Reservoir Dogs

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ресервоир Догс
Постер
РежијаQуентин Тарантино
ПродуцентЛаwренце Бендер
СценариоQуентин Тарантино
УлогеХарвеy Кеител
Тим Ротх
Стеве Бусцеми
Цхрис Пенн
Мицхаел Мадсен
Лаwренце Тиернеy
ФотографијаАндрзеј Секула
МонтажаСаллy Менке
ДистрибуцијаСАД:
Мирамаx Филмс/Лионс Гате Ентертаинмент
УК:
Ранк Филм Дистрибуторс
Канада:
Мапле Пицтурес
Датум(и) премијере1992.
Трајање99 мин.
Земља Сједињене Америчке Државе
Језикенглески
Буџет$2.830.000
Ресервоир Догс на Интернет Мовие Датабасе

Ресервоир Догс је дебитански филм Qуентина Тарантина из 1992. Приказује оно што се догађа прије и послије пропале пљачке драгуљарнице, али не и саму пљачку. У филму се појављује глумачки ансамбл којег чине Харвеy Кеител, Стеве Бусцеми, Тим Ротх, Мицхаел Мадсен, Qуентин Тарантино, Еддие Бункер, Цхрис Пенн и Лаwренце Тиернеy. Тарантино је имао мању улогу, као и бивши криминалац и каснији писац Еддие Бункер. Укључује многе теме и естетику који се сматрају Тарантиновим заштитним знаковима: насилни злочин, референце на популарну културу, упечатљиве дијалоге, обилне псовке и нелинеарну наративну структуру.

Филм је постао класик независног филма и култни хит.[1] Часопис Емпире прогласио га је "Највећим независним филмом свих времена". Ресервоир Догс наишли су на углавном позитивне рецензије. Иако је имао скромну маркетиншку кампању, филм је остварио солидан профит од 2.832.029 долара, чиме је враћен новац уложен у буџет. Међутим, постао је велики хит у Уједињеном Краљевству, гдје је зарадио готово 6,5 милијуна фунти те остварио већу популарност него Тарантинов Паклени шунд. Често је критизиран због велике количине псовки и насиља.

Албум глазбе за филм назван Ресервоир Догс: Тхе Оригинал Мотион Пицтуре Соундтрацк објављен је с пјесмама које су кориштене у филму, понајвише из седамдесетих. 2006. је објављена истоимена видеоигра која је дочекана млаким рецензијама. Као и филм, изазвала је контроверзе због насиља.

Радња

[уреди | уреди извор]

Филм почиње с осморицом мушкараца који сједе у ресторану: Мр. Блонде (Мицхаел Мадсен), Мр. Блуе (Еддие Бункер), Мр. Броwн (Qуентин Тарантино), Мр. Оранге (Тим Ротх), Мр. Пинк (Стеве Бусцеми), Мр. Wхите (Харвеy Кеител), Јое Цабот (Лаwренце Тиернеy) и његов син, "Нице Гуy" Еддие (Цхрис Пенн). Мр. Броwн почиње расправу о својој компаративној анализи Мадоннине пјесме "Лике а Виргин", а Мр. Пинк објашњава своју политику ускраћивања напојница, све док га Јое не натјера да остави напојницу.

Након уводне шпице, радња се премјешта у унутрашњост јурећег аутомобила. Мр. Wхите, возећи једном руком, покушава утјешити хистеричног Мр. Орангеа, који је устријељен у абдомен и обилно крвари. Стижу у напуштено складиште, за које се касније открива како је мјесто састанка пљачкаша који су управо оробили драгуљарницу. Мр. Wхите оставља Мр. Орангеа на поду. Појављује се Мр. Пинк и у изљеву бијеса сугерира како је пљачка била клопка. Мр. Броwна је убила полиција, а Мр. Wхите и Мр. Пинк не знају гдје су Мр. Блонде и Мр. Блуе.

Wхите и Пинк љути су на Блондеа, који је устријелио и убио неколико цивила након што се укључио аларм. Почну се свађати око тога треба ли онесвијештеног Мр. Орангеа пребацити у болницу. Свађа постаје насилна након што Мр. Wхите открије да је рекао своје право име Мр. Орангеу. Упере набијене пиштоље један у другога. У том тренутку Мр. Блонде, који је из сјене гледао што се догађа, иступа и каже им не напуштају складиште јер стиже Нице Гуy Еддие. Мр. Блонде их одводи до свог аута и отвори пртљажник у којем се налази Марвин Насх, полицајац којег је заробио.

