Пјесма Еуровизије 1956.

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Песма Евровизије 1956.
Датуми
Финале24. мај 1956.
Организација
Мјесто одржавањаШвицарска Курсал театар, Лугано, Швајцарска
ВодитељиЛохенгрин Филипело
РежисерФранко Мараци
Извршни надзорникРолф Либерман
Радиотелевизијска кућа SRG SSR
Вебсајтеуровисион.тв/евент/лугано-1956 Уреди на Wикидати
Судионици
Број судионица14 (7 земаља су слале по две песме)
Дебитанти Белгија
 Италија
 Луксембург
 Њемачка
 Француска
 Низоземска
  Швицарска
Мапа држава судионица
  •      Државе учеснице
Гласовање
Систем гласовањаСвака земља је имала жири од два члана. Сваки члан жирија је оцењивао сваку песму оценом од 1 до 10 (укључујући и песму своје земље).
Побједничка пјесма  Швицарска — „Рефраин
Песма Евровизије  → 1957.

Песма Евровизије 1956. је први по реду избор за Песму Евровизије. У организацији Европске радиодифузне уније (ЕРУ) и домаћина емитера Швајцарске радиодифузне корпорације (SRG SSR) и Радиотелевисионе свиззера (RSI), такмичење, првобитно названо Велика европска награда такмичења за песму Евровизије 1956. (фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1956; итал. Гран Премио Еуровисионе 1956 делла Цанзоне Еуропеа;[1] енгл. Grand Prix of the Eurovision Song Competition[2]), одржано је у четвртак 24. маја 1956. у Курсал театру [ен] у Лугану, у Швицарској, а водитељ је био швајцарски телевизијски водитељ Лохенгрин Филипело, што је до данас једини пут да је такмичење водио соло мушки водитељ.

Инспирисан пре свега италијанским музичким фестивалом у Санрему, који се одржава сваке године од 1951. године, концепт телевизијског такмичења за најбољу европску песме, који је првобитно предложила италијанска телевизија RAI, формулисао је ЕРУ комитет на челу са швајцарским емитером и извршним директором Марселом Безенсоном. Након одобрења на Генералној скупштини ЕРУ-а 1955. године, договорена су правила и структура такмичења. Неколико правила која су коришћена у овом првом такмичењу ће касније бити измењена за будућа издања, и то остаје једино издање у којем је свака земља била представљена са две песме, са само соло извођачима дозвољеним да се такмиче, и процесом гласања који је одржан у тајности и где су жирији могли да гласају за песме из своје земље.

У инаугурационом издању такмичења учествовало је седам земаља, а први победник је била земља домаћин Швицарска, са песмом Рефраин у извођењу Лис Асије. Резултат је одредио окупљени жири састављен од по два жирија из сваке земље, при чему је сваки члан жирија рангирао сваку песму између 1 и 10 поена. На крају догађаја проглашени су само победничка земља и песма, а резултати преосталих учесника нису познати. Иако је емитован на телевизији и радију преко мреже Евровизије у десет земаља, није познато да ли постоји сачуван видео снимак догађаја, а једини доступни видео снимак је реприза извођења независног архивара. Већина емитовања је, међутим, доступна у аудио формату.

Европска радиодифузна унија (ЕРУ) формирана је 1950. године међу 23 организације са циљем да омогући креативну сарадњу и размену телевизијских програма.[3][4] Реч „Евровизија“ је први пут употребљена као телекомуникациони термин у Уједињеном Краљевству 1951. године, у вези са програмом Британске радиодифузне корпорације (ББЦ) који је преносила холандска телевизија, а касније је коришћена као наслов за нову преносну мрежу Уније након њеног стварања 1954.[5][6] Након формирања ЕРУ-а, низ значајних догађаја преношен је кроз њене мреже у неколико европских земаља, укључујући Белгију, Француску, Западну Немачку, Холандију и Уједињено Краљевство. Серија међународних програма размене је потом организована за 1954. годину, при чему је ова „европска телевизијска сезона“ преношена уживо широм Европе преко мреже Евровизије.[3][5][7]

