Мезопотамија (римска провинција)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дијецеза Исток

Мезопотамија или Месопотамија (лат. Месопотамиа), је био назив за двије провинције Римског Царства у два различита периода.

Први пут је основана године 116. за вријеме Трајановог похода на Партско Царство, за вријеме кога су римске снаге заузеле цијелу Мезопотамију и свргнуле партског краља Хосроја I, поставивши Партамаспата за клијентског владара. У том је тренутку Римско Царство досегло свој максимални територијални опсег, односно крајње источне границе. Међутим, већ годину дана након Трајанове смрти (118) је његов насљедник Хадријан закључио да се држање територија тако удаљених од Рима не исплати, те је провинцију предао натраг Хосроју.

Други пут је основана године 198. након успјешног похода цара Септимија Севера на партског краља Вологаса V. За разлику од Трајанове је имала много мању територију, ограничену на крајњи сјеверозапад Мезопотамије. Око ње су се сљедећих вијекова стално водиле борбе између Римског Царства и сасанидске Перзије. Крајем 3. вијека ју је Диоклецијан смјестио у дијецезу Исток. Под римском, односно бизантском влашћу је остала све до арапских освајања у 7. вијеку.