Proces (film, 1962)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тхе Триал
РежијаОрсон Wеллес
ПродуцентАлеxандер Салкинд
СценариоОрсон Wеллес
ПредложакПроцес; аутор:
Франз Кафка
УлогеАнтхонy Перкинс
Орсон Wеллес
Јеанне Мореау
Ромy Сцхнеидер
Аким Тамирофф
Елса Мартинелли
ФотографијаЕдмонд Рицхард
ДистрибуцијаАстор Пицтурес Цорпоратион
Датум(и) премијере
21. 12. 1962 (1962-12-21)
Трајање118 мин.
Земља Француска
 Италија
 Западна Њемачка
Језикенглески
Буџет1,3 мил. УС$
Бруто приход998.779 проданих кино-улазница (Француска)[1]

Тхе Триал (сх. Процес) је француско-италијанско-западноњемачки црно-бијели играни филм снимљен 1962. године, познат као једно од најамбициознијих, али и најконтроверзнијих остварења Wеллесове филмографије.

Представља адаптацију истоименог романа Франза Кафке. Протагонист, чији лик тумачи Антхонy Перкинс, је Јосеф К., ситни бирократ у једној неименованој држави који одједном и без разлога постане окривљеником у кривичном поступку. Радња приказује његове напоре да се ослободи, односно дозна о чему је ријеч, а што се претвара у бирократску ноћну мору.

Wеллес је за филм окупио прилично импресивну глумачку екипу, међу којом су се истицале Јеанне Мореау, Ромy Сцхнеидер и Елса Мартинелли - тада једне од највећих европских филмских звијезда - те тумачиле улоге различитих жена у Јосефовом животу. Wеллес је дио филма снимио у Загребу у студијима Јадран филма, а при томе је упознао и младу глумицу Олгу Палинкаш која ће касније постати позната под псеудонимом Оја Кодар као његова животна и креативна партнерица. Дио филма је сниман и у Паризу гдје је Wеллес на прилично домишљат начин искористио напуштену жељезничку станицу Гаре д'Орсаy.

Снимање су, са друге стране, обиљежили финанцијски проблеми, који су се на крају одразили и на његов садржај. Вјерује се да је почетна анимирана секвенца, кориштена уз помоћ игала, направљена зато што је Wеллес приликом продукције остао без новаца да је сними у играном облику. На крају Wеллес филм није успио довршити прије предвиђене премијере на венецијанској Мостри, а због чега је премијера одржана тек неколико мјесеци касније у Француској.

Wеллес је касније тврдио да му је Процес најдражи филм у каријери, а Перкинс је исто то тврдио за своју улогу. Критика је, међутим, била подијељена, а таква је и данас, чак и међу Wеллесовим поклоницима. Неки држе да је његов филм препун маштовитих сцена и примјер његових креативних талентата, док други држе да је конфузан и нејасан.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]