Након ове серије емитовања, у оквиру ЕРУ-а је основан „Програмски комитет“ који је сваке године истраживао нове иницијативе за сарадњу између емитера, а Марсел Безенсон из Швајцарске радиодифузне корпорације (СРГ ССР) служио је као први председник комитета. Овај комитет се сложио да проучи концепт за ново телевизијско такмичење европских песама током састанка у јануару 1955. године, концепт који је првобитно предложила италијанска телевизија РАИ и инспирисана музичким фестивалом у Санрему, који се одржава сваке године од 1951.[5][8] Ново европско такмичење је касније одобрено на годишњој Генералној скупштини ЕРУ-а у октобру 1955. године, што је довело до стварања Велике награде Европе.[5][9][10]

Локација

[уреди | уреди извор]

Прво такмичење за песму Евровизије одржано је у Лугану, у Швајцарској; земљи је додељено домаћинство такмичења у октобру 1955. на Генералној скупштини ЕРУ-а након понуде Швајцарске радиодифузне корпорације (СРГ ССР) да организује догађај.[3][10] Поред тога, Швајцарска је била логичан избор из техничке перспективе за домаћинство онога што је био експеримент у директним, симултаним, прекограничним преносима, пошто је њена географска централна локација у Европи омогућила емитовање широм континента, као и то што је земља домаћин седишта ЕРУ-а.[3][11]

Узимајући инспирацију из италијанског музичког фестивала у Санрему и Међународног фестивала песме у Венецији, сличног такмичења песама које је организовао ЕРУ, одржаног 1955. године и емитованог на радију, Лугано у кантону Тичино изабран је за први град домаћин од стране СРГ ССР, са Радиотелевисионе свиззера на италијанском језику (РСИ) задужен за продукцију.[9][11][12] Одабрано место за такмичење је Театро Курсаал , казино и некадашње позориште које се налази на језеру Лугано.[12][13] Позориште, које се користило за позоришне и музичке представе, балске плесове и друге представе, затворено је убрзо након последње представе у априлу 1997. пре него што је срушено 2001. како би се направио простор за проширење казина.[14][15]

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]

На овом првом такмичењу учествовало је седам земаља – Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија, Швајцарска и Западна Немачка (на конкурсу идентификована једноставно као „Немачка“). Верује се да су Аустрија и Данска такође биле заинтересоване за учешће; међутим, емитери из тих земаља су наводно пропустили рок за улазак.[12] Ове две земље, као и Уједињено Краљевство, су преносиле такмичење заједно са земљама учесницама, а британски ББЦ је одлучио да не шаље пријаву за овај догађај у корист организовања сопственог такмичења, Фестивала британских популарних песама.[3][10][16] Редослед извођења земаља и песама су уметнички одредили швајцарски емитери, уз допринос и подршку музичких директора из сваке земље.[3][17]

Две извођачице, Лис Асија из Швајцарске и Мишел Арно из Луксембурга, извеле су обе песме за своје земље.[18] Асија, као и Кори Брокен из Холандије и Фуд Леклерк из Белгије, вратиће се да се такмиче у наредним издањима, те ће се Асија и Брокен вратити 1957. и 1958, а Леклерк 1958, 1960. и 1962.[19][20][21]