Мр. Пинк и Мр. Wхите почну мучити полицајца, а Мр. Блонде га затим селотејпом завеже за столицу. Еддие стиже у скалдиште и наређује Мр. Пинку и Мр. Wхитеу да дођу с њим како би вратили украдене дијаманте (које је Мр. Пинк сакрио након што је побјегао) и ријешили се украдених возила, док Мр. Блондеу каже да остане с умирућим Мр. Орангеом и "мурјаком". Полицајац му каже како не зна ништа о намјештаљци и почне молити да га се пусти. Мр. Блонде затим извлачи бритву из своје каубојске чизме и упали радио на постају К'Биллy'с "Супер Соундс оф тхе '70с", на којој се у том тренутку емитира пјесма "Стуцк ин тхе Миддле Wитх Yоу" Стеалерс Wхеела. Плешући уз глазбу, Мр. Блонде зареже по полицајчеву лицу и одреже му ухо. Затим га полије бензином и припреми се да га запали својим упаљачем за цигарете, али у том га тренутку Мр. Оранге изненада неколико пута упуца у прса, убивши га. Мр. Оранге каже Марвину да је заправо полицијски детектив на тајном задатку Фреддy Неwандyке те га увјери како велике полицијске снаге чекају неколико блокова даље да се појави Јое Цабот.

Сцене с Мр. Орангеом откривају како је отишао на тајни задатак; мисија му је била ухватити Цабота. Јое припрема пљачку и открије план за њено извршење, укључујући шифрирана имена пљачкаша. Прича затим прелази на Мр. Wхитеа, Мр. Орангеа и Мр. Броwна неколико минута након пљачке; Мр. Броwн бива погођен у главу те забије њихово ауто за бијег због крви која му се слијева у очи. Након што Мр. Wхите убије два полицајца из потјере, он и Мр. Оранге угледају како је Мр. Броwн умро од своје озљеде. Отимају ауто од жене која устријели Мр. Орангеа у абдомен прије него што је овај устријели и убије. Филм након тога поновно приказује сцену у ауту с почетка филма, а затим се поновно враћа у садашњост у складиште.

Остатак пљачкаша враћа се у складиште и угледају како је Мр. Блонде мртав. Мр. Оранге устврди како је Мр. Блонде намјеравао убити полицајца, њега и остатак банде како би задржао дијаманте за себе. Еддие му не повјерује, и бијесан на Мр. Орангеа убије Марвина. Улази Јое и каже свима како је Мр. Блуе мртав те самоувјерено оптужи Мр. Орангеа како је доушник, натјеравши тако Мр. Wхитеа да га брани. Јое упери пиштољ у Мр. Орангеа, а Мр. Wхите на Јоеа. Еддие затим упери пиштољ у Мр. Wхитеа, обликовавши мексички обрачун. Након кратког покушаја смиривања једни других, Јое устријели Мр. Орангеа, а затим Мр. Wхите убије њега; Еддие устријели Мр. Wхитеа, који упуца и убије Еддиеја. Мр. Пинк, који је стајао изван обрачуна, узме дијаманте и побјегне. Његова судбина остаје нејасна; звукови неуспјешног паљења аутомобила, полицијске сирене и пуцњеви сугерирају како је ухваћен или убијен од стране полиције. Мр. Wхите почне љуљати Мр. Орангеа у својим рукама, а Мр. Оранге ��ткрије како је заправо полицајац, што схрва Мр. Wхитеа који ставља свој пиштољ на главу Мр. Орангеа у тренутку кад упада полиција. Камера се окреће од пиштоља и само показује Мр. Wхитеа док полиција покушава преговарати с њим. Зачују се пуцњеви, а филм завршава изненадним затамњењем.

