Лорд Волдеморт

Лорд Волдеморт
Лик из серијала Харрy Поттер
Деби	Пхилосопхер'с Стоне
Одлазак	Деатхлy Халлоwс
Аутор(и)	Ј. К. Роwлинг
Тумачи	Рицхард Бреммер (1) Цхристиан Цоулсон (2) Франк Диллане (6) Херо Фиеннес-Тиффин (6) Ралпх Фиеннес (4 – 8)
Глас посудио/ла	Иан Харт (1)
Детаљи
Пуно име	Том Марволо Риддле
Алиас	Знате-Већ-Тко Онај-Чије-Се-Име-Не-Смије-Изговорити Господар таме
Врста	човјек
Спол	мушкарац
Рођење	31. просинца 1926. Лондон, Уједињено Краљевство
Смрт	2. свибња 1998. Хогwартс, Уједињено Краљевство
Обитељ	обитељ Риддле
Дјеца	Делпхини
Остале информације
Школа	Хогwартс
Дом	Слyтхерин
Крв	полукрван
Вјерност	Смртоноше

Лорд Волдеморт, рођен као Тхомас "Том" Марволо Риддле (Лондон, 31. просинца 1926. – Хогwартс, 2. свибња 1998.) је имагинарни лик из серије романа о Харрy Поттеру британске списатељице Ј. К. Роwлинг. Он је зли чаробњак и највећи негативац у романима који жели осигурати огромну моћ и бесмртност кориштењем црне магије. Волдеморт се појавио у пет од шест досад објављених романа: у Харрy Поттеру и Камену мудраца запосјео је тијело свог слуге Qуиринуса Qуиррелла, у Харрy Поттеру и Одаји тајни се појавио као сјећање из свог дневника, у Харрy Поттеру и Пламеном пехару је помоћу магије вратио своје тијело, у Харрy Поттеру и Реду феникса се борио с Албусом Думбледореом, а у Харрy Поттеру и Принцу мијешане крви је приказан само у једном од сјећања у ситу сјећања. Не појављује се у Харрy Поттеру и заточенику Азкабана, иако је тамо често спомињан.

Волдеморта се чаробњачки свијет толико боји да га се не усуђују звати именом. Већина ликова у романима о њему говори као о "Знате-Већ-Кому" или "Оному-Чије-Се-Име-Не-Смије-Изговорити", иако протагонист, Харрy Поттер без страха изговара његово име, осим кад не жели изазвати страх других вјештица и чаробњака. Неки други млади ликови, као што су Хермиона Грангер и Гиннy Wеаслеy су након првотног оклијевања ипак одлучиле слиједити Харрyјев примјер. Ремус Лупин, Сириус Блацк и Албус Думбледоре никад нису оклијевали да изговоре његово име. Његови сљедбеници, смртоноше, не користе његово име него га називају "Господаром таме", а обраћају му се с "Мој господару" или само "господару".

Волдеморт је у романима сматран једним од најмоћнијих чаробњака свих времена. Речено је да је једини чаробњак којег се икад бојао био Албус Думбледоре, равнатељ школе вјештичарења и чаробњаштва Хогwартс, иако је Волдеморт занијекао да се бојао Думбледореа.

Том Риддле док је боравио у сиротишту.

Том Риддле на састанку Слугова клуба. У овом је периоду сазнао за хоркруксе.

Том Риддле у периоду настанка дневника.

Лорд Волдеморт је рођен као Том Марволо Риддле на Стару Годину 1926. Његови су родитељи Том Риддле Ст. и Меропа Гаунт. По мајчиној је страни посљедњи потомак славног чаробњака Салазара Слyтхерина. По очевој је страни потомак аристократске безјачке обитељи. Риддле ст. је напустио Меропу док је била трудна. Умрла је након што је родила, али је прије смрти рекла да жели да јој се син зове Том, по свом оцу, и Марволо, по њезином оцу, Марволу Гаунту.

