Нова демокрација (Грчка)

Нова Демокрација Νέα Δημοκρατία
Лидер	Константинос Караманлис (1974. - 1995. Антонис Самарас (2009. - 2011.
Основана	4. октобар 1974.[1]
Седиште	Атена
Идеологија	конзервативизам, либерализам, кршћанска демокрација, центризам
интернет страница

Нова Демокрација (грчки: Νέα Δημοκρατία, Неа Димократиа), позната и по свом акрониму НД је партија грчких конзервативаца, једна од највећих партија на грчкој политичкој сцени, која уз Панхеленски социјалистички покрет - ПАСОК влада Грчком посљедњих пола вијека. ^[1]

Нова Демокрација вуче коријене из старе Народне партије (Лаикон Комма), која је основана још на почетку 20. вијека, и из Националне радикалне уније (Етхники Ризоспастики Еносис - ЕРЕ), која је основана 1955. кад је Константин Караманлис постао премијер за Краљевине Грчке. Та Партија је укинута 1967. за владавине војне хунте. ^[1]

Нова Демокрација је основана 4. октобра 1974., ^[1]два мјесеца након тријумфалног повратка и проглашења Константина Караманлиса за премијера у првој демократској влади Грчке, након војне хунте. Караманлис је био искусан политичар, који је већ био премијер од 1955. до 1963. (за монархије). На првим слободним изборима, Нова Демокрација је премоћно побиједила, највише захваљујући особној каризми Караманлиса, а не толико због утјецаја која је нетом основана партија имала. Слоган са којим је Нова Демокрација освојила бираче и побиједила на изборима био је једноставан и ефектан; - Караманлис или тенкови?, алудирајући тиме да је повратак војне хунте могућ уколико Караманлис не побиједи на изборима.

Караманлис је желио да Нова Демокрација буде модерна, прогресивна десна странка, пуно другачија него оне које су владале Грчком прије војног удара 1967., укључујући и властиту бившу партију Националну радикалну унију.

Партијска идеологија је установљена као - радикални либерализам, ^[1]термин који је требао значити, - превагу правила слободног тржишта са одлучном улогом државе на плану социјалне праведности.

Нова Демокрација је поновно побиједила на националним изборима одржаним 1977., али са тијесном већином освојивиши 41.88%, то јој је ипак омогућило стварање стабилне владе са солидном већином у парламенту. За свог другог мандата Константин Караманлис је редефинирао грчке односе са НАТО -ом, и настојао ријешити проблем Ципра, који је настао након Турске инвазије отока. Ипак нагомилани економски проблеми, и незадовољство народа натјерали су га да 1980. поднесе оставку. Његов насљедник, - Георгиос Раллис, успио је слиједеће године - 1981. увести Грчку у Еуропску Заједницу, али га је то коштало на изборима одржаним у септембру исте године, кад је хаметице поражен од Панхеленског социјалистичког покрета - ПАСОК, Андреаса Папандреуа. Једна од највећих критика која је упућивана Новој Демокрацији била је то што није проведен референдум о Грчком приступању у Еуропску Заједницу. За вријеме предизборне кампање лидер ПАСОК-а Папандреу најављивао је излазак Грчке из Европске Заједнице и НАТО пакта, и трансформацију земље по узору на тада модерни трећи пут (нешто између капитализма и класичног социјализма совјетског типа).

Нова Демокрација се вратила на власт 1989. у коалицијској влади премијера Тзаниса Тзаннетакиса са традиционалним партијама љевице (тзв Коалиција Љевице и Прогреса, у којој су били и Грчки комунисти). ^[1]Након тог је судјеловала и у великој коалицијској влади Ксенофона Золотаса од новембра 1989., до априла 1990. Након побједе на изборима одржаних 10. априла 1990. формирали су своју већинску владу са премијером Константином Митсотакисом.

Након периода проведеног на власти, партија је преживила мучно раздобље учесталих изборних пораза. Изгубила је изборе 1993. под водсвом Митсотакиса, па опет 1996. под Милтиадисом Евертом, као и изборе 2000. под Костасом Караманлисом, нећаком оснивача партије.

У јануару 2004. ПАСОК - ов премијер Симитис поднио је оставку и најавио - изборе за 7. март. Успркос томе што је нови ПАСОК -ов лидер Георгиос Папандреу Млађи успио обновити ПАСОК и повратити повјерење бирача, Караманлис је успио побиједити и постао први десни премијер након једанајест година опозиције.^[1]

Нова Демокрација је члан Европске народне партије (ЕПП), као и Међународне Демократске Уније (ИДУ) и Кршћанске демократске интернационале (CDI).

Година	Вођа партије	Број гласова	Процент гласова	Број посланика у Грчком парламенту	Позиција у Парламенту
1974.	Константин Караманлис	2 669 133	54.4%	220	Влада
1977.	Константин Караманлис	2 146 365	41.8%	171	Влада
1981.	Георге Раллис	2 034 496	35.9%	115	Главна опозициона партија
1985.	Константин Митсотакис	2 599 681	40.8%	126	Главна опозициона партија
1989.-I	Константине Митсотакис	2 887 488	44.3%	145	У коалиционој влади са коалицијом љевице и еколошких странака
1989.-II	Константине Митсотакис	3 093 479	46.2%	148	У великој коалиционој влади
1990.	Константине Митсотакис	3 088 137	46.9%	150	Влада
1993.	Константине Митсотакис	2 711 241	39.3%	111	Главна опозициона партија
1996.	Милтиадис Еверт	2 584 765	38.1%	108	Главна опозициона партија
2000.	Костас Караманлис	2 935 242	42.7%	126	Главна опозициона партија
2004.	Костас Караманлис	3 359 058	45.4%	165	Влада
2007.	Костас Караманлис	2 995 479	41.83%	152	Влада
2009.	Костас Караманлис	2 295 967	33.48%	91	Главна опозициона партија

Непотизам је карактеристика грчке политике, па је тако Нова демокрација партија породице Караманлис (ПАСОК је партија породице Папандреоу), у којој се власт преносила од оца оснивача Константинос Караманлис до његовог нећака Костаса Караманлиса.^[2]

• Константинос Караманлис (1974–1980)
• Георгиос Раллис (1980–1981)
• Евангелос Аверофф (1981–1984)
• Константинос Митсотакис (1984–1993)
• Милтиадис Еверт (1993–1997)
• Костас Караманлис (1997–2009)
• Антонис Самарас (2009–до данас)

• Службене странице Нове демокрације (el)
• Грчки изборни резултати 2012. (Грчко министарство унутрашњих послова) (el)
• Нова Демокрација (на порталу Енцyцлопæдиа Британница) (en)
• Службени портал Европских народњака (en)