Леиденска тегла

Лајденска тегла (такођер Леиденска боца или Клеистова боца) је први облик електричнога кондензатора, који су 1745. неовисно начинили Еwалд Георг вон Клеист у Њемачкој и Пиетер ван Муссцхенброек у низоземском граду Леидену. Била је то стаклена боца, првотно с водом или живом као једном електродом и стаклом као електричним изолатором, док је друга, уземљена електрода била шака у којој се боца држала. Унутрашњост боце пунила се електрицитетом из електростатичкога строја. Послије су као електроде постављене облоге од станиола (танки сребрнасти листови или фолије коситра произведени ваљањем), што је довело до конструкције електричнога кондензатора од двају међусобно изолираних електричних водича. Користила се као кондензатор још у првим радијским одашиљачима с искриштем. ^[1]

Први описани електрични кондензатор, назван Леиденска боца, својом способношћу похране електричне енергије потакнуо је развој покуса с електрицитетом, док је снажна искра настала његовим избијањем дала наслутити потенцијал тада новог облика енергије. Леиденска боца је с вањске и унутарње стране обложена до одређене висине слојем станиола или алуминија. Она има мали електрични капацитет до 10^-8 Ф, па може поднијети велики електрични напон. ^[2]

Почетни облици Леиденске боце су имали метални шиљак који је пролазио кроз чеп и био је у додиру с водом. Облик Леиденске боце из 1919. Батерија која се састоји од 4 Леиденске боце из Леиденског музеја. Откриће Леиденске боце у Муссцхенброековом лабораторију.