински број : 22xx
  • Градских општина : 13
  • Сеоских општина : 3
  • Позивни број : 030-266x0
  • Поштански број : 49x xx
  • ХАСЦ : ЦФ
  • ИСО 3166-2 : ГР-22
  • ФИПС-код : ?
  • Ауто ознаке : ИО, ИМ (старе ознаке,још употребљиве) ПЗx, КYx (Керкyра)
  • Доминантни привредни фактори: маслиново уље и туризам
  • Монета: Евро
  • Интернационални аеродром-код: ЦФУ
  • Географски положај: 39° 50´ до 39° 20´ Сгш. и 19°40´ бис 20°10´ Игд.
  • Веб страна : [www.цорфу.гр] (Енглески и Грчки)
  • Телекомуникација:

Живот на Крфу

[уреди | уреди извор]

Животни трошкови на острву се не разликују много од остатка европске уније. У граду Крфу су цијене мало више у односу на остала мјеста овога острва. Домаће становништво у већим мјестима острва са туристима углавном говори енглески, док наши туристи, своје, школовањем стечено знање њемачког језика могли би употребити тек на малом броју мјеста. Снабдијевање острва је прилично добро, па се у сваком осредњем мјесту може наћи трговина, а нису ријетке и бензинске пумпе. Бензин је овдје средњег квалитета, док се супер-плус рјеђе налази.

Плажа у Глифади - острво Крф

Многим туристима, Крф је омиљена одредница. Острво посједује доста хотела и мјеста за камповање. ИГлавне туристичке струје, у шпицу сезоне, долазе из сусједне Италије. Од априла до октобра отворен је интернационално познати терен голф (18-рупа пар 72-Парцоур).

Поред уобичајене туристичке гастрономије, острво посједује доста домаћих, традиционалних таверни.

Врх брда Пантократора зими је углавном прекривен снијегом, а на њему се налази и метеоролошка станица. Из западноевропских земаља током сезоне има доста крајње јефтиних летова (Ластминуте) тако да је у том периоду теже пронаћи добар смјештај.

Крф је острво бескрајних природних лепота, острво песме и музике, уметничке инспирације, комбинација космополитског и традиционалног. Крф има фантастичне плаже и предивне видике и налази се на западу Грчке и најсеверније је острво у Јонском мору. Сам град је познат по две тврђаве и старом граду смештеном између њих. Најближа острва су Паксос, Лефкада, Итака, Кефалонија и Закинтос.

На неколико минута вожње чамцем од града Крфа налази се мало острво Видо, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "плавој гробници".

Већа мјеста

[уреди | уреди извор]
Мапа градова Крфа

Крф је главни град острва. Град лежи на источној обали острва, на сјеверозападно издвојеном брду. Крф као град посједује осигурану луку из које се редовно саобраћа са Бриндисијем, Патром и Игуменицом.

Главни чланак: Крф (град)

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]
Понтикониси (Мишје острво)
  • Ахилеон, Вила царева Елизабет аустријска (Сиси), која је радо боравила на Крфу
  • Манастир Пондикониси (Пондиконисси) на тзв. "Мишијем острву"
  • Увала са манастиром од Палајокастрице (Палаиокастритса)
  • Пјешачке стазе према Пантократору са традиционалном таверном 3 км прије врха
  • Глифадина плажа
  • Најстарије село на острву Палаја Перитсиа (Палаиа Перитхеиа)
  • Острво Видос налази се тачно преко пута града Крфа. Ту се налази српски ратни маузолеј из 1. свјетског рата, у којем је сахрањено 3.000 српских војника, а у мору око острва, (Плава гробница), почива још око 20.000 Срба.
Главни чланак: Видо

Историја

[уреди | уреди извор]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Грчко име Керкира (Керкyра) острво је добило према предању о нимфи Керкири, коју је бог мора Посејдон донио на ово острво. Феакас (Пхаиакас), дијете из ове везе, је био праотац Феачана, једног гостопримљивог народа, који је прихватио јунака Одисеја на његовом путовању за Итаку.