Риддле је одгојен у једном лондонском сиротишту. Думбледореова је дужност била да посјети Риддлеа кад је напунио 11 година како би га позвао у Хогwартс. До тада је већ показивао велики магични потенцијал: могао је помицати предмете мислима, присилити животиње да га слушају, разговарати са змијама, изазивати бол код других људи и (његовим ријечима) "чинити лоше ствари људима који су му ишли на живце". Међутим, показивао је окрутност, непоштовање према другима, потребу за потпуном контролом и недостатак разликовања добра и зла.

На првом је састанку с Думбледореом Риддле приказан као оштроуман и прорачунат дјечак хладног, безизражајног лица којим је покушавао спријечити да друге особе погоде о чему размишља. Био је сигуран да је рођен како би се истакнуо и презирао је своје име "Том", које је сматрао превише обичним. Показао је и своју глад за моћи тијеком мале "магичне представе" коју је Думбледоре извео као доказ да је магија стварна. У Хогwартсу је био надарен ученик и постао је миљеник професора. Био је префект и главни префект. Међутим, Думбледоре никад није заборавио забаву окрутношћу коју је Риддле показао кад су се први пут срели и никад му није потпуно вјеровао.

Риддле је похађао Хогwартс од 1938. до 1945. и био је у дому Слyтхеринима. Тијеком љетних празника се морао враћати у сиротиште, што је мрзио. Брзо је окупио групицу сљедбеника, највећим дијелом ученика Слyтхерина, које је називао "пријатељима", али за које није превише марио. Многи од њих су касније постали смртоноше, укључујући Аверyја и Лестрангеа. С њима је почео користити име "Лорд Волдеморт"; "I ам Лорд Волдеморт" (Ја сам Лорд Волдеморт) је анаграм његовог пуног имена, Том Марволо Риддле.

Током Риддлеове пете године школовања, он је отворио Одају тајни, коју је изградио његов предак Салазар Слyтхерин, што је довело до смрти Мyртле, ученице безјачког поријекла. Само је Думбледоре сумњао на њега зато што је Риддле већину осталих професора успио шармирати. Умјесто њега, за отварање Одаје је оптужен ученик треће године, Рубеус Хагрид, који је због тога избачен из школе.

Љето прије своје седме и посљедње године у Хогwартсу вратио се у Литтле Ханглетон с надом да ће пронаћи оца своје мајке, Марвола Гаунта, и потврдити да је он потомак обитељи Гаунт (а преко ње и Салазара Слyтхерина). Умјесто дједа, пронашао је свог ујака Морфина и сазнао за смрт свога дједа и за безјачког оца. Морфину је украо прстен који је био обитељско наслијеђе, а након сазнања да је његов отац жив и да је напустио његову мајку, убио је свог безјачког дједа и баку те свог оца и смјестио Морфину за убиства. Безјачка полиција је посумњала на Франка Брyцеа, вртлара обитељи Риддле зато што у кућу није проваљено, а Брyце је био једина особа која је имала кључ. Узрок смрти није могао бити одређен и Франк Брyце је пуштен, иако остали сељани све до његове смрти 1994. нису престали сумњати на њега. Тако су за убиства која је починио Волдеморт окривљена два невина човјека, а Волдеморт је задржао Гаунтов прстен и вратио се у Хогwартс. Током седме године је постао још више опсједнут бесмртношћу. Након једног од састанака "Слуговог клуба" професора Слугхорна током којих је Слугхорн одржавао забаве на које су долазили само популарни и талентирани ученици, Риддле је испитивао Слугхорна о хоркруксима. Риддле је успјешно заварао професора и рекао му да су му ти податци потребни само за задаћу и Слугхорн му је објаснио како и зашто се стварају хоркрукси.

