Мануфактура
| Мануфактура ману фацере | |
|---|---|
 | |
Мануфактура (синтагма од латинских ријечи ману + фацере = руком радити). Мануфактура је била предходник данашњих творница, мјесто у ком су радници из сировина, уз помоћ алата обликовали предмете за тржиште. Мануфактуре су биле једна међуфаза између средњовјековне цеховске занатске производње и механизиране производње Индустријске револуције. [1]
Историја
[уреди | уреди извор]Прве мануфактуре појавиле су се у 14. вијеку по апенинским градовима, као специјализирани погони за израду тражене робе оног времена, - стакла, тканина, свиле, папира, оружја, музичких инструмената. Прави бум доживјеле су међутим тек од средине 16. вијека, кад су се рашириле по готово цијелој Европи, егзистирале су све до краја 18. вијека, кад су постале преспоре и непрофитабилне у успоредби са првим творницама, које су уз помоћ првих парних стројева производиле знатно брже и јефтиније.
Мануфактуре су представљале квалитативан помак у производњи, јер су увеле подјелу рада, па је производња подјељена на више радних операција коју је ручно обављао поједини специјализирани радник (или група радника) уз помоћ ручних алата.
Мануфактуре по јужнославенским просторима
[уреди | уреди извор]Прву мануфактуру за производњу металних производа у Хрватској основао је Петар Зрински 1651. у Чабру, у њој су се израђивали чавли, поткове, лонци, обручи, мажури.[2] Велики потицај развоју мануфактура дала је Марија Терезија, која је хтјела по узору на тад врло развијену Француску исто тако развити сличну производњу у свом царству. Она је дала концесију Повлаштеном трговачком друштву у Трсту и Ријеци, да оснује мануфактуру шећера у Ријеци. У то вријеме то је била једина шећерана у монархији и посао јој је одлично ишао. Пред крај њене владавине царство је имало готово хиљаду мануфактура. [2]Особито су биле успјешње мануфактуре стакла из Чешке, које су истиснуле дотад неприкосновене Муранске и мануфактуре порцулана по јужној Њемачкој.
По османским крајевима мануфактуре су се појавиле знатно касније, али су зато знатно дуже остале на тржишту, - тако да је било мануфактура ћилима по Босни, Санџаку, Косову и Македонији до половице 20. вијека.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Манифаттура” (талијански). Треццани. Приступљено 10. 06. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 „Хрватска културна и политичка повијест 18. и 19. стољећа” (хрватски). Хрватски студији Свеучилишта у Загребу, 2009. Приступљено 10. 06. 2012.