Учесници Песме Евровизије 1956.[22][23][24][25]
Држава Емитер Извођач Песма Језик Аутор(и) Кондуктер
 Белгија ИНР Фуд Лецлерц Messieurs les noyés de la Seine Француски
  • Јеан Мирет
  • Роберт Монтал
  • Јацк Саy
Лéо Соурис
Монy Марц Le Plus beau jour de ma vie Француски
  • Цлауде Алиx
  • Давид Бéе
 Француска РТФ Матхé Алтéрy Le Temps perdu Француски
  • Андрé Лодге
  • Рацхèле Тхореау
Францк Поурцел
Данy Дауберсон Il est là Француски Симоне Валлаурис
 Њемачка НWДР[α 1] Фреддy Qуинн So geht das jede Nacht Њемачки
Фернандо Пагги
Wалтер Андреас Сцхwарз Im Wartesaal zum großen Glück Њемачки Wалтер Андреас Сцхwарз
 Италија РАИ Франца Раимонди Aprite le finestre Италијански
  • Виргилио Панзито
  • Пино Перотти
Гиан Стеллари
Тонина Торриелли Amami se vuoi Италијански
 Луксембург ЦЛТ Мицхèле Арнауд Les Amants de minuit Француски Цхристиан Гуиттреау Јацqуес Ласрy
Ne crois pas Француски
  • Пиерре Ламбрy
  • Симоне Лауренцин
 Низоземска НТС Цоррy Броккен Voorgoed voorbij Низоземски Јелле де Вриес Фернандо Пагги[α 2]
Јеттy Паерл De vogels van Holland Низоземски
  Швицарска СРГ ССР Лyс Ассиа "Das alte Karussell" Њемачки Георге Бетз-Стахл Фернандо Пагги
Refrain Њемачки
Блацк-анд-wхите пхотограпх оф Марцел Безенçон ин 1980
Марсел Безенсон (на слици 1980.) био је кључан у креирању такмичења као председник Програмског одбора ЕРУ-а.

Подгрупа за планирање, на челу са Едуардом Хасом из СРГ ССР, формирана је након потписивања организације догађаја како би се сковала правила такмичења. Узимајући инспирацију из музичког фестивала у Санрему и Међународног фестивала песама у Венецији као основу за планирање новог такмичења, група је направила неколико амандмана и додатака у ова правила како би одговарала својој међународној природи.[3][11][13] Предложене идеје, али на крају одбачене током ове фазе планирања, укључивале су да се свака песма по други пут прикаже уз клавирску пратњу уместо оркестралне подршке, као и техничке иницијативе као што је посебан продуцент из сваке земље учеснице укључене у организацију такмичења. Новчана награда за победнике је такође била искључена у овој фази.[3][10] Правила такмичења су финализована и дистрибуирана члановима ЕРУ почетком 1956. године. Правила детаљно одређују критеријуме за песме и извођаче; детаљи и захтеви производње; рокови за подношење материјала од стране емитера који учествују; начин којим би се одредила победничка песма; детаљи у вези са финансирањем манифестације; и одговорности које сносе емитер домаћин и емитери који учествују.[17][28]

Према правилима такмичења, свака земља учесница, коју представља једна организација чланица ЕРУ, пријавила је на конкурс највише две песме у трајању од три до три и по минута, које морају бити искључиво оригиналне композиције.[3][17] Свака организација која учествује имала је искључиво дискреционо право о томе како да одабере своје пријаве за такмичење, али их је ЕРУ снажно охрабрио да одрже своја национална такмичења како би одредили своје представнике.[17] Само соло уметници су имали дозволу да се такмиче.[17] Након извођења свих песама, победника је одредио жири из сваке земље састављен од по два појединца, при чему је сваки појединачни члан тајно оценио сваку песму од једног до десет поена, укључујући и оне које представљају своју државу, при чему су веће оцене дате цењенијим песмама.[17] Жири је пратио такмичење у посебној просторији на истом месту у Лугану преко малог телевизијског екрана, реплицирајући услове што је могуће ближе онима које гледаоци код куће имају гледајући такмичење. Победничка песма била је она која је добила највећи број гласова свих чланова жирија.[3][17] Чланови жирија из Луксембурга нису могли да присуствују такмичењу у Лугану, а након тога ЕРУ је дозволио двојици швајцарских држављана да гласају уместо њих.[12][29] Ово би остало једино такмичење у којем би се многа од ових правила користила, а неколико промена је направљено уочи такмичења 1957. године. То је укључивало ограничавање сваке земље на само једну песму, проширење броја извођача којима је дозвољено да учествују за сваку земљу, увођење видљивијег система гласања и ограничавање сваке земље тако да не може да гласа за своју песму.[30]