Глумци и ликови

[уреди | уреди извор]
  • Харвеy Кеител као Мр. Wхите: Професионални криминалац и пљачкаш. Његово право име је Ларрy Диммицк.[2] Мр. Wхите у филму је приказан као криминалац који не оклијева убити, али је истодобно довољно хуман да му је стало до невиних проматрача, што је евидентно према његовој реченици, "Избор између десет година у затвору и убијања неког глупог кретена уопће није избор, али ја и нисам луђак." Слијепо вјерује у Мр. Орангеа и коначном обрачуну прима метак за њега. Након што Мр. Оранге открива свој прави идентитет, Мр. Wхите га, разјарен и очајан, устријели у главу. Затим њега устријели полиција, која је управо дошла на мјесто догађаја.
  • Тим Ротх као Мр. Оранге: Полицајац на тајном задатку; право име му је Фреддy Неwандyке. Касније сцене откривају како је отишао на тајни задатак, укључујући лажну причу коју казује пљачкашима како би стекао статус и повјерење. Бива погођен у абдомен од жене која се покушавала обранити (након чега је убија) те већину филма проводи крварећи на поду складишта. Прима други метак тијеком мексичког обрачуна, а погађа га и Мр. Wхите након што му је открио да је полицајац.
  • Стеве Бусцеми као Мр. Пинк: Једини од главних ликова чије се име не открива, али и једини који преживљава док му судбина остаје непозната. Мр. Пинк често подсјећа остале пљачкаше да буду "професионалци" и једина је особа која није укључена у мексички обрачун. Мр. Пинк је познат по својем монологу о ускраћивању напојница с почетка филма.
  • Мицхаел Мадсен као Мр. Блонде: Његово право име је Виц Вега, познат и као Тоотхпицк Виц.[3] Он је благорјечиви садистички психопат који је тијеком пљачке безразложно убио неколико цивила, што је разбјеснило Мр. Wхитеа и Мр. Пинка. Након тога радосно мучи полицајца због својег задовојства - зарезавши му лице, одрезавши ми ухо и залијевши га бензином - док запаљивање спрјечава Мр. Оранге који убија Мр. Блондеа. Виц Вега је брат Винцента Веге из Тарантинова филма Паклени шунд.
  • Цхрис Пенн као "Нице Гуy" Еддие Цабот: Син Јоеа Цабота. Еддие не судјелује у пљачки; он је и једини који испрва не вјерује да је пљачка била намјештаљка. Погађа Мр. Wхитеа у мексичком обрачуну између Еддиеја, Мр. Wхитеа и Јоеа Цабота, док Мр. Wхите погађа и убија Еддиеја и његова оца Јоеа.
  • Лаwренце Тиернеy као Јое Цабот: Мозак пљачке и отац "Нице Гуy" Еддиеја Цабота, Јоеа убија Мр. Wхите тијеком завршног обрачуна. Мр. Оранге, тијеком свог састанка с полицајцем Холдаwаyом, успоређује Јоеа са Ствари из Фантастичне четворке.
  • Qуентин Тарантино као Мр. Броwн: Тарантино игра мању улогу као што је то случај у многим његовим филмовима: право име Мр. Броwна се не открива. На почетку филма отвара дијалог о пјесми "Лике а Виргин" за коју каже да је "метафора за велике курце". Полиција га убија метком у главу.
  • Еддие Бункер као Мр. Блуе: Мања улога коју је одиграо бивши криминалац Еддие Бункер. Иако није имао много простора у филму, остали криминалци га често спомињу јер га нитко није видио након пљачке. При крају филма, Јое открива да га је убила полиција.
  • Рандy Броокс као Холдаwаy: Полицајац и пријатељ Мр. Орангеа. Холдаwаy припрема Мр. Орангеа за његову мисију, а и лажна је прича његово дјело.
  • Кирк Балтз као Марвин Насх: Полицајац којег је отео Мр. Блонде након пљачке. Убија га "Нице Гуy" Еддие у изљеву бијеса.
  • Стевен Wригхт као глас ДЈ-а К-Биллyја: Глас комичара Стевена Wригхта чује се у неколико прилика као глас ДЈ-а "К-Биллy'с Супер Соундс оф тхе Севентиес", радијске постаје коју се у филму спомиње неколико пута.[4]

Продукција

[уреди | уреди извор]

Тарантино је радио у видеотеци у Лос Ангелесу те је испрва хтио снимити филм са својим пријатељима с буџетом од 30.000 долара на 16-милиметарском[5] формату у којем би продуцент Лаwренце Бендер глумио Нице Гуy Еддиеја. Међутим, кад је у пројект ушао Харвеy Кеител, пристао је наступити у филму и бити копродуцент.[6] Затим је добио улогу Мр. Wхитеа. Уз Кеителову помоћ, продуценти су успјели намакнути 1,5 милијун долара за продукцију филма.[7]

Ресервоир Догс је, према Тарантиновим ријечима, била његова верзија Узалудне пљачке Станлеyја Кубрицка. Тарантино је рекао да "није кренуо својим начином како би преузео Узалудну пљачку него га је сматрао својом 'Пљачком', својим покушајем те врсте пљачкашког филма".[7] Инспирација за радњу филма био је филм Кансас Цитy Цонфидентиал из 1952.[8] Филм је био оптужен и за плагирање, посебно филма Ринга Лама Цитy он Фире из 1987., чак да је преузео цијеле сцене из тог филма.[9] Осим тога, Велики комбо Јосепха Х. Леwиса инспирирао је сцену у којој полицајац бива подвргнут мучењу на столици.[8] ��арантино је демантирао плагијат тврдећи како су то биле посвете.[10]