Праисторија

[уреди | уреди извор]

Повећавањем површине мора, Крф је прије око 9000 година одвојен од копна. Ловци и сакупљачи населили су ово острво у неолиту. У бронзано доба, острво је изнова насељено.

Грчки насељеници из Еретрије у 8. вијеку пне. основали су први град на острву и назвали су га према њиховиј богињи Керкури (Кéркура Цорцyра) односно. (Кéркyра). Крајем 7. вијека п.н.е колонисти из Коринта преузели су власт над острвом. У једној великој поморској бици, Керкири је пошло за руком да се ослободи превласти Коринтћана. Керкира је потом постала морска сила.

480 године пне. Крф је представљао другу по јачини флоту Грчке. Међутим 60 бродова које су имали, није активно учествовало у рату против Перзијанаца. Историчар Тукидид (Тхукyдидес) сматра да је првенствено конфликт између Крфа и Коринта ради града Епидамноса, као и пружен савез Атине Крфу, један од главних повода за избијање Пелопонеског рата.

У 4. вијеку пне. Крфљани су показали претензије и на територију копна. Под својом влашћу својевремено су држали Бутринт, и важан полис Хаонес(лат. Цхаонес).

Ахилеон - врт

У хеленистичко доба (од 300. године пне.) независности Крфа запријетила је опасност. Острво су нападали пљачкаши из Сиракузе. Подржали су их македноски краљеви које су сљедили илирски пирати. Острво су користили за пљањке римских трговачких бродова.

У току рата Римљана против илирске краљице Теуте, Крф је постао прва римска провинција у Грчкој. Касније Крф постаје дио римске провинције Македоније, а у доба цара Августина додјељено је провинцији Епирус.

У 3. вијеку Крфљани су попримили Хришћанство, посредством светог Јасона и светог Сосипатера.

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

Од 395. године Крф је подјелом Римског царства припао Источном римском царству. Острво су освајали Сараћани, а у 11. вијеку освојио га је нормански херцог Роберт Гвишар (Роберт Гуисцард). Током 4. крсташког рата, посље 1204. године, Крф доспјева под власт епирских деспота, 1267. године га осваја краљевина Напуљ, а у 14. вијеку преузима га република Венеција. На острву се утицаји западно-феудалне културе и домаће грчко-православне традиције спајају у једну самосталну културу.

Ново доба

[уреди | уреди извор]

Од 16. до 18. вијека историја Крфа се везује за стална ратовања против Турака. Они су пљачкали острву, међутим стара тврђава и Анђелокастро (Ангелóкастро) су успјели да се одбране. Венећани су наредили одстрањивање многих винограда, а потом наредили узгајање маслина. По паду Републике Венеције, Француска је преузела сва Јонска острва под своју власт 1797. године. Кратко вријеме, од (1798. - 1807.) Крф је био руски протекторат. А потом поново усљеђује француски период све до 1814. године.

1815. године Крф је проглашен дијелом Републике Јонских острва под енглеским протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио модерне инфраструктуре, као што је 700 км дуга улична мрежа, која се броји међу најгушће у цијелој Грчкој.21. маја 1864. Крф је проглашен за дио Грчке.

Српска кућа у Крфу

Током 1. свјетског рата Крф је био 1916./1917. сједиште српске владе у прогонству,а 1917. године ту је потписан "Крфски пакт" којим је закључено стварање Југославије.

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне, одакле се повукла на Крф, на ком се до априла прикупило 151.828 војника и цивила. Прво искрцавање на Крфу, 'Острву спаса' како су га прозвали Срби, било је у пристаништу у Гувији [Говино], шест километара северно од града Крфа.

