Мицхаел Баиус
Мицхаел Баиус, (Атх, Белгија, 1513. - Леувен, 16. децембра 1589.), био је белгијски католички теолог и један од најзначајнијих теолога 16. вијека. Баиус је био професор филозофије на свеучилишту у Лоуваину. Касније постаје професор библистике.[1]
Објавио је радове о гријеху, милости и праведности (латински иустифицатио). Имао је радикалан аугустински став о источном гријеху и милости, и зато се сматра претечом јансенизма. Неколико Баиусових теза одбијено је 1560., и Исусовци и Фрањевци постају његови најжешћи противници, пошто је његов строги наук о источном гријеху доводио у питање Безгрешно зачеће Блажене Дјевице Марије. Папа Пио V. издаје 1567., булу Еx омнибус аффлицтионибус, која осуђује 79 Баиусових теза.[2]
Баиус је покушао актуализирати неке основне идеје Светог Аугустина, између осталих да је човјек потпуно корумпиран изворним гријехом и да је неспособан за доброчинства, али да постоји гратиа ирресистибилис, тј. милост којој се не може одупријети.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑
„Мицхел Баиус”. Цатхолиц Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Роберт Апплетон Цомпанy. 1913.
- ↑ Лесзек Колакоwски, Год оwес Ус Нотхинг, (Университy оф Цхицаго Пресс, 1998), стр. 4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хенри де Лубац, Аугустинианисм анд Модерн Тхеологy (Хердер & Хердер) ИСБН 0-8245-1802-0