Франко Мараци је био директор догађаја у име РСИ, а Ролф Либерман је надгледао продукцију и разматрање жирија у име ЕРУ-а као извршног супервизора и председника жирија.[12][31] Сваку песму пратио је оркестар од 24 члана, а чланови Радиоса Орцхестра су били допуњени гудачима Симфонијског оркестра италијанског швајцарског радија, којим је председавао музички директор такмичења Фернандо Пађи.[3][17] Свакој земљи учесници било је дозвољено да допуни оркестар својим музичким директором за наступе своје земље, а музички директор домаћин диригује и за оне земље које нису номиновале свог диригента.[3][17][25] Емитери који су учествовали морали су да доставе ЕРУ-у до 10. маја 1956. партитуре за песме које су учествовале за коришћење од стране оркестра, аудио записе за сваку песму која учествује, и копије текстова песама за сваку песму на оригиналном језику, као и преводе на француски или енглески као помоћ члановима жирија и коментаторима.[3][10][17] Потврда избора музичког директора сваке земље (ако је другачији од директора домаћина) требало је да буде саопштен организацији између 21. и 24. маја.[17] Пробе на месту такмичења са такмичарима и оркестром почеле су 21. маја 1956.[3]

Преглед такмичења

[уреди | уреди извор]
Црно-бела фотографија Лис Асије из 1957. Лyс држи цвеће и смеје се камери.
Лис Асија из Швицарске (на слици 1957) била је прва победница Песме Евровизије, и поново је представљала своју земљу на такмичењу 1957. и 1958. године

Такмичење је одржано 24. маја 1956. са почетком у 21:00 CET (20:00 UTC) са приближним трајањем од 1 сат и 40 минута.[3][12] Догађај је на италијанском језику водио Лохенгрин Филипело.[12] Ово је и даље једини пут у којем је такмичење водио соло мушки водитељ, и једно од само два такмичења на којима није била водитељка, поред 2017. одржаног 61 годину касније.[10][32] Поред тога, ово би остало једино такмичење на којем је био мушки водитељ током 22 године, све док 1978. није учествовао мушки и женски дуо.[33]

У паузи између завршног такмичарског чина и проглашења победника, наступили су Лес Јоyеуx Россигнолс и Лес Троис Мéнестрелс [фр] као забава за публику.[33] По проглашењу резултата, победнички извошач се вратио на сцену ради репризе победничке песме како би се завршило емитовање.[17][23]

Победничка песма је била Рефраин, коју је компоновао Гео Воумард, написао Емил Гардаз, коју изводи Лyс Ассиа као представница земље домаћина Швицарске.[34] Током репризног извођења победничке песме, Асија је постала емотивна и заборавила текст песме, након чега је захтевала да оркестар песму почне испочетка.[23]

Потпуни резултати такмичења тада нису објављени, а само је победничку песму на крају емисије именовао председник жирија Ролф Либерман; осим тога, ЕРУ није задржао пуну расподелу гласова сваког поротника.[12][35] Покушаји да се реконструише гласање кроз интервјуе са члановима жирија такође нису успели да открију поуздан резултат.[12] Чланак у италијанским новинама Ла Стампа [ен] објављен 25. маја 1956, дан након такмичења, известио је да је победничка песма Швајцарске добила укупно 102 бода, али организатори такмичења то никад нису потврдили.[36]