Главни чланак: Видо

На острву су формирани готово сви нивои организације државне управе. Народно позориште на Крфу било је уступљено од стране крфских власти за заседање српског Парламента од 19. јануара 1916. до 19. новембра 1918 док је у хотелу Бела Венеција била смештена српска Влада. Излазиле су и Српске новине у тиражу од десет хиљада примерака. Штампане су многе књиге као и уџбеници за децу. На Крфу је формирана српска основна школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Организована су спортска друштва, одржавале су се фудбалске утакмице са савезничким екипама.

Током боравка на Крфу Срби су успоставили јаке везе са локалним становништвом, које трају до данашњи дана. Доста Срба је остало да живи на острву, склопљени су многи бракови. Тако је власник хотела Бела Венеција у коме је била смештена српска влада, Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Регент Александар и други српски официри крстили су многу крфску децу. Ипак, најуверљивије сведочанство о неизбрисивом трагу боравка Срба на Крфу је то да су се у речнику данашњих, поготово старијих Крфљана задржале речи: 'тата', 'баба, глава', 'кућа'

У 2. свјетском рату Крф су тешко бомбардовали Италија, а затим НЈемци и притом га дјелимично уништили.

Једна Крфска битка такође је овјековјечена на једној модернијој руској сребрној кованици.

Од 1960. године

[уреди | уреди извор]

Усљед притока великог броја туриста, расуло посље другог свјетског рата се напокон зауставило. 1994. године Крф је био домаћин скупа врхова чланица Европске уније.

Временске прогнозе Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Ø Сунчаних дана/сати 4 5 7 7 9 10 12 11 9 6 4 2
Ваздух [°Ц] 14 15 16 19 23 28 31 32 28 23 19 16
Вода [°Ц] 13 13 14 15 18 22 23 24 23 21 17 14
Ø Кишних дана 13 11 9 7 5 2 1 1 5 9 12 15

Актуелна временска прогноза

[уреди | уреди извор]

Списак општина

[уреди | уреди извор]
Општине Број становника1 YПЕС-број Сједиште Поштански број Позивни број
Градске општине (дíми)
Ахилис (Δήμος Αχιλλείων) 10.319 2602 Вриони 490 84 26610-39
Ајос Јоргос (Δήμος Αγίου Γεωργίου) 4.958 2601 Агрос 490 83 26630-7
Крф (Κέρκυρα / Δήμος Κερκυραίων) 39.387 2607 Крф 491 00 26610
Еспри (Δήμος Εσπερίων) 8.136 2604 Велонадес 490 81 26630-7
Феакес (Δήμος Φαιάκων) 6.488 2616 Ипсос 490 83 26610-97
Казиопи (Δήμος Κασσωπαίων) 2.787 2606 Касиопи 491 00 26630-91
Коризи (Δήμος Κορισσίων) 5.206 2608 Архирадес Керкирас 490 80 26620-5
Лефкими (Δήμος Λευκιμμαίων) 6.704 2609 Лефкими 490 80 26620-2
Мелитиис (Δήμος Μελιτειέων) 6.690 2611 Моретика 490 81 26610-7
Палеокастрица (Δήμος Παλαιοκαστριτών) 4.395 2613 Палеокастрица Лаконон 490 83 26630-4
Парелии (Δήμος Παρελίων) 7.197 2615 Кокини 491 00 26610-9
Пакси (Δήμος Παξών)2 2.438 2614 Хајос 490 82 26620-3
Тиналион (Δήμος Θιναλίων) 5.512 2605 Ахарави (Αχαράβη) 491 00 26630-63
Сеоске општине (кинóтитес)
Ерикуза (Ερρεικούσα / Κοινότητα Ερεικούσσης) 698 2603 Ерикуза 491 00 26630-7
Матраки (Μαθράκι / Κοινότητα Μαθρακίου) 297 2610 Метраки 491 00 26630-71
Отони (Οθωνοί / Κοινότητα Οθωνών) 663 2612 Отони 491 00 26630-71
Укупно 111.975

1 Стање 2001.
2 Поред острва Пакси (Παξοί) обухвата и острво Антипакси (Αντίπαξοι).

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]