Након завршетка школовања, Волдеморт је желио постати учитељ у Хогwартсу. Думбледоре је сматрао да он има скривене мотиве због којих жели посао у школи и противио се томе. Тадашњи равнатељ, Армандо Диппет, одбио је Волдемортову молбу уз објашњење да нема довољно година и искуства. Волдеморт се запослио у Боргину и Буркесу, трговини предметима црне магије. Дао је отказ након што је убиством и крађом успио доћи до још два предмета оснивача Хогwартса (медаљона Салазара Слyтхерина и пехара Хелге Хуффлепуфф). Риддле је опет за убиство окривио неког другог, овај пут кућну вилу бивше власнице тих предмета, Хокеy. Думбледоре је касније развио теорију да је Риддле намјеравао искористити те предмете како би створио Хоркруксе, спремнике за дјелиће своје душе који би га могли заштитити од смрти.

Мало је тога познато о Волдеморту прије него што је приграбио моћ 1970их година. Албус Думбледоре је побиједио црног мага Гринделwалда кад је Волдеморт имао 18 година па је могуће да су се њих двојица упознали те да је Гринделwалд утицао на Волдеморта. Кад се Том Риддле први пут појавио као Лорд Волдеморт започео је своју кампању "прочишћавања" чаробњачке расе и прогањао је чаробњаке и вјештице безјачког поријекла (унаточ, или можда баш због својег дјеломично безјачког подријетла) што се свидјело старим чаробњачким обитељима. Касније је показао своје право лице и изгубио је подршку древних магијских обитељи. Постоје само назнаке ужаса и насиља које је проводио при покушају да преузме потпуну контролу. Многи Волдемортови присташе, смртоноше, постали су озлоглашени због кориштења Неопростивих клетви против оних који су им се успротивили те због Тамног знамена којег су испаљивали изнад мјеста гдје су починили убиство. Волдеморт је користио строге казне како би осигурао оданост својих смртоноша.

Прије увођења страховладе, Волдеморт је контактирао Думбледореа, тада већ равнатеља Хогwартса, и поновно замолио за мјесто учитеља Обране од мрачних сила. Прошло је десет година од када је отишао из школе. Волдеморт је све мање наликовао људском бићу и замолио је и да га се ословљава именом које си је сам надјенуо на што Думбледоре није желио пристати. Умјесто тога, Думбледоре је суочио Волдеморта са његовим поступцима од када је напустио Хогwартс. Точно је погодио да се чаробњак Волдемортових способности не би стално пријављивао за посао учитеља ако нема неке скривене мотиве. Одбио је Волдеморту дати посао и од тада се ни једна особа није задржала на мјесту професора Обране од мрачних сила дуже од једне школске године, а Думбледоре је вјеровао да је то због клетве коју је бацио Волдеморт. Иронично, та је клетва понекад радила против Волдеморта па се тако три учитеља који су били његови слуге, Qуиринус Qуиррелл, Бартy Цроуцх мл. и Северус Снапе такођер нису задржали на том радном мјесту дуже од године.

Након што је одбијен у Хогwартсу Волдемортови су планови постали пуно амбициознији. Почео је користити шпијуне, или с��ртоноше или људе под клетвом Империус, који су се убацивали на мјеста посебне важности, а највише у Министарство магије. Многи аурори и чланови Реда феникса су убијени док су покушавали организирати отп��р против њега. Чаробњачким свијетом се проширио страх, хаос и сумња - многи људи су испитивани јесу ли били под клетвом Империус или су својевољно помагали Волдеморту. Многе су жртве ослобођене након што је утврђено да је на њих бачена клетва, али Министарство никад није потпуно разјаснило јесу ли чаробњаци попут Луциуса Малфоyа били уклети или су својевољно извршавали задатке.

Све до 1980., унаточ напорима Министарства магије и Реда феникса, чинило се да је Волдеморт на прагу велике и коначне побједе. Тек га је сусрет с Јамесом и Лилy Поттер лишио моћи и изазвао његов пад.

