Оркнеyски отоци
Оркнеy
Арцаибх | |
|---|---|
| |
| У саставу | Шкотске |
| Управни облик | подручно вијеће |
| Главни град | Киркwалл |
| Површина | 989.9 км² |
| Становништво | 21.570 |
| Густоћа | 22 становника на км² |
| Wеб страница | |
 | |
Оркнеy (шкотско-гелски: Арцаибх) или Оркнеyски отоци је име за архипелаг али и једно од 32 подручних вијећа (цоунцил ареа) и намјесништва (лиеутенанцy ареа) на сјеверу Шкотске.
Териториј те нове административне јединице настале 1996. био је током хисторије грофовија позната као Цоунтy оф Оркнеy.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Архипелаг Оркнеy, се састоји од преко 70 отока и оточића, од којих је само њих 20 стално насељено, он лежи око 32 км сјеверно од шкотскога копна, преко тјеснаца Пентланд Фиртх.
Архипелаг Оркнеy има површину од 989.9 км², на којој живи 21,570 становника,[1]
У читавом архипелагу постоје само два града, и оба се налазе на највећем отоку Маинланду, то су Киркwалл и Стромнесс. Киркwалл са својих 7,045 становника[2] је највећи, он је административни и економски центар архипелага. Оба града су питорескни, са својим уским уличицама. Киркwалл има катедралу св. Магнуса, неколико старих добро очуваних грађевина и рушевине бискупске и грофовске палаче.[3] Треће највеће насеље од око 550 становника је Ст Маргарет'с Хопе на отоку Јужни Роналдсаy.
Отоци архипелага Оркнеy формирани су глацијалном ерозијом, која је оставила трагове на каменој подлози тих отока, састављеној од пјешчењака, вапненца, и магматских стијена, претворивши их у ниске, валовите брежуљке, прекривене дебелим слојем глацијалног материјала. Снажни западни вјетрови и олује, обријали су сво дрвеће, не дозволивши му раст.
Највећи оток архипелага је Маинланд, зван и Помона. Он је уском превлаком широком око 3 км, између Киркwалла и заљева - Сцапа Флоw, подијељен на источни и западни дио отока (Wест Маинланд и Еаст Маинланд).
Оточни водотоци су кратки, али необично богати пастрвама, па су омиљени код рибича. Оточићи Бурраy и Јужни Роналдсаy, који леже нешто јужније од Маинланда насипима су повезани са њим, и то за вријеме Другог свјетског рата да се спријечи улазак непријатељских подморница у поморску базу - Сцапа Флоw.[3]
Други по величини оток архипелага је Хоy, смјештен јужно од Маинланда, уз њега леже мањи отоци; Граемсаy, Флотта, и Јужни Wаллс. Сјеверније од Маинланда преко канала Wиде Фиртх и Схапинсаy Соунд, леже отоци Схапинсаy, Роусаy, Егилсаy, Стронсаy, Едаy, Wестраy, Папа Wестраy, Сандаy, Сјеверни Роналдсаy уз неколико мањих отока.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]О архипелагу Оркнеy писали су још писци Старог вијека који су га звали - Орцадес. Бројни археолошки налази доказују да су отоци Оркнеyа били насељени још од прахисторије, то су; сојенице, кругови, мегалити и земљане грађевине.
Скара Брае, неолитско насеље сојеница на западној обали отока Маинланд, једна је од најпотпунијих европских реликвија касног неолита. Тај локалитет уз још неколико других по отоку, заједнички су 1999. уврштени на УНЕСЦО-ву Листу свјетске баштине под именом - Неолитски Оркнеy. Норвешки Викинзи стигли су крајем 8. вијека и колонизирали отоке у 9. вијеку, након тог су архипелагом владали Норвежани и Данци. Келтски мисионари стигли у 7. вијеку, али су Викинзи покрштени тек знатно касније. Они су током 12. вијека подигли катедралу у Киркwаллу, посвећену св. Магнусу. Архипелази Оркнеy и Схетланд постали су посјед Краљевине Шкотске - 1472. као накнада због неисплаћеног мираза за жену краља Јамеса III. - Маргарету од Данске
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Архипелаг Оркнеy је унаточ раштрканости добро развијен пољопривредни крај. Породичне фарме су мале, просјечно имају по 14 хектара, али су добро опремљене па су и високо продуктине. Сваке године се повећава број ораница, али је ипак највећи дио неплодан и мочваран. Оточани производе пуно говедине и јаја, у посљедње вријеме расте узгој свиња и производња млијека (највише због сира).[3]
За разлику од Схетланда на Оркнеyу није баш особито развијено рибарство.[3]
Након открића и експлоатације нафте у Сјеверном мору, изграђен је велики терминал Флотта у заљеву Сцапа Флоw, у који се допрема нафта са поља у мору Пипер и Цлаyморе. Он је дао прилику за запослење преосталим становницима тог дијела отока, који је поприлично опустио. Поред тог оточани се баве и снабдјевањем нафтних платформи, а у Киркwаллу постоји и хеликоптерски сервис исте намјене.[3]
Повезаност архипелага са шкотским копном је добра јер постоје дневни авионски летови из Киркwалла за Гласгоw, Единбургх, Абердеен и Инвернесс, а и двије дневне трајектне линије Стромнесс - Сцрабстер (преко канала Пентланд) и Абердеен - Схетланди који пристаје у Киркwаллу.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Унитед Кингдом: Административе Дивисион” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 08. 12. 2014.
- ↑ „Унитед Кингдом: Мајор Цитиес оф Сцотланд” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 08. 12. 2014.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Оркнеy Исландс” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 09. 12. 2014.