Резултати Песме Евровизије 1956.[18][23]
# Држава‍ Извођач Песма
1  Низоземска Јеттy Паерл De vogels van Holland
2   Швицарска Лyс Ассиа Das alte Karussell
3  Белгија Фуд Лецлерц Messieurs les noyés de la Seine
4  Њемачка Wалтер Андреас Сцхwарз Im Wartesaal zum großen Glück
5  Француска Матхé Алтéрy Le Temps perdu
6  Луксембург Мицхèле Арнауд Ne crois pas
7  Италија Франца Раимонди Aprite le finestre
8  Низоземска Цоррy Броккен Voorgoed voorbij
9   Швицарска Лyс Ассиа Refrain
10  Белгија Монy Марц Le Plus beau jour de ma vie
11  Њемачка Фреддy Qуинн So geht das jede Nacht
12  Француска Данy Дауберсон Il est là
13  Луксембург Мицхèле Арнауд Les Amants de minuit
14  Италија Тонина Торриелли Amami se vuoi

Међународни преноси

[уреди | уреди извор]

Сваки емитер који је учествовао морао је да пренесе такмичење преко својих мрежа. Емитери чланови ЕРУ-а који нису учествовали су такође могли да пренесу такмичење као „пасивни учесници“.[17] Поред телевизијских канала седам емитера који учествују и три пасивна емитера која не учествују, такмичење је такође директно емитовано на седам радио мрежа и снимљено за каснији пренос од још 13[3][13] Британски BBC је само делимично преносио догађај уживо, придружио се 45 минута такмичења и приказао само други сет песама из сваке земље.[2][3] Емитери су могли да пошаљу коментаторе да обезбеде покривање такмичења на свом матерњем језику и да пренесу информације о уметницима и песмама својим телевизијским гледаоцима.

Познато је да не постоји ниједан видео снимак целог такмичења, а једини познати снимци су снимци репризе победничке песме путем журнала и других снимака. Као такво, ово је једно од само два издања такмичења, заједно са такмичењем 1964, од којих нису сачувани видео снимци целог догађаја.[37] Аудио већег дела такмичења је, међутим, преживео, недостаје само део интервалног чина, а покушаји да се пронађу аудио-визуелни материјали у вези са конкурсом дали су неке резултате последњих година, укључујући велику количину фотографија и неке видео снимке које је направио Швајцарски фотограф Винчензо Викари из публике у хали.[38][39][40]