1979. је Сyбилл Трелаwнеy, пра-праунука познате и надарене пророчице Цассандре Трелаwнеy, пала у транс и у присуству Албуса Думбледореа изрекла пророчанство:

"Долази онај који има моћ да уништи Господара таме... дијете родитеља који су се трипут супротставили Господару таме, рођен док умире седми мјесец... и Господар таме ће га обиљежити као себи равнога, но он ће посједовати моћ коју Господар таме не познаје... један мора умријети од руке другога, јер обојица истовремено живјети не могу... онај који има моћ да уништи Господара таме родит ће се док умире седми мјесец..."

Два су дјечака одговарала опису из пророчанства: Невилле Лонгботтом (рођеног 30. јула) и Харрy Поттер (рођеног 30. јула). Северус Снапе, тада смртоноша, успио је чути дио пророчанства Сyбилл Трелаwнеy, али га је у прислушкивању ухватио пипничар гостионице Вепрова глава (Аберфортх Думбледоре, брат Албуса Думбледореа). Снапе тако није успио чути кључни дио пророчанства и због Волдеморт није знао важне детаље о свом будућем непријатељу. Волдеморт је малог Харрyја сматрао вјероватнијом пријетњом од Невиллеа, иако је Невилле био чистокрван (и тако по Волдемортовом мишљењу "бољи" чаробњак), а Харрy мијешане крви као и сам Волдеморт. Зато је Харрyја "обиљежио као себи равнога". Думбледоре је касније објаснио да је тај Волдемортов чин потврдио да је Харрy онај на којег се пророчанство односи.

31. октобра 1981. Волдеморт је стигао у дом Јамеса и Лилy Поттер, истакнутих чланова Реда феникса који су му се трипут супротставили (као што се наводи у пророчанству), у Годрицовој долини. Поттерови су знали да Волдеморт трага за њима и сакрили су се користећи Фиделиус, веома моћну чаролију која тајну повјерава само једној особи - "Чувару тајне". Испрва је обитељски пријатељ Сириус Блацк требао бити Чувар тајне, али је на крају, у покушају да Волдеморта наведу на криви траг, чуваром постао Петер Петтигреw. Међутим, Петтигреw је издао Поттерове и рекао Волдеморту гдје се скривају. Јамес Поттер је убијен док је покушавао зауставити Волдеморта, а Лилy се жртвовала како би покушала спасити сина. Том је Лилyном жртвом Харрy добио магичну заштиту коју Волдеморт није очекивао и због које није успио убити дјечака.

Харрyју је Албус Думбледоре рекао да је Волдеморт након његове смрти планирао направити хоркрукс, али убојита клетва се одбила од Харрyја због заштитне чаролије и погодила Волдеморта, а једногодишњи је Харрy без озљеда преживио напад. Једини подсјетник на тај догађај постао је ожиљак у облику муње на Харрyјевом челу. Након напада створена је веза између Волдемортовог и Харрyјевог ума која понекад омогућава Харрyју да осјети Волдемортову присутност и "види" његове мисли. Волдеморт је једва преживио клетву која га је погодила и од њега је остала само нека врста 'духа' који се сакрио у шумском предјелу Албаније. Клетву је преживио само због већ створених хоркрукса којима је заштитио дјелиће своје душе сакривене у разним предметима.

Харрyјева заштитна чаролија настала мајчином жртвом дала му је заштиту од свих изравних Волдемортових напада. Та се чаролија могла одржавати док год је Харрy имао дом код Лилyиних крвних рођака и само до Харрyјеве пунољетности (17 година). Због тога је Думбледоре Харрyја оставио на бригу његовој тети и тетку, безјацима Петунији и Вернону Дурслеyју.

Вијести о Волдемортовом паду брзо су се прошириле чаробњачком заједницом. Без моћи свог господара, многи су се његови сљедбеници предали или побјегли. Неколицина вјерних присташа га је покушала наћи, али без успјеха. Они су ухваћени и послани у Азкабан. Нестала је атмосфера терора која је дуго владала цијелом чаробњачком заједницом (не само у Великој Британији него и цијелим свијетом, Волдеморт је имао присташе у цијелом свијету), иако вјеројатно никад није заборављена. Харрy Поттер је преко ноћи постао славан и добио је надимак "дјечак који је остао жив".

