Мобуту Сесе Секо

Мобуту Сесе Секо Нкуку Нгбенду wа За Банга (14.10. 1930 – 7.9. 1997), познатији као Мобуту или Јосепх Мобуту-Сесе Секо, рођен као Јосепх-Дéсирé Мобуту, био је предсједник Заира (данашње Демократске Републике Конго) 32 године (1965–1997), гдје је дошао на власт након свргавања Јосепха Каса-Вубуа.

Мобуту је рођен у граду Лисала у тадашњем Белгијском Конгу, у породици која је припадала етничкој групи Нгбанда. Отац, кухар, рано је умро те га је одгојила мајка, по професији хотелска собарица. Након што је најраније образовање примио у католичкој мисионарској школи, с 19 година се прикључио Форце Публиqуе, белгијској колонијалној војсци и тамо стекао чин наредника. Послије је отишао у Леополдвилле и радио као новинар у локалном листу L'Авенир. Тамо је упознао Патрицеа Лумубу те се прикључио његовој националистичкој странци Моувемент Натионал Цонголаис која је захтијевала независност од Белгије.

Када је 30.6. 1960. Конго добио независност, Мобуту је именован за начелника генералштаба нове конгоанске војске. Слиједећих неколико мјесеци је играо значајну улогу у конгоанској кризи, а 14.9. 1960. је извео државни удар којим је свргнут премијер Лумумба, а неколико мјесеци касније га је изручио властима сецесионистичке покрајине Катанге гдје је убијен. Мобуту је тако стекао подршку САД и западних сила која ће га служити и након што је 1965. и формално преузео власт.

До тада је конгоанска криза већ била мање-више завршена, те је Мобуту - исказавши се као изузетно вјешт политичар - постао један од најдуговјечнијих челника у Африци. Као горљиви антикомунист, уживао је подршку Запада, али је то од 1971. године крио с афричким национализмом, односно политиком којом су се забрањивала западна имена и одјећу. У оквиру те политике Конго је промијенио име у Заир.

Мобуту је исто тако саградио култ личности, али и идеологију мобутизам, коју су многи успоређивали с маоизмом. Иако горљиви антикомунист, од почетка 1970-их почео је блиско сурађивати с комунистичком НР Кином, а постао је и близак пријатељ румуњског комунистичког вође Ницолае Цеаусесцуа.

Мобутуова вањска политика је, пак, била чврсто везана уз САД, те је од средине 1970-их Заир кориштен као база за тајне операције против просовјетске вла��е у сусједној Анголи. Због тих хладноратовских обзира, западне владе се нису превише освртале на Мобутуове често бруталне методе владавине, при чему су често и његови најближи сурадници били оптуживани за издају, хапшени и мучени.

Још је више упадао у очи између великих природних богатстатва Конга и свеопћег сиромаштва и неразвијености, односно потпуне запуштености путева, школа, болница и друге националне инфраструктуре. Конгоанска државна управа је за вријеме његове власти била позната слабим или никаквим плаћама, те је владала свеопћа корупција. С друге стране, Мобуту је, слично као и многи други афрички вође тог времена, згрнуо и у швицарске банке смјестио велики дио националног богастства, поставши оличење феномена који ће се касније звати клептокрација.

Мобуту је, с друге стране, велики дио новца уложио у властиту предсједничку гарду, чиме се осигурао од могућих државних удара, док је политичку опозицију, уз бруталну репресију, гушио и поткупљивањем. Показао је велику вјештину да одржава вјерност своје владе тако што је вршио сталне кадровске ротације, а исказао се и у вјештом балансирању између различитих вјерских и етничких скупина.

Након завршетка хладног рата, Мобуту је схватио да више није тако користан као западни савезник те је започео кораке у смјеру номиналне демократизације земље. Међутим, здравствени проблеми изазвани раком простате су до средине 1990-их почели утјецати на његову способност управљања земљом. Кључни догађај је, пак, било стајање на страну Хутуа у грађанском рату у Руанди, а касније помагање избјеглих Хутуа у нападима на нову тутсијевску владу Руанде, као и на локалне Тутсије - Банyамуленге. То је био повод за побуну у којој су на страну Тутсија стале владе Руанде, Бурундија, а касније и Анголе и Уганде те започеле инвазију источног дијела Заира. Тиме је почео тзв. Први конгоански рат у коме је Алијанса демократских снага за ослобођење Конга (АФДЛ) на челу с Лаурентом Кабилом заузела велике дијелове источног Заира и започела напредовање према западу.

У марту 1997. је Мобуту, суочен с војним поразом, покушао преговарати и именовао свог старог непријатеља Етиеннеа Тсисхекедија за премијера, али су побуњеници одбили преговарати. Неколико дана прије него што ће главни град пасти, Мобуту је побјегао. Неколико мјесеци касније умро је у Мароку.

Мобуту Сесе Секо на Wикимедијиној остави

• Спеецх бy Мобуту, воwинг то ресист тхе ребел онслаугхт анд ремаин ин поwер
• Обитуарy Архивирано 2012-11-05 на Wаyбацк Мацхине-у
• Анатомy оф ан Аутоцрацy: Мобуту'с 32-Yеар Реигн (Неw Yорк Тимес биограпхy бy Хоwард W. Френцх)
• Мобуту'с легацy: Схоw овер субстанце
• Хопе анд ретрибутион ин Заире, Аллан Литтле, Фром оур оwн Цорреспондент, ББЦ Неwс, 24 Маy, 1997.
• Артицле он Мобуту фром www.дицтаторофтхемонтх.цом Архивирано 2009-02-08 на Wаyбацк Мацхине-у (wриттен бy усер: МиннесотанЦонфедерацy)
• ИМДБ.цом Лумумба (2000) - Филм абоут тхе рисе оф тхе индепендент Цонго/Заире.