Преноси и коментатори у земљама учесницама
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
 Белгија INR INR Непознато [41]
НИР НИР Непознато [41]
 Италија RAI Программа Назионале Франко Мараци [ен] [42][43]
Сецондо Программа
 Луксембург CLT Télé-Luxembourg Непознато [44]
 Немачка ARD Деутсцхес Фернсехен Непознато [41]
 Француска RTF RTF Непознато [3][45]
Парис-Интер Непознато
 Холандија NTS NTS Пиет те Нуyл Јр. [27][41]
 Швајцарска SRG SSR SRG Фриц Шеуфел [де] [45][46][47]
TSR Непознато
DRS Непознато
RSR Непознато
RSI Непознато
Преноси и коментатори у земљама које не учествују
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
 Аустрија ORF Непознато Непознато [12]
 Данска Statsradiofonien Statsradiofonien TV Јенс Фредерик Лаваец [48]
 Уједињено Краљевство BBC ББЦ Телевисион Сервице Вилфрид Томас [ен] [2][23]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. У име немачког конзорцијума јавних емитера ARD[26]
  2. Долф ван дер Линден, који је првобитно требао да води оркестар за низоземске наступе, није могао да пристуствује такмичењу, те је замењем кондуктером земље домаћина, Фернандо Пагги.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Тхорссон, Леиф; Верхаге, Мартин (2006) (св). Мелодифестивален геном тидерна : де свенска уттагнингарна оцх интернатионелла финалерна. Стоцкхолм: Премиум Публисхинг. стр. 8–9. ИСБН 91-89136-29-2. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Тхурсдаy 24 Маy – Телевисион”. Радио Тимес: стр. 38. 18 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 11 Аугуст 2022. Приступљено 2 Јуне 2022. 
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 Роxбургх, Гордон (2012). Сонгс фор Еуропе: Тхе Унитед Кингдом ат тхе Еуровисион Сонг Цонтест. Оне: Тхе 1950с анд 1960с. Престатyн, Унитед Кингдом: Телос Публисхинг. стр. 93–96. ИСБН 978-1-84583-065-6. 
  4. Стафф (17 Маy 2005). „Сингинг оут лоуд анд проуд”. Бристол Евенинг Пост (Даилy Маил анд Генерал Труст). »Ин тхе мид-1950с, тхе мемберс оф тхе Еуропеан Броадцастинг Унион сет уп ан ад хоц цоммиттее то инвестигате wаyс оф раллyинг тхе цоунтриес оф Еуропе роунд а лигхт ентертаинмент программе. Тхе Еуропеан Броадцастинг Унион (ЕБУ) wас формед он 12 Фебруарy 1950 бy 23 броадцастинг органисатионс фром Еуропе анд тхе Медитерранеан ат а цонференце ин Девон, Унитед Кингдом. Ит wас он 6 Јуне 1954, тхат Монтреуx бецаме тхе венуе фор тхе фирст трансмиссион бy тхе ЕБУ'с Еуровисион Нетwорк оф тхе Нарциссус Фестивал анд итс флоwер-бедецкед процессион флоатс. Ат Монацо, ин лате Јануарy 1955, тхис цоммиттее, цхаиред бy Марцел Безенçон, дирецтор генерал оф Сwисс Телевисион, цаме уп wитх тхе идеа оф цреатинг а сонг цонтест, инспиред бy тхе верy популар Сан Ремо Фестивал. Тхе идеа wас аппровед бy тхе ЕБУ Генерал Ассемблy ин Роме он 19 Оцтобер 1955, анд ит wас децидед тхат тхе фирст "Еуровисион Гранд Приx" – со баптисед, инциденталлy, бy а Бритисх јоурналист – wоулд таке плаце ин спринг 1956 ат Лугано, Сwитзерланд.« 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Јаqуин, Патрицк (1 Децембер 2004). „Еуровисион'с Голден Јубилее”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 11 Аугуст 2004. Приступљено 29 Маy 2022. 
  6. Wатерс, Георге Т. (Wинтер 1994). „Еуровисион: 40 yеарс оф нетwорк девелопмент, фоур децадес оф сервице то броадцастерс”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 27 Јуне 2006. Приступљено 29 Маy 2022. 
  7. „Еуровисион: Абоут ус – wхо wе аре”. Еуровисион. Архивирано из оригинала на датум 14 Јуне 2022. Приступљено 28 Јуне 2020. 
  8. Соммерлад, Јое (18 Маy 2019). „Еуровисион 2019: Wхат еxацтлy ис тхе поинт оф тхе аннуал сонг цонтест анд хоw дид ит бегин?”. Тхе Индепендент. Архивирано из оригинала на датум 21 Аугуст 2020. Приступљено 29 Маy 2022. 