Волдеморт је водио неку врсту полу-живота, а чак му је и опстанак био стална борба. Његова једина преостала моћ је била способност да запосједне туђе тијело, а често је опсједао змије. Животињска су му тијела отежавала кориштење магије и то је била кључна запрека враћању снаге и повратку у властито тијело.

Раних 1990их, професор Qуиринус Qуиррелл, учитељ Обране од мрачних сила, је сусрео Волдеморта у шумама Албаније током једног од својих путовања. Или због обећања о моћи или на превару, Qуиррелл је допустио да га Волдеморт опсједне. Отпутовао је у Лондон и уз помоћ свог новог господара покушао украсти Камен мудраца који би Волдеморту омогућио поновно стицање моћи и досезање бесмртности. Волдеморт је планирао попити довољно Еликсира живота да добије тијело у којем би се могао наставити ослањати на своје хоркруксе. Откривши да је Камен пребачен из банке Гринготтс у Хогwартс Волдеморт/Qуиррелл је покушао пронаћи начин да прође свих десет сигурносних слојева и дође до Камена мудраца. Волдемортове је планове покварио Харрy, сада ученик прве године у Хогwартсу, и Волдеморт је био присиљен напустити тијело свог домаћина - Qуиррелл. Није успио убити Харрyја због његове заштитне чаролије и умро је кад је Волдеморт напустио његово тијело.

Волдеморт се наставио скривати, љут што су га његови смртоноше заборавили и престрашен зато што не може пронаћи другог чаробњака којег може опсјести. Сљедеће се двије године наставио скривати у Албанији. У том је раздобљу смртоноша Луциус Малфоy тајно уба��ио један од Волдемортових хоркрукса - дневник којег је водио млади Том Риддле - у Хогwартс. Дневник је дошао у посјед Гиннy Wеаслеy. Помоћу дневника је сјећање на Риддлеа успјело наговорити Гиннy да поновно отвори Одају тајни и замало убије много ученика. Риддле је затим покушао исцрпити Гиннyну животну енергију како би могао живјети изван страница дневника. Харрy га је још једном успио побиједити.

На Волдемортову је срећу Петер Петтигреw, који је издао Харрyјеве родитеље, морао напустити своје скровиште и кренути у потрагу за својим старим господаром. Током потраге је отео Бертху Јоркинс од које је Волдеморт дознао за Бартyја Цроуцха мл., смртоношу који је прокријумчарен из Азкабана и који се сада налази у кући свог оца. Уз Петтигреwову је помоћ Волдеморт створио тијело у којем се могао служити магијом. Испланирао је и како ће поновно створити своје старо тијело, али овај пут јаче. За остварења тог плана посебно је важна била отмица Харрy Поттера. Његов је разговор с Петтигреwом начуо један безјак, Франк Брyце, којег је Волдеморт затим убио. Албус Думбледоре је тврдио да је Волдеморт након убиства створио шести и посљедњи хоркрукс.

Касније, кад су помоћу путокључа којег је створио Бартy Цроуцх мл. Цедриц Диггорy и Харрy дошли на гробље, Лорд Волдеморт је вратио своје тијело. Петтигреw је Волдемортовим штапићем, клетвом Авада Кедавра, убио Цедрица и везао Харрyја за надгробни споменик Волдемортовог оца. Затим је древним ритуалом успио поновно створити тијело које је имао прије свог пада. За тај су процес била потребна три кључна састојка: "Очева кост, у незнању дана", "месо слуге, драговољно дано" и "крв непријатеља, силом узета". Харрyјева је крв била дио Волдемортовог поновног рођења и спријечила је све посљедице заштине чаролије која је штитила Харрyја још од убиства његове мајке 1981. Након поновног рођења, Волдеморт је позвао своје смртоноше и покушао убити Харрyја, али он му је још једном успио побјећи.

