Низоземски Антили
| Низоземски Антили Недерландсе Антиллен Антиа Хуландес |
||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||
| Гесло: латински: Libertate unanimus ("Уједињеним слободом") |
||||||
| Државна химна: "Антхем wитхоут а титле" | ||||||
 |
||||||
| Главни град и највећи град | Wиллемстад | |||||
| Службени језици | Низоземски, Енглески језик, Папиаменту[1] | |||||
| Влада | ||||||
| - | Монарх | Њ.V. краљица Беатриx | ||||
| - | Гувернер | Фритс Гоедгедраг | ||||
| - | Премијер | Емилy де Јонгх-Елхаге | ||||
| уставна монархија | ||||||
| Површина | ||||||
| - | Укупно | 800 км2 (184..) | ||||
| Становништво | ||||||
| - | Попис из 2001 | 175.653 | ||||
| - | Густоћа | 246/км2 (51..) | ||||
| БДП (ППП) | процјена за 2003 | |||||
| - | Укупно | 2,45 мрлд. $ (180..) | ||||
| - | Пер цапита | 11.400 $ (проц. 2003.) (79..) | ||||
| Валута | Гилдер Низоземских Антила (АНГ) | |||||
| Временска зона | (УТЦ-4) | |||||
| Позивни број | +599 | |||||
| Wеб домена | .ан | |||||
.svg)
.svg)
Низоземски или Холандски Антили (низоземски Недерландсе Антиллен), раније познати као Низоземска Западна Индија, били су држава Малих Антила и састојали су се од двије групе отока у Карипском мору које су твориле аутономни дио Краљевине Низоземске (ниједан други дио Антила није користио то име за себе). Привреда отока се базирала углавном на туризму и нафти, као и на илегалној трговини наркотицима.
Низоземским Антилима припадају сљедећи отоци:
- Саба
- Свети Еустахије (или, како га зове домаће становништво, Статиа)
- Свети Мартин (Само јужни дио. Сјеверни дио припада француском прекоморском територију Гвадалупа, види Попис подијељених отока).
Низоземски Антили су 1954. добили пуну самосталност у унутарњим питања. За питања вањске политике као и за обрану и даље је надлежна Низоземска. До 1986. је и оток Аруба био дио подручја Низоземских Антила, када је постао трећи равноправно саставни дио Низоземске уз Низоземску и Низоземске Антиле. Због тога се још и данас понекад користи појам АБЦ-отоци. Након низа референдума одржаних између 2000. и 2009. на свим отоцима, одлучено је да се Низоземски Антили подијеле, односно престану постојати као административна цјелина на дан 10.10. 2010. Након тога ће Цураçао и Свети Мартин добити статус конститутивне земље у Краљевини Низоземској налик на Арубу, док ће преостали отоци постати посебне опћине под непосредном низоземском управом.
Особито је вриједна спомена међународна зрачна лука принцезе Јулијане на Светом Мартину. Њен необичан положај привлачи и одушевљава низ гледатеља; прилаз зракоплова, до пред само слијетање, одвија се изнад воде. Непосредно прије саме слетне стазе налази се плажа на коју радо долазе знатижељници и проматрају слијетање успркос страшној буци и јаким зрачним струјањима које узрокују авиони.
Географија
[уреди | уреди извор]Површина територије је 800 км², где живи око 183.000 становника. Главни град је Вилемстад. Највиша тачка територије на 862 метра на острву Саба, што је највиша тачка Краљевине Холандије.
Језици које користи становништво су папјаменто, енглески и холандски. Већина становништва је афричког порекла.
Главне привредне активности су транспорт и рафинисање нафте, туризам и финансијске услуге. Званична валута територије је антилски гулден, иако је и амерички долар у широкој употреби.
Постоје планови да се територија расформира у складу са резултатима референдума из 2005. Курасао и Свети Мартин би постали нови аутономни делови Краљевине, док би преостала 3 острва постали „Краљевски поседи“. Овај процес је данас у законској процедури.
Језици
[уреди | уреди извор]Низоземски Антили за службени језик имају низоземски. Број језика који се говоре на отоцима је 4. остала три су папиаменту, енглески и низоземскоантилски креолски енглески (или дјевичанско-оточни креолски енглески)[2]
Повезано
[уреди | уреди извор]��звори
[уреди | уреди извор]- ↑ "Антиллес аллоw Папиаменту ас оффициал лангуаге", Тхе Тимес Хагуе/Амстердам/Роттердам, 9 Марцх 2007, паге 2.
- ↑ Лангуагес оф Нетхерландс Антиллес (16тх)