Један од јединствених елемената филма је тај да се пљачка не приказује. Тарантино је рекао како је разлог за њено изостављање испрва било питање буџета, али да му се свидјела идеја њеног изостављања па је устрајао на њој. Рекао је како таква техника пушта гледатеља да филм "говори о другим стварима".[7] Успоредио је то с радом романописца те додао како је хтио да филм буде о нечему што није виђено те да је желио да "филм отуцава у стварном времену, а не оном филмском".[11]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Ресервоир Догс почео се приказивати у 19 кина с профитом у првом викенду у САД-у од 147.839 долара.[12] Филм у САД-у никад није објављен у више од 61 кина, а остварио је укупну зараду од 2.832.029 долара.[12] Филм је највећи успјех остварио након што је Паклени шунд постао популаран. Међутим, у Британији, филм је постигао успјех и зарадио признања. Након успјеха у Британији, приказан је на Сунданце Филм Фестивалу. Часопис Емпире назвао га је "Највећим независним филмом икад снимљеним".[13] Филм је од тада стекао статус важног и изнимно утјецајног достигнућа независног филма.[14] На Роттен Томатоесу има 95 посто позитивних рецензија.[15]

Ресервоир Догс инспририрао је многе друге независне филмове те се сматра кључним у развоју независне кинематографије.[16] Боллywоодски филм Каанте Сањаyа Гупте је неауторизирана обрада Ресервоир Догса са сличном причом и стилом дијалога.[17]

Критике

[уреди | уреди извор]

Након приказивања филма на Сунданце Филм Фестивалу, филмски критичар Јами Бернард из Неw Yорк Даилy Неwса успоредио је ефекте Ресервоир Догса с онима филма Долазак влака у станицу из 1895., гдје је публика наводно проматрала влак у кретању који се приближава камери и уплашила се. Бернард је тврдио да је Ресервоир Догс постигао сличан ефект за који људи нису били спремни.[16] Арсен Оремовић је дао три од четири критичарска прста: "Филм Ресервоир Догс тешко је испричати јер управо је прича у њему поступак, она се полако открива, шеће у страну, враћа на почетак...Ресервоир Догс стога није мали филм с маргине, аутора који ће се касније прославити, већ јасан и самосвјетсан умјетнички задатак и идентитет. "Згодан мали филм" појам је који ћемо употријебити говорећи о неком остварењу Гуса ван Санта или Wаyнеа Wанга, код Тарантина ствари увијек иду даље".[18] Винценту Цанбyју из Неw Yорк Тимеса свидјела се глумачка постава и кориштење нелинеарне нарације. Похвалио је и Тарантинову режију те му се свидјела чињеница да у филму није често користио крупне планове.[19] Кеннетху Турану из ЛА Тимеса такођер су се свидјели филм и глума, посебно изведбе Бусцемија, Тиернеyја и Мадсена, те је додао: "Тарантинов очигледни ентузијазам, његова непомирљива страст за оно што је створио, освјежава хвалевриједну радњу и, на страну сакаћење, чини је занимљивијом него што се то у првом тренутку чини."[20]

Рогер Еберт није био тако одушевљен; сматрао је како је сценариј требао бити бољи те рекао да филм "изгледа као да ће бити одличан", али Тарантинов сценариј нема разрађене ликове. Рекао је и како "[Тарантино] има идеју и вјерује да идеја покреће радњу." Еберт је филму дао двије и пол звјездице тврдећи како је уживао у њему те да је то врло добар филм талентираног редатеља, а као и већини критичара, свидјела му се глумачка постава, али је изјавио: "Свидјело ми се што сам видио, али сам хтио више".[21]

Ресервоир Догс касније је критизиран због снажно израженог насиља и вулгарног језика. Сцена која је гледатељима била посебно узнемирујућа била је она у којој Мицхаел Мадсен полицајцу одреже ухо, а сам Мадсен је наводно имао великих потешкоћа са завршавањем сцене посебно након што је Кирк Балтз импровизирао очајничку молбу "Имам мало дијете кући".[22] Многи су гледатељи напустили кина тијеком филма, а Тарантино је у то вријеме коментирао:

