Salvatore Giuliano (film)
| Салваторе Гиулиано | |
|---|---|
 | |
| Режија | Францесцо Роси |
| Продуцент | Францо Цристалди |
| Сценарио | Францесо Роси Сусо Цеццхи д'Амицо Ензо Провензале Францо Солинас |
| Нарација | Францесцо Роси |
| Улоге | Салво Рандоне Франк Wолфф |
| Музика | Пиеро Пицциони |
| Фотографија | Гианни Ди Венанзо |
| Монтажа | Марио Серандреи |
| Студио | Галатеа Филм Луx Филм Видес Цинематографица |
| Датум(и) премијере | 28. 2. 1962
|
| Трајање | 123 мин. |
| Земља |  Италија |
| Језик | италијански |
Салваторе Гиулиано је италијански црно-бијели играни филм снимљен 1962. у режији Францесца Росија, познат као једно од првих ескплицитно политички ангажираних остварења у Росијевој филмографији, а по којима ће он и италијанска кинематографија постати позната сљедећих неколико деценија.
Насловни лик филма је Салваторе Гиулиано, знаменити вођа сицилијанских одметника који је био убијен 1950. године. Радња филма започиње проналаском његовог леша те, потом, кроз фласхбацкове, настоји дати економску и политичку позадину његових активности кроз призму Сицилије након савезничке инвазије и у првим годинама иза Другог свјетског рата, прије свега кроз сложени и амбивалентни однос према сицилијанској мафији, богатим земљопосједницима и представницима поратне власти. Успркос не-линеарног наративног приступа, Роси се приликом снимања настојао држати неореалистичких начела, те је ангажирао натуршчике умјесто професионалних глумаца (са изузетком Франка Wолффа који тумачи лик Гиулиановог помоћника Гаспареа Писциотте), а такођер је настојао снимати на аутентичним локацијама. У случају реконструкције злогласног масакра код Портелла делла Гинестре је то изазвало инцидент, с обзиром да су у њој судјеловали преживјели судионици тог догађаја, те је звук пуцњева у маси статиста изазвао масовну хистерију и стампедо приликом кога је неколико људи озлијеђено.
Филм је, успркос тога, доживио велики успјех. Роси је на берлинском фестивалу добио Сребрни медвјед за режију, а добио је и неколико награда. Филм је такођер изазвао велике расправе о стању на Сицилији и правој позадини Гиулианове смрти у италијанској јавности, под чијим је притиском тадашња влада провела јавну истрагу (иако без правих резултата). Салваторе Гиулиано је, међутим, имао далеко важнији ефект на друге, прије свега политички ангажиране синеасте, а међу којима се истиче Цоста Гаврас који је Росијеве технике користио у свом знаменитом филму З.
Сам Гиулиано, који се релативно ријетко појављује у филму, је 1987. године био предмет много конвенционалнијег биографског филма Тхе Сицилиан (по истоименом роману Мариа Пуза) гдје његов лик тумачи Цхристопхер Ламберт.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Салваторе Гиулиано на сајту ИМДб
- Салваторе Гиулиано на АллМовие-у (en)
- Цритерион Цоллецтион ессаy бy Мицхел Цимент
- Ериксон, Гленн (20 Фебруарy 2004). „Салваторе Гиулиано”. ДВД Савант. Приступљено 2009-11-08.