Ракхине (народ)
Народ Ракхине (бурмански: ရခိုင်လူမျိုး; некад познати као Аракани) су подгрупа етничке групе Бамара. Бурманска влада ихс сматра националном расом, те чине већину становнуштва дуж обалних подручја државе Ракхине. Чине 4% становништва Мјанмара.
Ракхине се културно разликују од Бамара. Говоре архаичним дијалектом бурманског. Једна од разлика је очување слова 'р', који је постао 'y' у стандардном бурманском. Ракхине диалецт, иако га могу разумјети они говоре бурманским, има још неке разлике у рјечнику.
Ракхине су углавном будисти. Једна од главних разлога за културне разлике између већинских Бамара и Ракхинеа је географска изолација због Аракан Yоме. Ракхине су у прошлости били под снажним утјецајем Бенгалци (Бангла) културе, и трагови тог утјецаја се могу наћи у многим областима Ракхине културе, укључујући књижевност, музику и кухињу.
Хисторија Ракхинеа је прилично нејасна; хисторијски подаци не подржавају њихове тврдње да им хисторија датира од године 2666. пне. Прво засебно араканско краљевство је највјеројатније основано у раном 4. вијеку н.е. Араканско краљевство је много пута нападано - од Монгола, Мона, Бамара и Португалаца. Године 1785. је бамарско краљевство анектирало Аракан. Године 1826, Споразум у Yандабоу је Аракан препустио Британском империју. Акyаб (Ситтwе) је постао главни град Аракана. Године 1948, Аракан је постао независан, а касније и дио Бурманске Уније. Почетком 1950-их се међу домороцима развио покрет за отцјепљење, али је брзо угушен. Године 1974. влада Не Wина је Области Ракхине дала статус "државе", настојећи одобровољити народ Ракхине. Године 1989, назив Државе Аракан је од стране војне хунте промијењен у "Ракхине", у складу с називом који се користи у локалном Ракхине дијалекту.