То се догађа на сваком поједином приказивању. За неке је људе насиље, или језична вулгарност планина на коју се не могу попети. То је ОК. То није њихова шалица чаја. Али ја дјелујем на њих. Хтио сам да сцена буде узнемирујућа.[7]

Тијеком приказивања филма на Филмском фестивалу у Барцелони, петнаест је људи изашло, укључујући редатеља хорора Wеса Цравена и стручњака за специјалне ефекте Рицка Бакера.[23] Бакер је касније рекао Тарантину да излазак схвати као "комплимент" те објаснио да је насиље сматрао узнемирујућим због његова израженог осјећаја реализма.[23]

Критичар Јохн Хартл успоредио је сцену резања уха са сценом с туш-кабином у Психу, а Тарантина с Давидом Лyнцхом. Ресервоир Догс је успоредио с филмом Гленгаррy Глен Росс.[7] Након овог филма, Тарантино је успоређиван с Мартином Сцорсесеом, Самом Пецкинпахом, Јохном Синглетоном, Гусом Ван Сантом и Абелом Ферраром.[10] Због своје нелинеарне радње, филм је често успоређиван с Рашомоном.[10] Критичар Јамес Бернардинелли био је сличног мишљења: комплиментирао је глумцима и Тарантиновој способности писања дијалога.[24] Хал Хинсон из Тхе Wасхингтон Поста био је сличног мишљења за глумачку поставу, хвалећи филм због његова "безизражајног смисла за хумор".[25] Тодд МцЦартхy назвао је филм "несумњиво импресивним" те сматрао како је инспириран филмовима Улице зла, Добри момци и Узалудна пљачка.[26]

Критичка анализа

[уреди | уреди извор]

Ресервоир Догс често се наводи као примјер филмског насиља.[14][27][28] Ј.П. Телотте успоредио га је с класичним пљачкашким ноир филмовима те истакнуо иронију у задњим сценама.[29] Марк Ирwин је повезао Ресервоир Догс с класичним америчким ноиром.[30]

Познати мотив у Тарантиновим филмовима је кориштење несрећа које покрећу радњу. У Ресервоир Догс, главни елемент приче покреће несретни догађај; у овом случају то је пљачка која креће кривим смјером.[11] Царолине Јеwерс назвала је Ресервоир До��с "феудалним епом" те га успоредила с Пакленим шундом. Успоредила је псеудониме у облику боја с именима боја средњовјековних витезова.[31]

Често навођена успоредба била је она с Тарантиновим другим и успјешнијим филмом Паклени шунд,[11][32][33] посебно након што је публика гледала Ресервоир Догс након успјеха његова насљедника. Такве успоредбе често су истицале црни хумор у оба филма, тему несрећа, и конкретније, стил дијалога и приповједачки стил који Тарантино инкорпорира у оба филма.[34] Осим тога, тема расизма игра велику улогу у оба филма, точније односи између бијелаца и црнаца. Станлеy Цроуцх из Неw Yорк Тимеса успоредио је начин на који бијели криминалци у Ресервоир Догс говоре о црнцима као што је то случај у Улицама зла и Добрим момцима. Цроуцх је проматрао начин на које црнце гледају у Ресервоир Догс, али и начин на који криминалци оптужују један другог "вербално опонашајући" црнце и очигледну привлачност коју лик осјећа према тамнопутој глумици Пам Гриер.[34]

ДВД издања

[уреди | уреди извор]

ДВД издање за подручје САД-а и Канаде објављивано је неколико пута. У првом издању налазио се један двострани диск Артисан Ентертаинмента, објављен у липњу 1997., а садржавао је пан & сцан и леттербоx верзије филма.[35] Пет година касније, Артисан је објавио двостуко издање у поводу 10. обљетнице с неколико омота у бојама које су одговарале надимцима пет главних ликова (Пинк, Wхите, Оранге, Блонде и Броwн) те диск с бонус материјалом као што су интервјуи и глумцима и продукцијском екипом.[36]

За 15. обљетницу филма, Лион Гате Ентертаинмент, који је у међувремену купио Артисан, продуцирао је двоструко издање с ремастираним 16x9 верзијом, новим додацима, али не свим бонус додацима с издања у поводу 10. обљетнице.[37] Избачени су интервјуи с глумцима и екипом, а укључен је 48-минутни филм назван "Трибутес анд Дедицатионс".[37] Ново издање било је и раскошније дизајнирано: дискови су затворени у велику кутију шибица, а кутија шибица налази се у танкој алуминијској кутији која подсјећа на лименку за бензин.

