Мартин Хеидеггер

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мартин Хеидеггер 1960. године

Мартин Хеидеггер (Месскирцх, 26. септембар 1889. - Месскирцх, 26. маја 1976.), је један од најутјецајнијих њемачких филозофа 20. вијека.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. септембра 1889 у Месскирцху у Њемачкој. Студира прво теологију, а затим филозофију у Фреибургу. Послије хабилитације 1915. године ради као асистент Хуссерла. У то врјеме се приближава и феноменологији Хуссерла која тада отвара нову перспективу за филозофију као науку. Од 1923. до 1927. Хеидеггер ради као ванредни професор филозофије у Марбургу. 1927. године публицира своје прво велико дјело, "Битак и вријеме" (Сеин унд Зеит), које има велики утјецај. Исте године га позивају у службу редовног професора у Фреибургу, као сљедбеника Хуссерла.

1933. Хеидеггер постаје члан НСДАП-а и исте године ректор универзитета. У својој функцији као ректор супротставља се успјешно нацистичком покушају спаљивања непожељњих књига универзитета, али послије кратког времена ипак одустаје од тог положаја и посвећује се искључиво функцији професора. Хеидеггер се у то врјеме идентифицира са идеологијом нацизма и говори о "унутрашњој истини и величини овог покрета". Сама чињеница да се никада није дистанцирао или осудио нацизам до данас је тема дискусије о томе да ли се код Хеидеггеровог ангажмана радило о личној грешки или и његова филозофија води у нацизам.

Послије рата Хеидеггеру се забрањује даљи рад од стране француске администрације. Послије емеритације 1951 Хеидеггер и даље ради, објављује текстове и даје интервијуе све до смрти 28. Маја 1976.

Питање бића

[уреди | уреди извор]

Хеидеггерово главно питање се врти око онога што би се у наш језик могло превести као Биће. Не као "ово" или "оно" биће него као абстрактна номинализација глагола бити, која служи да би се говорило о ономе што је свему што јесте заједничко, то јесте, што га ћини таквим. Већ овдје, код многих критичара, долази до неразумијевања важности ралике између бића (Сеиендес), и онога што га чини таквим, његовог смисла, битка (Сеин). А сам битак бића није неко друго биће. Хеидеггер је касније, да би спрјећио неспоразуме, покушавао још више да нагласи ту разлику, тиме што је Сеин писао са y (Сеyн). Овај фундирајући однос, у којем једно условљава друго и тиме неможе бити исто што и друго, се назива "онтолошка разлика", за разлику од "онтичке разлике", тј. односа између бића.

Да-сеин и смисао бића

[уреди | уреди извор]

Да-сеин је Хеидеггеров појам за човјека и један од централних појмова у његовом дјелу. У наш језик се може превести са термином "бивствовање" или "бити-ту". То је "оно што сам ја одувијек", значи начин типично људског бивствовања. Само човјек има однос према бивствујућем (Сеиендес) и само човјек може поставити питање бића. "Бити-ту" подразумијева имати одређено преонтолошко разумјевање бића. Тако Хеидеггер и прекида са традиционалном филозофијом за коју је полазна тачка била увијек категорија човјека, а не његов однос према бићу. Управо због тог односа је "бити-ту" оно бивствујуће које је и предестинирано за анализу, путем које Хеидеггер у свом дјелу Биће и вријеме (1927. жели доћи и до смисла бића. Тај пројекат међутим остаје недовршен. Биће и вријеме садржи само анализу Дасеина и тиме остаје фрагмент. Ипак и у тој анализи Хеидеггер развија појам "бриге" (Сорге) као смисао Дасеина. Вријеме се испоставља хоризонтом разумијевања битка и тиме је битак сам временит. Битак и вријеме је вјероватно најутјецајније дјело 20. вијека.

Алетеиа је грчка ријеч и преводи се као "истина", "стварност" и "несакривеност". Хеидеггер помочу овог појма тумачи истину као несекривеност и разоткривање битка. Тај, кроз хисторију заборављени хоризонт истине Хеидеггер жели поново одкрити...

Интерпретација умјетничког дјела се код Хеидеггера концентрише на појам дјела, у којем се "догађа истина", то јесте, "себе у дјело постављање истине битка". Другим ријечима, кроз умјетност се истина догађа и отвара расвјету ("Лицхтунг") битка. Љепота је начин на који се истина приказује.

Критика модернизма

[уреди | уреди извор]

Хеидеггер је иза себе оставио незанемарив утјецај на филозофију. Не само директно на егзистенцијализам и херменетику, него и на широким пољима теорије умјетности, историје, антропологије, теологије и метафизике.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Издавање Хеидеггерових сабраних дјела на њемачком језику је још у току код издавачке куче Витторио Клостерманн, а износиће око 100 свезака.

Секундарна литература

[уреди | уреди извор]
  • Увод у Хеидеггера (Загреб 1972. Збирка текстова.)
  • Мартин Хеидеггер (енгл.)(Георг Стеинер, Хармондсwортх, Пенгуин Боокс, 1980)
  • Хеидеггер А Бегиннер'с Гуиде (енгл.)(Мицхеал Wаттс, Лондон Ходдер & Стоугхтон, 2001)

Енглески преводи

[уреди | уреди извор]
  • Бееинг анд Тиме (Сеин унд Зеит 1927).
  • Кант анд тхе Проблем оф Метапхyсицс (Кант унд дас Проблем дер Метапхyсик 1929)
  • Елуцидатионс оф Хöлдерлин'с Поетрy (Ерлäутерунген зу Хöлдерлинс Дицхтунг 1936-1968)
  • Хöлдерлин анд тхе Ессенце оф Поетрy (Хöлдерлин унд дас Wесен дер Дицхтунг 1936)
  • Офф тхе Беатен Трацк (Холзwеге 1935-1946)
  • Тхе Wорд оф Нитзсцхе "Год ис Деад" (Нитзсцхес Wорт "Готт ист тот" 1943)
  • Еуропеан Нихилисм (Дер еуропäисцхе Нихилисмус 1940 )
  • Wхат ис Цаллед Тхинкинг (Wас хеиßт Денкен? 1951-1952)

и многи други.

Српскохрватски пријеводи

[уреди | уреди извор]
  • Битак и вријеме, Загреб 1988
  • Из искуства мишљења, Загреб 1976
  • Ниетсцхеова метафизика, Загреб 1994

(листа није потпуна)

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]