Салзбург

Салзбург
Поглед на град
Грб
Основни подаци
Држава	Аустрија
Покрајина	Горња Аустрија
Становништво
Становништво	148 521 (2012.) [1]
Густина становништва	2 249 ст./км²
Географија
Координате	47°29′Н 13°01′Е / 47.48°Н 13.02°Е / 47.48; 13.02
Временска зона	УТЦ+1, лети УТЦ+2
Надморска висина	424 м
Површина	65 678 км²
Салзбург Салзбург (Аустрије)
Остали подаци
Wеб-страница	www.стадт

Координате: 47° 28′ 48" СГШ, 13° 01′ 12" ИГД

Салзбург (дословно преведено Сланград) је град од 148 521 становника ^[1] у сјеверозападној Аустрији на самој граници са Њемачком. Салзбург је главни град истоимене аустријске савезне државе.

Хисторијски центар Салзбурга - Алтстадт, је због своје комбинације умјетности и архитектуре уврштен на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи 1996.^[2]

Град лежи у котлини ријеке Салзацх која га дијели на два дијела; Стари град (Алтстадт) и Нови град. Салзбург лежи на самој граници Алпа. Некад је био познат по својим рудницима соли који су након вишевјековног искапања затворени, а данас је најпознатији по свом суграђанину Wолфгангу Амадеусу Мозарту.

Први трагови насељености овог краја сежу до неолита, негдје око 1000. пне. тај крај освајају Илири, њих од 6. вијек пне. истискују Келти који су основали прво насеље. Римљани су 15. пне. на обали ријеке Салзацх изградили своје насеље Јувавум.^[2] Почетком 8. вијека св. Руперт основао је бенедиктинци самостан Ноннберг. У вријеме св. Бонифација град је уздигнут у бискупско сједиште 739., а од 798. уздигнут је у ранг надбискупије.^[2] Надбискуп Гербхард изградио је 1077. утврду Хохенсалзбург на брду изнад града. Салзбуршки надбискупи изборилли су 1278. повељу од Светог Римског Царства којом су изборили статус принчева, од тад је Салзбург постао моћни принципат, којим су управљали његови изборни бискупи-принчеви.^[2]

Међу салзбуршким принчевима треба споменути Wолфа Диетрицха вон Раитенауа (владао 1587.-1612.), који је импортирао талијанску ренесансу у град запосливши архитекта Винценза Сцамоззија да му уреди тргове, катедралу, и још неке грађевине. Затим Маркуса Ситтикуса вон Хохенемса (владао 1612.-1619), који је наставио са уређењем града унајмивши другог талијанског архитекта Сантина Соларија, па Париса Графа (грофа) вон Лодрона (владао 1619.-1653.), који је основао универзитет 1622.

Надбискуп Леополд Антон вон Фирмиан (владао 1727.-1744.) ^[2] објавио је едикт 1731. којим протјерује протестанте из града. Њихову имовину конфисцирала је католичка црква, а 20 000 огољелих избјеглица упутило се на сјевер према протестантским земљама. Фридрик Вилим I. Пруски примио је 16 000 избјеглица, а остали су потражили дом у удаљенијим крајевима; Холандија, Велика Британија, Дебрецен, Банат, а 300 је отишло до тадашње британске колоније - Георгије у Америку.^[3]

За владавине надбискупа Хиеронyмуса Графа вон Цоллореда (владао од 1772. до 1803.), Салзбург је постао средиште просвјетитељства. Владавина принчева-надбискупа завршила је 1803. кад је Салзбург подпао под власт надвојводе Фердинанда III. из Великог Војводства Тоскана, али га је већ 1805. анектирало Аустријско Царство заједно с Берцхтесгаденом. Након аустријског пораза од Наполеона у Битци код Wаграма, град је од 1809. до 1816. био припојен Баварској, али је одлуком Бечког конгреса поновно враћен Аустријском Царству.

Од краја 19. вијека почео је нагли раст града, који се проширио далеко изван старих градских зидина, тако да је 1935. град нарастао на 63 275 становника.

За вријеме Другог свјетског рата салзбуршки нацисти срушили су жидовску синагогу и почели прогон Жидова. Поред града је основан злогласни концентрацијски логор Салзбург-Маxглан, у који су затварани већином Роми и логор за заробљене војнике Црвене армије. Пред крај рата и Салзбург је због своје индустрије и жељезничке пруге постао мета савезничког бомбардирања, приликом тих напада страдало је 7 600 објеката и погинуло 550 становника. Америчка војска ушла је у град 5. маја 1945. од тад па све до 1956. Салзбург је био сједиште штаба америчких окупацијских снага у Аустрији.^[2] Након враћања државности Салзбург је постао главни град савезне државе Салзбург.

Хисторијско средиште Салзбурга
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Аустрија
Регистриран:	1996. (20. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, ив, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Јединствена комбинација алпских визура и богате архитектуре, створила је репутацију Салзбурга, као једног од најљепших градова свијета. Иако је мало тог остало од његовог некадашњег сјаја, јер је доста зграда изгорјело у пожару 1818.^[2] ипак и оно што је остало било је довољно да Салзбургу донесе епитет њемачког Рима.