Глазба за филм

[уреди | уреди извор]

Ресервоир Догс: Оригинал Мотион Пицтуре Соундтрацк је била прва глазба за филм коју је продуцирао Qуентин Тарантино, а поставио је структуру које ће слиједити његови каснији албуми глазбе за филм.[38] Она укључује кориштење исјечке дијалога из филма. Глазба за филм је збирка пјесама из седамдесетих. Радијска постаја "К-Биллy'с Супер Соунд оф тхе Севентиес" играла је важну улогу у филму.[39] За радијског ДЈ-а изабран је Стевен Wригхт, комичар познат по својем безизражајном збијању шала.[4]

Необичан елемент глазбе за филм био је избор пјесама. Филм користи глазбу из седамдесетих. Тарантино је рекао да сматра како да би глазба требала бити контрапункт филмском насиљу и акцији.[40] Изјавио је и како је желио да филм има штих педесетих уз кориштење глазбе седамдесетих.[40] А проминент инстанце оф тхис ис тхе тортуре сцене то тхе туне оф "Стуцк ин тхе Миддле Wитх Yоу".[41] Најистакнутија пјесма с албума је "Стуцк ин тхе Миддле Wитх Yоу" која свира у сцени мучења.

Попис пјесама

[уреди | уреди извор]
Бр. СкладбаИзвођач Трајање
1. "Анд Ноw Литтле Греен Баг..."  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:15
2. "Литтле Греен Баг"  Георге Бакер Селецтион 3:15
3. "Роцк Флоцк оф Фиве"  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:11
4. "Хоокед он а Феелинг"  Блуе Сwеде 2:53
5. "Бохемиатх"  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:34
6. "I Готцха"  Јое Теx 2:27
7. "Магиц Царпет Риде"  Бедлам 5:10
8. "Мадонна Спеецх"  Исјечак дијалога Qуентина Тарантина, Едwарда Бункера, Лаwренцеа Тиернеyја, Стевеа Бусцемија и Харвеyја Кеитела 0:59
9. "Фоол фор Лове"  Сандy Рогерс 3:25
10. "Супер Соундс"  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:19
11. "Стуцк ин тхе Миддле"  Стеалерс Wхеел 3:23
12. "Харвест Моон"  Бедлам 2:38
13. "Лет'с Гет а Тацо"  Исјечак дијалога Харвеyја Кеитела и Тима Ротха 1:02
14. "Кееп он Труцкин'"  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:16
15. "Цоцонут"  Харрy Нилссон 3:50
16. "Хоме оф Роцк"  Исјечак дијалога Стевена Wригхта 0:05
30:50

Видеоигра

[уреди | уреди извор]