Прије почетка Другог рата британско је Министарство магије одбијало вјеровати да је Лорд Волдеморт поновно моћан. Цорнелиус Фудге је започео кампању којом је покушао оспорити и оцрнити Харрy Поттера и Албуса Думбледореа увредљивим изјавама о њима: Фудге је тврдио да је Думбледоре "стара будала", а да је Харрy Поттер психички нестабилан тинејђер опсједнут привлачењем пажње.

Думбледоре је на увреде одговорио окупљањем новог Реда феникса са сједиштем у обитељској кући Сириуса Блацка на Гриммаулдовом тргу бр.12 у Лондону. Послао је и представнике који су требали увјерити дивове и остала магична бића да се не придруже Волдеморту.

Луциус Малфоy, који се вратио у Волдемортову службу, је покушавао стечи што већи утицај у Министарству митом и донацијама те увјеравањем Фудгеа да права пријетња његовој власти долази од Думбледореа, а не од Волдеморта. У међувремену је Волдеморт чекао и опрезно планирао. Само је шачица чаробњака - смртоноше и чланови Реда феникса - знала или вјеровала да се Волдеморт вратио што му је дало одријешене руке у плановима против Министарства, Реда и, најважније, Харрy Поттера.

Након што је осигурао масовни бијег смртоноша из Азкабана Волдеморт се одлучио домоћи цијелог пророчанства Сyбилл Трелаwнеy које је било похрањено у Одјелу тајни Министарства магије. Волдеморт је, у жељи да Министарство не сазна за његов повратак, послао групу смртоноша да дођу до пророчанства. План није успио, а једина је доступна копија пророчанства уништена. Све су осим једног смртоноше ухватили чланови Реда феникса након битке у згради Министарства. Дошло је и до двобоја између Думбледореа и Волдеморта, али је Волдеморт побјегао, а са собом је повео и Беллатриx Лестранге, једну од смртоноша. Међутим, прије бијега га је видио Министар магије који је напокон прихватио чињеницу да се Волдеморт вратио. То је довело до поновног ширења страха у чаробњачкој заједници, а ширењу су помогли и Волдемортови чести напади.

Волдемортов је сљедећи корак био напад на Хогwартс и самог Думбледореа. За провођење тог плана био је задужен Драцо Малфоy који је успио довести неколицину смртоноша у Хогwартс изнутра, користећи два ормара за нестајање од којих се један налазио у школи, а други у трговини Боргин и Буркес. Ормари су омогућили Волдемортовим смртоношама несметан улаз у Хогwартс, али Северус Снапе је бацио Убојиту клетву на Думбледореа зато што Драцо то није могао сам учинити. Због Думбледореове је смрти исход битке ишао у Волдемортову корист, а Харрy је требао осветити смрт својих родитеља, крсног кума Сириуса те свог ментора Думбледореа.

Волдеморт је описан као мршав мушкарац веома блиједе коже, лица бјељег од кости, носа спљоштеног попут змијске губице те црвених очију с прорезима умјесто зјеница. Раније је, као Том Марволо Риддле, Волдеморт описиван као веома згодан с јамицама на образима те црних очију и косе. Преобразбу у чудовишно стање је вјеројатно изазвало бављење веома напредном црном магијом, на примјер стварање хоркрукса како би расцијепио душу.

Волдеморт је, као и већина чаробњака који нагињу црној магији и који потјечу из чистокрвних чаробњачких обитељи, мрзио безјаке и нечистокрвне вјештице и чаробњаке, који су познати под погрдним именом "мутњаци". То је вјеројатно знак мржње према самом себи зато што ни сам Волдеморт није чистокрвни чаробњак.

Могуће је да је Волдемортово знање магије шире од било којег другог живог чаробњака, иако у својем арогантном вјеровању у властиту надмоћ, он има навику заборавити наоко неважне детаље из своје прошлости, што се у неколико прилика окренуло против њега. У Харрyју Поттеру и Пламеном пехару изјављује да је заборавио на древну магију која је заштитила Харрyја зато што је његова мајка умрла како би га спасила, магију коју Волдеморт не може разумјети зато што никад није схваћао љубав. У Харрyју Поттеру и Реду феникса заборавља да фениксове сузе имају љековита својства.

