Нехо II

Претходи: Псамтик I	Фараон Египта 26. династија	Слиједи: Псамтик II
Нехо II
Некау
Нецхо-КнеллингСтатуе_БрооклyнМусеум.пнг
Владавина	610–595. пне.
Номен	Нецхо
Златни Хорус	Мерyнетјеру
Небтy назив	Маакхеру
Хорусово име	Мааиб
Супружник	Кхедебарбенет

Нехо II (у неким изворима Некау) био је владар староеегипатске XXVI династије (610. пне. - 595. пне.). На пријестоље је дошао као син фараона Псаметиха I и Велике краљевске супруге Мехтенwескхет. Краљевско име Wахемибре је значило "Извршава жељу Ре заувијек." (Цлаyтон: п.195) Нехо је познат по томе што је играо значајну улогу у хисторији Асирије, Бабилоније и Краљевства Јуде. Владавину му је детаљно описао Херодот у својој Хисторији.

Прве године Нехове владавине обиљежио је рат с Бабилонијом, која се деценију прије тога под Набополасаром ослободила од асирске власти и године 612. пне. уништила заједно с медијским савезницима уништила асирску пријестолницу Ниниву. Иако су Асирија и Египат деценијима прије тога били непријатељи, још је Нехов отац Псаметих закључио како Бабилонија, која је сада постала ново царство, представља пријетњу Египту, те да се стога треба помоћи остацима асирске војске и државе који су се у граду Харрану под водством Ашур-убалита II настојали обранити од бабилонских напада.

Године 609. пне. је Нехо покренуо велики поход на Палестину и Сирију како би дошао у помоћ опсједнутом савезнику. У ту је сврху прикупио не само велику војску, него и морнарицу која га је опскрбљивала дуж обале. Након што је прошао кроз Филистину, у долини Језреел му се супротставио краљ Јуде Јосија, који је био бабилонски савезник. Дошло је до велике битке код Мегидоа у којој су Јудејци поражени, а Јосија убијен.

Успјеси су се након тога наставили. Нехо је освојио Кадеш, прешао Оронт, а на крају Еуфрат - као први фараон након Тхутмосеа III коме је то успјело. Међутим, било је касно да се спаси Харран, који је пао у бабилонске руке. Остаци асирске војске су се премјестили у Каркемиш, у којем је Нехо оставио снажан гарнизон. При повратку у Египат је, пак, свргнуо јудејског краља Јоаша и на његово мјесто поставио Јоакима.

Бабилонци су исте године освојили Кумукх, град који је налазио на главној опскрбној рути за Каркемиш. Због тога је Нехо сљедеће године покренуо нови поход и освојио Кумукх те погубио бабилонски гарнизон. Набополасар је, пак, покренуо нови поход и поставио своју војску код Qуруматија на Еуфрату али је у јануару 606. пне. био присиљен због слабог здравља вратити се у Бабилон. Његову војску без вође су Египћани напали и поразили.

Само годину дана касније, нова бабилонска војска, овај пут под принцом Набукодоносором извршила је коначни напад на здружене египатско-асирске снаге код Каркемиша и извојевала одлучујућу побједу у великој битци. Египатске снаге су прво одбачене у Хаматх, а потом су Бабилонци успјели продријети све до потока Египта. Нехов сан да створи велики египатски империј и од своје државе поновно створи суперсилу је тако доживио неуспјех.

Сљедећих је година Египат био тако слаб тако да није могао користити чак ни повремене устанке против Бабилонаца, укључујући онај у Ашкелону. Тек је неуспјех бабилонске инвазије на сам Египат 601. пне. омогућио Нехоу да поврати Газу. Нехо се након тога посветио трговини умјесто ратовања, односно стварању чврстих веза са грчким државама и колонијама.

Нехову владавину су осим ратова обиљежили и амбициозни грађевински пројекти, од којих је најпознатија изградња канала којом се требао спојити Нил, односно Средоземно и Црвено море. Та најранија претеча данашњег Суеског канала је требала омогућити египатској ратној морнарици да оперира на два мора, као и олакшати трговину. Нехо је испочетка за тај потхват ангажирао 12.000 људи. Међутим, према Херодоту, фараон је одустао од пројекта након што је приликом изградње умрло 120.000 радника. Канал је вијек касније довршио перзијски цар Дарије Велики.

Много успјешнији потхват било је ангажирање феничанских помораца за експедицију којој је циљ било установити поморски пут између Црвеног мора и ушћа Нила. Феничанска експедиција је, по свему судећи, успјела у том науму и прва у хисторији опловила Африку. Извор за те тврдње је Херодот, а дио египтолога сумња да се тај догађај икада збио. С друге стране у Хисторији се наводи да су Феничани били зачуђени тиме да им је за вријеме пловидбе сунце увијек на десној страни, што сугерира да су успјели пријећи екватор.

• Петер Цлаyтон, Цхроницле оф тхе Пхараохс, Тхамес анд Худсон, 1994.
• Некау (II) Wехемибре
• Нецхо II
• Нос анцêтрес де л'Антиqуитé, 1991, Цхристиан Сеттипани, п. 153 анд 161

	Значајни стари Египћани
Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус

Нехо II на Wикимедијиној остави