Оксид

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Оксид је општи назив за свако неорганско хемијско једињење, у коме се јавља хемијска веза између кисеоника и неког другог елемента.

Оксиди имају међусобно веома различите хемијске и физичке особине, које зависе од електронегативности елемента који се једини са кисеоником: од скоро нереактивних чврстих супстанција са веома високим температурама топљења (нпр. оксид волфрама), преко умерено реактивних течности (нпр. вода), до веома реактивних гасова (нпр. азот субоксид).

Оксиди такође могу имати и особине које иду од пскxоиоикепеикиселих до базних. Тако постоје:

Сем оксида постоје и:

Давање имена

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико начина грађења имена оксида, од којих је већина остала само као навика или у историји.

Тренутно, у складу са номенклатуром ИУПАЦа, имена оксида се граде по општем шаблону именовања простих неорганских једињења. За оксиде овај шаблон изгледа:

име_елемента(његов оксидациони број) оксид

На пример сумпор(IV) оксид.

У случају, када дати елемент гради само један познати оксид, оксидациони број хемијског елемента не мора да се наводи.

Ова номенклатура се тренутно користи у научним круговима.

Многи оксиди имају називе који уопште нису давани по номенклатури већ су од давнина укорењени у народу. На пример: вода је оксид водоника, калцијум(II) оксид је познат под називом негашени креч.

Важнији оксиди

[уреди | уреди извор]

У најпознатије оксиде убрајају се:

Важнији пероксиди

[уреди | уреди извор]
  • Х2О2 - водоник - пероксид