Миоза
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Myosis_due_to_opiate_use.jpg/220px-Myosis_due_to_opiate_use.jpg)
Миоза је сужење зјенице ока. То је нормална реакција на појачање свјетла, али може бити присутна и код одређених патолошких стања, излагања нисковалном зрачењу и узимања одређених лијекова. Супротног значења је мидријаза, дилатација зјенице.
Физиологија фотомоторног рефлекса
[уреди | уреди извор]Свјетлост уласком у око погађа три различита фоторецептора на мрежници: већ познате штапиће и чуниће који обликују слику и недавно откивене фотосензитивне ганглске станице. Гангљска станица даје инфорацију о количини свјетлости у околини и реагира спорије од штапића и чунића. Сигнали из ганглијске станице имају три улоге: акутну супресију хормона мелатоина, покретање тјелесног цикардијалног ритма и регулацију величине зјенице. Фоторецептори мрежнице преводе свјетлосни подражај у електричне импулсе. Живци који судјелују у промјени величине зјенице се спајају на претекталну језгру средњег мозга, премоштавајући латералну геникулатну језгру и примарну видну кору. Из претекталне језгре живци шаљу аксоне у Едингер-Wестпхалову језгру, чији висцеромоторни неурони пролазе дуж лијевог и десног окуломоторног живца. Аксони из висцеромоторних неурона (који чине III кранијални живац, заједно са соматомоторним удјелом из Едингер-Wестпхалове језгре) имају синапсе с неуронима цилијарног ганглија, чији парасимпатички аксони инервирају мишић констриктор зјенице, узрокујући миозу. То се догађа јер се симпатичка активност из цилијарног ганглија губи и на тај начин парасимпатикус није инхибиран.
Узроци
[уреди | уреди извор]Доб
[уреди | уреди извор]Са старењем зјенице постају све уже.
Болести
[уреди | уреди извор]- Хорнеров синдром (група поремећаја инервације лица због оштећења симпатичког нервног система).
- Панцоаст тумор (тумор вршка плућа) због оштећења узлазног симпатичког пута који нормално узрокује дилатацију зјенице.
- Крварење у мост (интракранијално крврење).
- Кластер главобоља с птозом.
Лијекови
[уреди | уреди извор]- Опиоиди као што су кодеин, фентанил, морфиј, хероин и метадон.
- Антипсихотици, укључујући халоперидол, тиоридазин, оланзапин, qуетиапин и други.
- Колинергични агенси попут оних који се употребљавају у лијечењу Алзхеимерове болести и нервни плинови; колинергични лијекови као пилокарпин, карбакол (Миостат) и неостигмин.
- Неки кемотерапеутици за лијечење тумора, укључујући деривате камтотекина.
- Миртазапин, норадренергик и специфични серотонергични антидепресив.
- Тразодон
- Неки МАО инхибитори
- У неким ријетким случајевима, код изложености плину ипериту.
Миотици
[уреди | уреди извор]Миотици узрокују констрикцију зјенице (тј. миозу). Насупрот томе, мидријатици узрокују дилатацију зјенице.