Окрузи Француске
![]() Овај чланак дио је серије чланака на тему
Административна подјела Француске |
(укљ. прекоморске регионе) |
(укљ. прекоморске департмане) |
Градови |
Остале у прекоморској Француској
Прекоморске заједнице |
Округ или арондисман (француски: аррондиссемент) је израз који се користи за два облика административног подручја у Француској. Први одговара политичкој подподјели департмана, а други се користи као назив за подподјелу одређених опћина у којима живи већи број становништва.
Окрузи у департманима
[уреди | уреди извор]У Француској, департмани се дијеле у округе, а ти окрузи се дијеле у кантоне, који се дијеле на опћине. Администрацијом округа управља подпрефект, који помаже префекту департмана. Подпрефекти се не бирају изборима, него их на дужност поставља Предсједник Француске.
Повијест
[уреди | уреди извор]Принцип округа је је неколико пута предложен за вријеме Старог режима (анциен Рéгиме). Прва особа која га је предложила био је интендант Бретање, Цазе де Ла Бове у дјелу Мéмоире цонцернант лес субдéлéгуéс де л'интенданце де Бретагне, 1775. Окрузи су створени законом Лои ду 28 плувиôсе (17. вељаче 1800.) и тиме замијенили дистрикте. Неко вријеме, а посебно за вријеме Треће Републике, окрузи су служили као изборне јединице.
У Француској тренутно постоји 342 департманска округа. Већина департмана има три или четири округа. Паришки департман и территоире де Белфорт имају само један округ, док департман Моселле има девет.
Окрузи у опћинама
[уреди | уреди извор]Опћински окрузи у Француској, су подручја на које се дијеле неке опћине, те су тиме најнижи облик управне јединице у Француској. Сваком опћином у Француској управљају Опћинско вијеће (цонсеил муниципал) и начелник или градоначелник (маире). Због њихове величине, опћине Париз, Лyон и Марсеилле су подјељене у 20, 9 и 16 опћинских округа. У Марсеиллеу су окрузи окупљени у секторе (сецтеурс), а сваки се сектор састоји од два округа, те је град подијељен на 8 сектора.
Сваки опћински округ, или сектор у Марсеиллеу има Окружно вијеће (цонсеил д'аррондиссемент), којим пресједа начелник округа (маире д'аррондиссемент).
Једна трећина Окружног вијећа се састоји од опћинских вијећника, изабраних на нивоу опћине, а двије трећине од окружних вијећника, изабраних на нивоу тог округа. Начелника округа изабире Окружно вијеће, те он мора бити опћински вијећник.