Видеоигра темељена на филму објављена је 2006. за ПЦ, Xбоx и ПлаyСтатион 2. Међутим, игра не посједује сличности с глумцима, уз изнимку Мицхаела Мадсена. Зарадила је осредње критике,[42] али и изазвала контроверзе због количине насиља те је забрањена у Аустралији[43] и Новом Зеланду.[44]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ АВ Цлуб - Тхе Неw Цулт Цанон - Ресервоир Догс
  2. ↑ О'Неил, Едwард. „Аре Yоу Гонна Барк Алл Даy, Литтле Доггy, Ор Аре Yоу Гонна Бите?”. Студент Публисхинг Програм. Приступљено 5. свибња 2008. 
  3. ↑ „Вега бротхерс мовие бацк он”. Тхомас Цросбие Медиа. 12. студеног 2006.. Приступљено 4. свибња 2008. [мртав линк]
  4. ↑ 4,0 4,1 Хоwе, Дессе (23. листопада 1992.). „Ресервоир Догс”. Wасхингтон Пост. Приступљено 5. свибња 2008. 
  5. ↑ Таубин, Амy. „Тхе Мен'с Роом”. Сигхт анд Соунд. 
  6. ↑ МцКенна, Кристине (18. листопада 1992). „Харвеy Кеител”. Мовиес; Леапс оф Фаитх; Харвеy Кеител'с Сеарцх фор Год Офтен Инволвес Цонфронтинг хис Даркер Селф; Цасе ин Поинт; "Ресервоир Догс" (ЛА Тимес): стр. Цалендар; Паге 7; Цалендар Деск. 
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Хартл, Јохн (29. листопада 1992). „`Догс' Гетс Wалкоутс анд Равес”. Тхе Сеаттле Тимес. стр. Артс; Ентертаинмент; паге Ф5. 
  8. ↑ 8,0 8,1 Хугхес, Хоwард (2006.). Цриме Wаве: Тхе Филмгоерс' Гуиде то тхе Греат Цриме Мовиес. Лондон: I.Б.Таурис. стр. 186. ИСБН 1845112199, 9781845112196. 
  9. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-06-09. Приступљено 2013-03-12. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 де Вриес, Хиларy (11. рујна 1994). „Цовер Сторy; А Цхат wитх Мр. Маyхем; Qуентин Тарантино Qуицклy Ацqуиред Qуите тхе Репутатион фор Виоленце; Хис 1992 Филм, "Ресервоир Догс", wас а Цулт Хит, Ноw Цомес "Пулп Фицтион". Ис хе Трyинг то Оутгун Химселф ор алл оф Холлywоод?”. Лос Ангелес Тимес. стр. Цалендар, п. 6, Цалендар деск.. 
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 Боттинг, Фред; Сцотт Wилсон (1998.). „Бy Аццидент: Тхе Тарантиниан Етхицс”. Тхеорy, Цултуре & Социетy. Приступљено 2008-03-25. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „Ресервоир Догс”. Боx Оффице Мојо. Приступљено 25. свибња 2007. 
  13. ↑ Диркс, Тим. „Емпире'с 50 Греатест Индепендент Филмс”. Емпире. Приступљено 21. вељаче 2008. 
  14. ↑ 14,0 14,1 Гормлеy, Паул (1. коловоза 2008). Тхе Неw-бруталитy Филм: Раце анд Аффецт ин Цонтемпорарy Холлywоод. Интеллецт Лтд. стр. 137–139. ИСБН 1841501190. 
  15. ↑ „Ресервоир Догс”. Роттен Томатоес. Приступљено 3. листопада 2008. 
  16. ↑ 16,0 16,1 Персалл, Стеве (28. коловоза 2002). „Тхе 'Ресервоир' wатерсхед”. Ст. Петерсбург Тимес. Приступљено 2007-05-25. 
  17. ↑ Кехр, Давид (20. просинца 2002). „Филм Ревиеw; Схот ин Лос Ангелес, Бут Бомбаy Алл тхе Wаy”. Тхе Неw Yорк Тимес: Сецтион Е; Парт 1; Цолумн 5; Мовиес, Перформинг Артс/Wеекенд Деск; Пг. 32. 
  18. ↑ Илинчић, Оремовић & Хеидл 1996, стр. 128-129
  19. ↑ Цанбy, Винцент (23. листопада 1992). „Винцент Цанбy ревиеw оф Ресервоир Догс”. Неw Yорк Тимес. стр. Сецтион C, паге 14, цолумн 1. 
  20. ↑ Туран, Кеннетх (23. листопада 1992). „Мовие Ревиеwс; Цитy Маулс, Н.Y. то L.А.; Ресервоир Догс, Тарантино'с Брасх Дебут Филм, Анноунцес а Дирецтор то бе Рецконед wитх”. ЛА Тимес. стр. Цалендар; Парт Ф; Паге 1; Цолумн 4; Ентертаинмент Деск. 
  21. ↑ Еберт, Рогер (26. листопада 1992). „Рогер Еберт ревиеw”. Ресервоир Догс Лоокс Тоугхер Тхан Ит Реаллy Ис (Цхицаго Сун-Тимес): стр. Сецтион 2; Феатурес; Мовиес; пг. 30. 
  22. ↑ Ренсин, Давид (1995). „Плаyбоy- 20 Qуестионс”. Плаyбоy Магазине. Архивирано из оригинала на датум 1999-11-28. Приступљено 2013-03-12. 
