Paper Moon (film)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мјесец од папира
Кино постер
РежијаПетер Богдановицх
ПродуцентФранк Марсхалл
Петер Богдановицх
СценариоАлвин Саргент
роман
Јое Давид Броwн
Аддие Праy
УлогеРyан О'Неал
Татум О'Неал
Маделине Кахн
Јохн Хиллерман
МузикаРоберт Фолк
ФотографијаЛáсзлó Ковáцс
МонтажаВерна Фиелдс
СтудиоТхе Дирецтор'с Цомпанy
ДистрибуцијаПарамоунт Пицтурес
Датум(и) премијере9. V 1973.
Трајање102 мин.
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет2.500.000$
Мјесец од папира на Интернет Мовие Датабасе

Мјесец од папира (енглески Папер Моон) амерички је хуморни драмски филм из 1973. који је режирао Петер Богдановицх а сценариј написао Алвин Саргент према роману Аддие Праy Јоеа Давида Броwна. Главне улоге играју Рyан О'Неал, Татум О'Неал, Маделине Кахн и Јохн Хиллерман.

Филм је снимљен у црно-бијелој фотографији те се одиграва у доба велике депресије, а прати пустоловине преваранта Мозеа који искористи информацију да му је једна дјевојчица, Аддие, његова могућа кћерка, тако да би придобио самилост људи које планира преварити и на њима зарадити новац разним смисалицама. Филм је доживио хвалоспјеве критичара, те је номиниран за неколико награда, од којих је освојио и становит дио. Богдановицх је у задњи тренутак промијенио наслов филма: није му се свиђао наслов Аддие Праy, те је умјесто тога хтио Мјесец од папира након што је чуо пјесму Ит'с Онлy а Папер Моон. Када је затражио савјет од ментора Орсона Wеллеса, овај му је одговорио: "Тај наслов је тако добар да не би ни требао снимити филм, требао би пустити сам наслов!"[1]

Миссоури тијеком велике депресије. Преварант Мосес "Мозе" Праy одлази на гроб бивше љубавнице и открива да је ова имала кћер, 9-годишњу Аддие Логгинс. Невољко, он прими Аддие к себи те ју одлучи одвести у дом њене тете. Мозе зарађује новац тако што посјећује удовице те се претвара да је продавач Библија који је тек недавно тобоже продао особан примјерак књиге умрлом. Удовице углавном посустају те му плате Библију умјесто њеног умрлог супруга. Аддие му се придружи те докаже смисао за смисалице, чиме она и Мозе постају уходани тим.

Када Мозе упозна плесачицу Триxие Делигхт, он ју поведе са собом те Аддие постаје љубоморна на њу. Када Аддие сазна да је Мозе потрошио готово сав новац само да би задивио Триxие, смишља план којим се успијева ријешити се плесачице тако што намијести да ју Мозе ухвати са другим мушкарцем. Мозе и Аддие настављају путовати аутом по југу. Упадну у невоље када се упусте у посао продаје алкохола који је тада био забрањен, чиме је Мозе претучен и опљачкан. Понижен, он доставља Аддие код дома њене тете. Међутим, управо када одлучи отићи у ауту, Аддие се појави јер је побјегла од тете те му се поновно придружи.

Главне улоге

[уреди | уреди извор]

Татум О'Неал је добила Осцар за најбољу споредну глумицу - са 10 година, била је тада најмлађа добитница глумачког Осцара у хисторији - а за награду су још номинирани и глумица Маделине Кахн за најбољу споредну глумицу, најбољи звук и адаптирани сценариј (Алвин Саргент).

Татум О'Неал је номинирана и за Златни глобус за најбољу глумицу у играном филму – мјузикл или комедија, а њен отац Рyан за најбољег глумца у комедији или мјузиклу.

Најбоље се присјећамо двије врсте филмова о великој депресији, оне који су је потпуно игнорисали и оне попут Плодова гњева које су ју узели као главну тему. Мјесец оф папира Петера Богдановицха некако успијева спојити оба приступа у један, тако да жанровски филм о преваранту и малој дјевојчици удружи са сиромаштвом и очајом Кансаса и Миссоурија 1936. Не би сте вјеровали да би та два приступа могла припадати заједно, а опет, успијевају, а филм се доима искреније и дирљивије него да је Богдановицх једноставно одао почаст старијим стиловима. Можда се и стога мала цурица Аддие Логгинс готово никада не смијеши: она врло добро зна да се нема чему смијати... Чуо сам како је она [Татум О'Неал] наводо добра у тој улози, али сам свеједно очекивао неку врсту паметне слаткоће, које смо добили од Схирлеy Темпле или мале Елизабетх Таyлор. Тога уопште овдје нема. Татум О’Неал дочарава лик из ничега, те нас тјера да гледамо сваки тренутак због чега филм функционише (у смислу да се ова кључна улога морала добро одиграти)

  1. Богдонавитцх, Петер. Папер Моон (Специал Феатурес) (ДВД). 1973: Парамоунт Пицтурес.
  2. Рогер Еберт (15.6. 1973). „Папер Моон”. рогереберт.цом. 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]