Постоје неке важне сличности између младог Тома Риддлеа и Харрyја Поттера - обојица су сирочад коју су одгајали безјаци све док нису примљени у Хогwартс; постоје и неке физичке сличности: обојица имају црну косу, мршаво лице и способност да разговарају са змијама (иако је по Думбледореовој претпоставци Волдеморт против своје воље пренио ту способност на Харрyја). Обојица су се више осјећала као код куће у Хогwартсу него било гдје другдје на свијету. Думбледоре је чак рекао да је Волдеморт вјеројатно гајио дубље осјећаје према Хогwартсту него према икоме другоме.

Након много теорија, Ј. К. Роwлинг, ауторица Харрyја Поттера, је открила да је Волдемортов највећи страх "срамотна смрт" и да би се његов баук претворио у његово трупло. Волдемортова је највећа жеља да буде свемоћан и да живи заувијек - а то би и видио у Зрцалу Ерисед.

Што се тиче особне способности, он је изопачен, лукав и (релативно) стрпљив стратег. Такођер, већина је Волдемортових планова у романима веома сложена и показује његов висок ступањ стрпљења. То укључује и план тијеком Харрyјеве четврте године који је Волдеморту допустио да заобиђе правила о недозвољеним путокључевима на посједу Хогwартса те план тијеком Харрyјеве пете године којим је покушао доћи до пророчанства и који је пропао тек у завршном дијелу. Волдемортова је потпуна небрига за човјечанство у сржи његове особности. Он је такођер неспособан за било коју врсту љубави или узајамног поштовања зато што никога не сматра себи равним.

Волдеморт је парселуст; то је талент којег је наслиједио од Салазара Слyтхерина (чини се да је и већина чланова обитељи Гаунт наслиједила тај необични талент) и којег је пренио на Харрy Поттера након што се на њега одбила клетва упућена Харрyју која је створила везу између њих двојице. Такођер је познат и као можда највећи Легилимент и веома успјешан Оклумент - може читати мисли и заштитити свој ум од 'упада' других легилимента. Од младости је показивао многе магичне способности, али и безосјећајност. У школи је био веома надарен и показивао је велику жељу за учење, али је прије тога био познат као насилник који је мучио дјецу из сиротишта у којем је и сам одрастао.

Он је један од ријетких чаробњака који су успјели створити и разумјети хоркруксе (а вјеројатно је и једини чаробњак у хисторији који је направио више од једног хоркрукса) до те мјере да је преко њих одлучио стећи бесмртност.

Волдемортов је чаробни штапић направљен од тисовине, биљке повезиване са смрћу и поновним рођењем, веома је снажан и посебно погодан за преобразбу. Штапић је дуг 33 центиметра и у језгри има једно фениксово перо. Творац тог штапића, господин Олливандер, је то перо добио од Думбледореовог феникса, Фаwкеса. Фаwкес је дао још само једно перо за језгру штапића и иронично, тај је штапић за свог власника "изабрао" Харрy Поттера. Због језгре која је иста код оба штапића они не раде правилно кад се користе за међусобну борбу. Ако их се ипак натјера на двобој, долази до ефекта чаролије Приори Инцантатем тијеком којег један штапић "натјера" другог да обрнутим редослиједом покаже све бачене чаролије. Све је то одиграло важну улогу у Харрyјевом бијегу од Волдеморта у Харрyју Поттеру и Пламеном пехару.

Волдеморто је изнимно вјешт у чаробњачким двобојима: може бацати чаролије, бранити се заштитним чаролијама те апаратирати и дезапаратирати у неколико секунди. Његове се вјештине вјеројатно могу успоредити само с вјештинама Албуса Думбледореа. Думбледоре је чак рекао да би његове најсложеније чаролије биле бескорисне кад би се Волдеморт вратио на власт.

• Лорд Волдеморт на вањској Харрy Поттер Wики