Пиреј

Координате: 37° 57′ СГ Ш, 23° 38′ ИГД

Пиреј  (Πειραιάς)
Поглед на луку Пиреја
Локација
Координате	37°57′Н 23°38′Е / 37.950°Н 23.633°Е / 37.950; 23.633
Временска зона:	ЕЕТ/ЕЕСТ (УТЦ+2/3)
Висина (мин-маx):	0 - 6,6 м (0 - 22 фт)
Власти
Држава:	Грчка
Периферија:	Атика
Префектура:	Пиреј
Градоначелник:	Панагиотис Фасоулас  (Панхеленског социјалистичког покрета (ПАСОК)) (синце: 2006)
Статистике о становништву (године 2001)
Уже градско језгро
- Становништво:	175.697
- Ареа:[1]	10,865 км² (4 сq ми)
- Густина:	16.171 /км² (41.882 /сq ми)
Метрополитанско
- Становништво:	466.065
- Површина:	50,417 км² (19 сq ми)
- Денситy:	9.244 /км² (23.942 /сq ми)
Кодови
Поштански кодови:	185 xx
Позивни бројеви:	210
Кодови регистарских таблица:	З
Wеб-сајт
www.пиреаснет.гр

Пиреј (гр:Πειραιάς, ен:Пираеус) је град у Грчкој и управно средиште префектуре Пиреј, у оквиру Периферије Атике. Насеље је саставни део тзв. "Велике Атине", са њом физички спојено, а удаљено свега 9 километара од њеног средишта.

Пиреј је познат као главна лука Грчке и града Атине. По броју путника (19 милиона годишње, највише туриста) то је најупошљенија путничка лука у целој Европи.

Назив "Пиреј" на грчком означава пролаз преко кланца или канала. Ово је у вези са праисторијским језгром Пиреја, смештеним на малом полуострву повезаним уским земљоузом са копном.

Град Пиреј се налази у западном делу грчког полуострва и историјске покрајине Атика. Град је смештен на обали Саронског залива. У позадини се налазе брда, на којима је смештена сама Атина. Дуж пирејске обале смештена су три мања природна залива, која су била језгро образовања луке још од античког времена.

Клима у Пиреју је средоземна, са жаким и дугим летима и благим и кишовитим зимама.

Први материјални остаци живота на месту Пиреја вежу се за 2600. годину пне. Ово полуострво је утврђено почетком времена старе Грчке. У 6. веку пне. Пиреј освајају Атињани под вођство Хипије и тад Пиреј, као лука са дубоким газом, постаје главно сидриште оближње Атине. Међутим, Пиреј је задржао статус независног градског насеља током будућег раздобља. 493. г. пне. Пиреј је поново утврђен после напада Персијанаца у Грчко-Персијским ратовима, што је било битно у победи код Саламине. 460. г. пне. Пиреј је утврђеном везом спојен са Атином. Међутим, пропашћу Атине током Пелопонеског рата Пиреј губи значај главне луке у Грчкој у корист Родоса. У 2. веку пне. Пиреј преузимају Римљани, који руше све зидине.

Потпуна пропаст Пиреја пада после упада Гота, тако да у предстојећем византијском раздобљу постаје лука најнижег ранга, удаљена од прстонице Цариграда. Чак и насеље губи древни назив, па га 1318. г., после освајања од стране Крсташа, назива називом "Порто Леоне". 1456. г. Пиреј пада под власт Турака и насеље постаје мало село месних рибара.

После успостављања савремене грчке државе 1830. г., град је брзо напредовао захваљујући успостављању оближње Атине као нове престонице. 1835. г. Пиреј је постао општина, убрзо је започета изградња савремене луке, да би 1869. г. повезан железницом са Атином. Ово је било праћено великом изградњом грађевина (управних, културних, индустријских). После Грчко-Турског рата месно становништво је удвојено доласком бројних Грка пребеглица из Мале Азије. Тда је Пиреј досегао 250.000 становника, али је брз раст насеља направио много тешкоћа ("гетоизација"). Ново разарање десило се у току Другог светског рата, али су се током следећих деценија лука и град обновили.

Палини данас има око 180 хиљада становника у граду, а чак 466 хиљада са приградским насељима. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и много странаца. На последња три пописа број становника се кретао на следећи начин:

Година пописа	Становништво	Промена	Густина насељености -->
1981	196.389	-	18.075
1991	182.671	- 13.718	16.813
2001	175.697	- 6.974	16.171

Пиреј је као цела област "Велике Атине" познат по великој густини насељености, али се она последњих година смањује сељењем становништва у даља предграђа. То је изазвано великим загађењем, гужвом и ниским комфором.

Пиреј је познат као најважнија лука Грчке, али је и једна од најважнијих у целој Европи. По броју путника (19 милиона годишње) то је наупошљенија еврпска путничка лука. Најбројнији корисници су туристи на релацији Атина (аеродром) - грчка осртва. Томе помаже умреженост Пиреја у градску саобраћајну мрежу Атине.

Град је и значајно управно и културно-образовно средиште. Ти се налазе седишта већине грчких поморских и бродарских предузећа. Некадашње бродоградилиште нема више онакав значај као пре због ограниченог простора.

• www.пиреаснет.гр - Званично представљање града Пиреја Архивирано 2007-10-29 на Wаyбацк Мацхине-у (грчки и енглески)