Lo chiamavano Trinità
Ло цхиамавано Тринитà | |
---|---|
Режија | Е.Б. Цлуцхер |
Продуцент | Итало Зингарелли |
Сценарио | Е.Б. Цлуцхер |
Улоге | Теренце Хилл Буд Спенцер Фарлеy Грангер Стеффен Зацхариас |
Музика | Францо Мицализзи |
Фотографија | Алдо Гиордани |
Монтажа | Гиампиеро Гиунти |
Дистрибуција | Wест Филм |
Датум(и) премијере | 22.XII 1970. |
Трајање | 109 мин. |
Земља | Италија |
Језик | талијански |
Ло цхиамавано Тринитà на Интернет Мовие Датабасе |
Зову ме Тринитy (талијански Ло цхиамавано Тринитà) је талијанска вестерн комедија из 1970. коју је режирао и написао Е.Б. Цлуцхер. То је четврти од укупно 17 филмова у којима су заједно глумили Буд Спенцер и Теренце Хилл, али њихов први хумористичне природе јер су прије глумили заједно само у озбиљним вестернима. Радња се одвија око двојице браће, Тринита и Бамбино, који се силом прилика удруже како би спасили насеље мирољубивих мормона од себичног мајора који их жели отјерати из долине ради властитог профита. Због разних комедија у којима су Хилл и Спенцер понављали обрасце из овог филма (невољка сурадња двојице различитих ликова; тучњава са зликовцима), многи приписују Цлуцхеру да је "открио" добитну формулу за ту двојицу комичара.
Испрва су Георге Еастман и Пиетро Мартелланза предвиђени за главне улоге, али се Цлуцхер предомислио те умјесто њих дао улоге Хиллу и Спенцеру.[1] Рогер Еберт је филм прозвао једним од првих примјера пародије тзв. "шпагети вестерна".[2] Зову ме Тринитy је био огроман успјех: зарадио је 3.104.061.000 лира у талијанским кинима,[3] чиме је постао 22. најкомерцијалнији филм 20. стољећа у Италији.[4] Идуће године, снимљен је и наставак, ...цонтинуавано а цхиамарло Тринитà, који је био још већи успјех те зарадио преко 5,27 милијарди лира. [3]
Радња
[уреди | уреди извор]Дивљи запад. Тринита (талијански за "Тројство") је један од најбржих револвераша своје генерације те путује спавајући на лежају којег вуче његов коњ. Због брзине, добио је надимак "десна рука врага". Стигне у један мали градић и тамо сретне својег крупнијег брата, Бамбина (талијански за "дијете"), "лијева рука врага", који се у граду представља као мјесни шериф како би сакрио чињеницу да је прави шериф у међувремену упуцан те да тамо чека своје сураднике како би украо нежигосане коње.
У близини влада сукоб између себичног мајора Харримана, богатог власника стоке, и мирољубивих мормона који су се населили на плодној долини. Харриман унајмљује разбојнике који редовито узнемирују и тероризирају мормоне како би их отјерали са земље коју Харриман жели присвојити себи и за своје коње. Тринита се умијеша у сукоб и заљуби у једну дјевојку мормона. Успијева наговорити невољког Бамбина да му помогне бранити беспомоћне мормоне којима религија забрањује насиље. Тринита, Бамбино и његова два сурадника крену мормоне проучавати обрани. Када Харриманови разбојници поновно стигну у долину, мормони крену у огромну тучњаву с њима, уз помоћ и подршку Тринитија и Бамбина. На крају, Бамбино и његова два сурадника одлазе према Калифорнији. Тринита жели остати са дјевојком, али када сазна колики га "крепостан" живот очекује у мормонском друштву, пун рада и молитве, бјежи те слиједи Бамбина.
Глуме
[уреди | уреди извор]- Теренце Хилл – Тринита
- Буд Спенцер – Бамбино
- Фарлеy Грангер – Мајор Харриман
- Стеффен Зацхариас – Јонатхан
- Дан Стуркие – Тобиас
- Гисела Хахн – Сарах
- Елена Педемонте – Јудитх
Критике
[уреди | уреди извор]Оно што би ја збиља радо направио једног дана (рекао је Царло) је направити пародију тих вестерна. Снимили смо толико пуно тих талијанских вестерна да смо сигурно заслужили право од тога направити пародију. Поготово зато што тако волимо вестерне. То је било прије двије године, а можда је Зову ме Тринитy резултат такве жеље...Како другачије објаснити предиван крај у Тринитyју? Хилл и Спенцер се сукобе са зликовцима, али одбаце своје пиштоље, што је хереза за талијански вестерн, те их претуку само захваљујући својим шакама. А борбе су толико стилизиране да изгледају као спој великог продукцијског броја из Седам невјеста са седмеро браће и краткометражног филма Станлија и Олија о екипи за грађевину. Публика талијанских вестерна традиционално се смије насиљу. Једном за промјену, овог пута је доиста и смијешно.
Пародијски карактер Зову ме Тринитy одушевљава љубитеље талијанског вестерна стога јер, иако пародира своје узоре, истодобно указује поштовање том жанру. Такођер нуди паметну причу и успјели хумор...Двоје главних глумаца, Буд Спенцер и Теренце Хилл, су овдје већ по четврти пут заједно били пред камерама, али Тринитy се ипак сматра правим тренутком рођења најлегендарнијег "двојца са шакама" у повијести филма.
– Флориан Тритсцх[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Тхеy Цалл Ме Тринитy (1970)”. Интернет Мовие Датабасе.
- ↑ 2,0 2,1 Рогер Еберт (25. студени 1971). „Тхеy Цалл Ме Тринитy”. Цхицаго Сун-Тимес.[мртав линк]
- ↑ 3,0 3,1 Фисхер 2014, стр. 219
- ↑ Бонданелла 2009, стр. 368
- ↑ Флориан Тритсцх. „Дие рецхте унд дие линке Ханд дес Теуфелс”.
- Литература
- Бонданелла, Петер (2009), А Хисторy оф Италиан Цинема, А&C Блацк, ИСБН 9781441160690
- Фисхер, Аустин (2014), Радицал Фронтиерс ин тхе Спагхетти Wестерн: Политицс, Виоленце анд Популар Италиан Цинема, I.Б.Таурис, ИСБН 9781780767116
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Ло цхиамавано Тринитà на сајту ИМДб
- Зову ме Тринитy на Роттен Томатоес
- Фан сите о филму (талијански)