La historia oficial
| Ла хисториа официал | |
|---|---|
 | |
| Режија | Луис Пуензо |
| Продуцент | Марцело Пиñеyро |
| Сценарио | Аíда Бортник Луис Пуензо |
| Улоге | Хéцтор Алтерио Норма Алеандро Цхунцхуна Виллафаñе Хуго Арана Цхела Руиз Гуиллермо Баттаглиа |
| Музика | Атилио Стампоне пјесме: Марíа Елена Wалсх |
| Фотографија | Фéлиx Монти |
| Монтажа | Јуан Царлос Мацíас |
| Студио | Хисториас Цинематогрáфицас Цинеманиа Прогресс Цоммуницатионс |
| Дистрибуција | Алми Пицтурес[1] Дистрибутион Цомпанy (Версиóн ремастеризада, едициóн дел 30 аниверсарио) |
| Датум(и) премијере | 3. 4. 1985
|
| Трајање | 115 мин. |
| Земља |  Аргентина |
| Језик | шпански енглески |
| Бруто приход | 29.426 $ (САД)[2] |
Ла хисториа официал (сх. Службена верзија) је аргентински играни филм снимљен 1985. године у режији Луиса Пуензоа, познат као једно од најуспјешнијих остварења аргентинске и латиноамеричке кинематографије у 20. вијеку.
По жанру је драма, а протагонистица, чији лик тумачи Норма Алеандро је средњошколска наставница која пред крај десничарске војне диктатуре у Аргентини живи са мужем (чији лик тумачи Хецтор Алтерио) и 5-годишњом усвојеном дјевојчицом. Радња приказује како испочетка, као и многи припадници средње класе, подржава режим, али са временом почиње откривати његову праву природу и почиње сумњати у то да је дјевојчица дијете присилно нестале политичке затворенице која је у тајном затвору била силована и присиљена роди дијете које би било продано богатим паровима у Аргентини или свијету.
Ла хисториа официал се почела снимати двије године раније, када је диктаторски режим почео препуштати цивилима, а у Аргентину се из егзила враћали бројни љевичари, укључујући и Норму Леандро. Након вијести о снимању су режисер и чланови екипе почели примати пријетње смрћу од присташа режима и чланова са њим повезаних паравојних формација, па је објављено да се снимање прекида; у стварности, Ла хисториа официал се наставила снимати у тајности те, између осталог, садржи и документарне снимке трга Плаза де Маyо у Буенос Аирес гдје су се окупљала родбина присилно несталих, односно чланови организације Мајке Плаза де Маyо.
Филм је своју премијеру имао годину и пол дана након службеног повратка демокрације, те је постигао изузетан успјех, поготово код страних критичара те добио бројне престижне награде. При томе се највише истиче Осцар за најбољи филм на страном језику који је додијељен 24. марта 1986. године, управо на десету обљетницу пуча којим је успостављена диктатура. Ла хисториа оффициал је био први аргентински и први латиноамерички филм који је добио то признање.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Норма Алеандро ... Алициа Марнет де Ибáñез
- Хéцтор Алтерио ... Роберто Ибáñез
- Цхунцхуна Виллафаñе ... Ана
- Хуго Арана ... Енриqуе
- Гуиллермо Баттаглиа ... Јосé
- Цхела Руиз ... Сара
- Патрицио Цонтрерас ... Бенíтез
- Марíа Луиса Робледо ... Ната
- Анíбал Мориxе ... Миллер
- Јорге Петраглиа ... Мацци
- Аналíа Цастро ... Габy
- Даниел Лаго ... Данте
- Аугусто Ларрета ... Генерал
- Пабло Раго
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Ла хисториа официал на сајту ИМДб
- Ла хисториа официал на Роттен Томатоес-у (en)
- Тхе Оффициал Сторy на Боx Оффице Мојо-у
- Ла хисториа официал Архивирано 2011-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у ат тхе циненационал.цом (es)
- Ла хисториа официал Архивирано 2019-04-12 на Wаyбацк Мацхине-у 20тх Анниверсарy ин Аргентина (es)
- Тхе Оффициал Сторy траилер ат YоуТубе