  23. ↑ 23,0 23,1 Цларксон, Wенслеy (1995.). Qуентин Тарантино – Схоотинг Фром Тхе Хип. Лондон: Пиаткус. стр. 180–181. ИСБН 0-7499-1555-2. 
  24. ↑ Берардинелли, Јамес. „Ресервоир Догс”. РеелВиеwс. Приступљено 3. студеног 2008. 
  25. ↑ Хинсон, Хал (24. листопада 1992.). „Ресервоир Догс”. Wасхингтон Пост. Приступљено 11. ожујка 2008. 
  26. ↑ МцЦартхy, Тодд (27. сијечња 1992.). „Ресервоир Догс”. Вариетy. Приступљено 11. ожујка 2008. 
  27. ↑ МцКиннеy, Девин. „Виоленце: Тхе Стронг анд тхе Wеак”. Филм Qуартерлy (Университy оф Цалифорниа Пресс): стр. Вол. 46, Но. 4. (Суммер, 1993), пп. 16-22. Приступљено 2008-11-03. 
  28. ↑ Бринтналл, Кент L.. „Тарантино'с Инцарнатионал Тхеологy; Ресервоир Догс, Цруцифиxионс анд Спецтацулар Виоленце”. Цросс Цуррентс. 
  29. ↑ Телотте, Ј.П. (1996.). „Фатал Цаперс, Стратегy анд Енигма ин Филм Ноир”. Јоурнал оф Популар Филм анд Телевисион. стр. 163. 
  30. ↑ Ирwин, Марк (Марцх 1998.). „Пулп анд тхе Пулпит: Тхе Филмс оф Qуентин Тарантино анд Роберт Родригуез”. Литературе анд Тхеологy. стр. вол. 12; но. 1. 
  31. ↑ Јеwерс, Царолине. „Хероес анд Хероин: Фром Труе Романце то Пулп Фицтион”. Университy оф Кансас. стр. 7. 
  32. ↑ Јеwерс, Царолине. „Хероес анд Хероин: Фром Труе Романце то Пулп Фицтион”. Университy оф Кансас. 
  33. ↑ Ирwин, Марк (ожујак 1998.). „Пулп анд тхе Пулпит: Тхе Филмс оф Qуентин Тарантино анд Роберт Родригуез”. Литературе анд Тхеологy. стр. вол. 12; но. 1. 
  34. ↑ 34,0 34,1 Цроуцх, Станлеy (1994-10-16). „Филм Цоммент; Пулп Фрицтион: Дирецтор Qуентин Тарантино'с Мовиес аре Бест Кноwн фор тхеир Wит анд Маyхем, бут Wхат Yоу Дон'т Хеар Абоут ис тхеир Оригинал Таке он Раце”. Лос Ангелес Тимес. стр. Цалендар; Паге 5; Цалендар Деск. 
  35. ↑ ДВД детаилс фор Ресервоир Догс Архивирано 2011-08-28 на Wаyбацк Мацхине-у фром ИМДб
  36. ↑ Риверо, Енриqуе (26. свибња 2002.). „'Догс' ДВД Девелопс Мултипле Персоналитиес : Анниверсарy 'Ресервоир Догс' ДВД Хас Еxтрас анд Фиве Дифферент Стyлес то Боот.('Ресервоир Догс' ДВД релеасед бy Артисан Хоме Ентертаинмент)(Бриеф Артицле)”. Видео Сторе (магазине). ХигхБеам Ресеарцх. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-25. Приступљено 25. травња 2008. 
  37. ↑ 37,0 37,1 „ДВД Ревиеw: Ресервоир Догс (15тх Анниверсарy Едитион)”. монстерсандцритицс.цом. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-01. Приступљено 27. свибња 2008. 
  38. ↑ Стовалл, Натасха (22. просинца 1997.). „Јацкие Броwн Оригинал Соундтрацк”. Салон. Архивирано из оригинала на датум 1999-11-25. Приступљено 5. свибња 2008. 
  39. ↑ Страусс, Неил (29. рујна 1994.). „Тхе Поп Лифе Тарантино'с мусиц”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 5. свибња 2008. 
  40. ↑ 40,0 40,1 Бреен, Марцус (просинац 1996.). „Wооф, Wооф: Тхе реал бите ин Ресервоир Догс”. Аустралиан Хуманитиес Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-03. Приступљено 10. ожујка 2008. 
  41. ↑ Јардине, Дан. „Тхе Киллинг Фиелдс (он Ресервоир Догс)”. Тхе Филм Јоурнал. Приступљено 10. ожујка 2008. 
  42. ↑ „Ресервоир Догс”. Гамеспот. Приступљено 10. ожујка 2008. 
  43. ↑ „Ресервоир Догс цомпутер гаме Рефусед Цлассифицатион (ПДФ)” (ПДФ). Аустралиан Оффице оф Филм анд Литературе Цлассифицатион. 28. липња 2006.. Архивирано из оригинала на датум 2006-08-21. Приступљено 7. српња 2006. 
  44. ↑ „Ресервоир Догс Цомпутер Гаме Баннед”. Неw Зеаланд Оффице оф Филм анд Литературе Цлассифицатион. 7. српња 2006.. Приступљено 7. српња 2006. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Илинчић, Дражен; Оремовић, Арсен; Хеидл, Јанко (1996). Кино и видео водич '96. Загреб: Вечерњи лист. ИСБН 9789539666109. 

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Reservoir_Dogs&oldid=41828859”