  9. 9,0 9,1 О'Цоннор, Јохн Кеннедy (2010). Тхе Еуровисион ��онг Цонтест: Тхе Оффициал Хисторy (2нд изд.). Лондон: Царлтон Боокс. стр. 8–9. ИСБН 978-1-84732-521-1. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Роxбургх, Гордон (19 Оцтобер 2015). „А диамонд даy фор тхе Еуровисион Сонг Цонтест”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 30 Јулy 2017. Приступљено 24 Фебруарy 2021. 
  11. 11,0 11,1 11,2 „'Маде ин Италy': Хоw Еуровисион алмост ендед уп ин Венице аннуаллy!”. Еуропеан Броадцастинг Унион. 13 Маy 2022. Архивирано из оригинала на датум 13 Маy 2022. Приступљено 29 Маy 2022. 
  12. 12,00 12,01 12,02 12,03 12,04 12,05 12,06 12,07 12,08 12,09 „Лугано 1956 – Еуровисион Сонг Цонтест”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 23 Маy 2022. Приступљено 29 Маy 2022. 
  13. 13,0 13,1 13,2 Зwарт, Јосианне (4 Новембер 2017). „А децаде оф сонг: Еуровисион wиннерс тхроугх тхе yеарс (1956–1959)”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 4 Новембер 2017. Приступљено 29 Маy 2022. 
  14. „Хисторy | Цасинò Лугано”. Цасинò Лугано. Архивирано из оригинала на датум 10 Јулy 2018. Приступљено 29 Маy 2022. 
  15. Царниел, Јессица (2022). „Хигх, Лоw анд Партиципаторy: Тхе Еуровисион Сонг Цонтест анд Цултурал Студиес”. у: Дубин, Адам. Тхе Еуровисион Сонг Цонтест ас а цултурал пхеноменон : фром цонцерт халлс то тхе халлс оф ацадемиа. Роутледге. ИСБН 978-1-003-18893-3. 
  16. Јордан, Паул; Роxбургх, Гордон (11 Јануарy 2017). „Схининг а лигхт он тхе Унитед Кингдом: 60 Yеарс ат Еуровисион”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 24 Април 2017. Приступљено 31 Маy 2022. 
  17. 17,00 17,01 17,02 17,03 17,04 17,05 17,06 17,07 17,08 17,09 17,10 17,11 17,12 „Реглемент ду Гранд Приx Еуровисион 1956 де ла Цхансон Еуропéенне (версион дéфинитиве)” [Рулес оф тхе Гранд Приx оф тхе Еуровисион Сонг Цомпетитион 1956 (финал версион)] (фр). Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 20 Јуне 2016. 
  18. 18,0 18,1 „Финал оф Лугано 1956 – Еуровисион Сонг Цонтест”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 19 Оцтобер 2021. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  19. „Сwитзерланд – Цоунтрy Профиле”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 17 Маy 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  20. „Нетхерландс – Цоунтрy Профиле”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 17 Маy 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  21. „Белгиум – Цоунтрy Профиле”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 15 Маy 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  22. „Партиципантс оф Лугано 1956”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 2 Јуне 2023. Приступљено 8 Јуне 2023. 
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 Роxбургх, Гордон (2012). Сонгс фор Еуропе: Тхе Унитед Кингдом ат тхе Еуровисион Сонг Цонтест. Оне: Тхе 1950с анд 1960с. Престатyн: Телос Публисхинг. стр. 96–100. ИСБН 978-1-84583-065-6. 
  24. „1956 – 1ст едитион”. диггилоо.нет. Архивирано из оригинала на датум 4 Маy 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  25. 25,0 25,1 „Детаилед овервиеw: цондуцторс ин 1956”. Анд тхе цондуцтор ис.... Архивирано из оригинала на датум 1 Јулy 2022. Приступљено 1 Јулy 2022. 
  26. „Алле деутсцхен ЕСЦ-Ацтс унд ихре Тител” (де). АРД. Архивирано из оригинала на датум 12 Јуне 2023. Приступљено 12 Јуне 2023. 
  27. 27,0 27,1 „Кијк наар: Сонг фестивал” (нл). Де Телеграаф: стр. 9. 24 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 30 Маy 2022. Приступљено 30 Маy 2022. 
  28. „Еxцлусивелy фром тхе арцхиве: Тхе Рулес оф 1956!” (ен-гб). Еуропеан Броадцастинг Унион. 18 Децембер 2008. Архивирано из оригинала на датум 2 Децембер 2020. Приступљено 31 Маy 2022. 
  29. Роxбургх, Гордон (2012). Сонгс фор Еуропе: Тхе Унитед Кингдом ат тхе Еуровисион Сонг Цонтест. Оне: Тхе 1950с анд 1960с. Престатyн: Телос Публисхинг. стр. 99. ИСБН 978-1-84583-065-6. 
  30. Есцудеро, Вицтор M. (26 Оцтобер 2017). „#ТхроwбацкТхурсдаy то 60 yеарс аго: Еуровисион 1957”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 2 Јануарy 2018. Приступљено 3 Јуне 2022. 
  31. Роxбургх, Гордон (2012). Сонгс фор Еуропе: Тхе Унитед Кингдом ат тхе Еуровисион Сонг Цонтест. Оне: Тхе 1950с анд 1960с. Престатyн: Телос Публисхинг. стр. 100. ИСБН 978-1-84583-065-6. 
  32. Јордан, Паул (27 Фебруарy 2017). „Лет'с хеар ит фор тхе боyс! Меет тхе хостс оф Еуровисион 2017”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 24 Април 2017. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  33. 33,0 33,1 О'Цоннор, Јохн Кеннедy (2010). Тхе Еуровисион Сонг Цонтест: Тхе Оффициал Хисторy (2нд изд.). Лондон: Царлтон Боокс. стр. 72. ИСБН 978-1-84732-521-1. 
  34. „Лyс Ассиа – Сwитзерланд – Лугано 1956”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 8 Април 2022. Приступљено 18 Јулy 2022. 
  35. Гранд Приx Еуровисион де ла Цхансон Еуропéенне 1956 (Телевисион программе) (ин Француски анд Италијански). Лугано, Сwитзерланд: Радиотелевисионе свиззера. 24 Маy 1956.
  36. „Цанзони тристи ал цонцорсо ди Лугано” (ит). Ла Стампа: стр. 3. 25 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 1 Јуне 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  37. „Цопенхаген 1964 – Еуровисион Сонг Цонтест”. Еуропеан Броадцастинг Унион. Архивирано из оригинала на датум 2 Аугуст 2017. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  38. Ибраyева, Лаура (14 Април 2022). „Неw Фоотаге анд Пхотос Фром тхе Еуровисион Сонг Цонтест 1956 Унцоверед”. Еуровоиx. Архивирано из оригинала на датум 14 Април 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  39. „ЕА еxцлусиеф: Фото'с ван хет ЕСФ 1956 ин Зwитсерс арцхиеф гевонден” (нл). Еуровисион Артистс. 29 Марцх 2022. Архивирано из оригинала на датум 17 Маy 2022. Приступљено 1 Јуне 2022. 
  40. „Неw Пхотос Фром Еуровисион 1956 Унцоверед”. Еуровоиx. 12 Оцтобер 2022. Архивирано из оригинала на датум 17 Оцтобер 2022. Приступљено 17 Оцтобер 2022. 
  41. 41,0 41,1 41,2 41,3 „Wегwијс ин де Аетхер” (нл). Лимбургсцх Дагблад: стр. 9. 23 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 11 Аугуст 2022. Приступљено 30 Маy 2022. 
  42. „И программи делла тв”. Ла Стампа: стр. 4. 23 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 30 Маy 2022. Приступљено 30 Маy 2022. 
  43. „Огги е домани алла радио” (ит). Ла Стампа: стр. 6. Архивирано из оригинала на датум 30 Маy 2022. Приступљено 30 Маy 2022. 
  44. „Тéлé-Луxембоург” (де, фр). Луxембургер Wорт: стр. 8. 24 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 6 Новембер 2022. Приступљено 6 Новембер 2022. 
  45. 45,0 45,1 „Программес дес Éмиссионс Суиссес ет Éтрангèрес” (фр). Радио – Је воис тоут (Лаусанне, Сwитзерланд: Хéлиограпхиа СА): стр. 37–39. 17 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 2 Јуне 2022. Приступљено 2 Јуне 2022. 
  46. „Программес де ла Тéлéвисион Суиссе” (фр). Радио – Је воис тоут (Лаусанне, Сwитзерланд: Хéлиограпхиа СА): стр. 23. 17 Маy 1956. Приступљено 30 Маy 2022. 
  47. „До. 24. Маи” (де). Билд + Функ (21/1956): стр. 43. 20 Маy 1956. ОЦЛЦ 643528928. 
  48. „Програмоверсигт – 24-05-1956” (да). Данск Културарв. 24 Маy 1956. Архивирано из оригинала на датум 5 Јуне 2022. Приступљено 5 Јуне 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]