Средиште старог града, на лијевој обали Салзацха је трг - Ресидензплатз са Надбискупом палачом (1595.-1619.), која је данас претворена у Галерију европског сликарства 16. 19. вијека, испред које је велика барокна фонтана (1658.-1661.). На супротној страни трга лежи палача - Ресиденз Неугебäуде (Нова резиденција) подигнута 1592.-1602. са звоником на ком је механички сат из 1873. и вергл (Глоцкенспиел) из 1705. изграђен у Антwерпену. Тај инструмент од 35 звона свира музичке дионице које су компонирали Мицхаел Хаyдн и Wолфганг Амадеус Мозарт.^[2] Салзбуршка катедрала била је прва црква изграђена у талијанском стилу на њемачком тлу, према пројектима направљеним 1614.-1628. Она је подигнута на мјесту старије романичке катедрале изграђене од 1181. до1200., која је оштећена у пожару 1598. А и та романичка катедрала је била изграђена на мјесту старије базилике из 8. вијека.^[2]

На шумовитом Мöцхснбергу (Редовничко брдо) које доминира над старим градом својом висином од 493 налази се бенедиктински самостан св. Петра, у којем је већина објеката подигнута од 17. и 18. вијека, самостанска црква (1130-1143) реобновљена у рококо стилу.^[2] Сјеверно од опатије је Фрањевачка црква, с романичким бродом из 1223., готичким кором (15. вијек) и барокним капелама. На самом врху Мöцхснберга лежи велика тврђава Хохенсалзбург (1077. проширена око 1500., довршена 1681., која је служила као надбискупска резиденција, за ратова вођених у 15. и 16. вијеку.^[2] На Мöцхснбергу се налази и црква св.Георгије (1501.) и Самостан Ноннберг основан 712./715. обновљен 1000.-1009.^[2]

Атракције новог Салзбурга, са десне обале Салзацха су црква св. Себастијана (изграђана 1505.-1512., дограђена 1749.), с гробовима Мозартове супруге и оца у црквеном дворишту, црква Пресветог Тројства (1694. - 1702.), коју је пројектирао архитект Јоханн Бернхард Фисцхер вон Ерлацх, Мозартеум (1910.-1914.), у ком се налази Музичка академија, концертне дворане и Мозартов архив. Дворац Мирабелл (1606.) изворно назван Алтенау) ког је пројектирао Сцамоззи за љубавницу принца-надбискупа Раитенауа, ког је аустријски архитект Јоханн Луцас вон Хилдебрандт преуредио од 1721. до 1727., а након пожара 1818. обновио Петер вон Нобиле.^[2] На периферији града налазе се капуцински самостан (1599.-1602.) и дворци Леополдскрон (1736.) и Хеллбрунн (1613.-1619.). Салзбуршки универзитет који је дјеловао од 1623. до 1810. поновно је ревитализиран1962. његова барокна Универзитетска црква (Коллегиен) (1694.-1707.), је ремек дјело Фисцхера вон Ерлацха.^[2]

Салзбург је већ вјековима град музике, родно мјесто Мозарта, чија је кућа (број 9 Гетреидегассе), данас преворена у музеј. Он је и мјесто у којем се одржава сваке године свјетски познати Салзбуршки фестивал. Музички фестивали одржавали су се у Салзбургу и током 19. вијека, али нередовито, тако да су 1917. Хуго вон Хофманнстхал, Рицхард Страусс и Маx Реинхардт основали фестивалски одбор, који је добио задатак да организира фестивал. Данас Фестивал обухваћа рецитале, концерте оркестралне и коморне глазбе, корале, опере и драме, али на сваком фестивалу доминирају Мозартова дјела. Централни простор фестивала - Фестспиелхаус, адаптиран је из надбискупских стаја уграђених у литице Мöцхснберга (Редовничког брда).^[2]

Салзбург има типичну Континенталну климу по Кöппеновој класификацији климе, са топлим љетима, оштрим хладним зимама и кишовитим прољећима и јесени.

Климатолошки медијани за Салзбург
Мјесец	јан-сиј	феб-вељ	мар-ожу	апр-тра	мај-сви	јун-лип	јул-срп	ауг-кол	сеп-руј	окт-лис	нов-сту	дец-про	година
Средњи максимум (°Ц)	3,2	5,6	10,4	14,3	19,9	22,2	24,4	24,2	20,1	14,8	7,8	4,0	14,2
Средњи минимум (°Ц)	−4	−2,9	0,7	3,8	8,4	11,5	13,5	13,5	10,1	5,5	0,6	−2,5	4,9
Преципитација (мм)	59,9	54,7	78,7	83,1	114,5	154,8	157,5	151,3	101,3	72,6	83,0	72,8	11842
Извор: [4]

Данашњи Салзбург је највећа туристичка мека Аустрије, град бројних конгреса и фестивалских догађања, а његова околица пуна добрих скијалишта.

Салзбург је и јак индустријски центар; пивовара, производња музичких инструмената, текстила, коже и производа од метала.^[2] Салзбург је сјеверозападни улаз у Аустрију, важно раскршће аутопутева и жељезничких линија. Поред града у мјесту Маxглан налази се Аеродром W. А. Мозарт (ИАТА: СЗГ, ИЦАО: ЛОWС) други по промету у Аустрији са директним линијама за Франкфурт, Дüсселдорф, Беч, Лондон, Роттердам, Амстердам, Брусселс, Зüрицх, Хамбург и Дублин.

• Wолфганг Амадеус Мозарт, композитор
• Цхристиан Допплер, физичар и творац теорије акустике (Допплеров ефект)
• Јосеф Мохр, композитор
• Отон I. Грчки, краљ Грчке
• Ханс Макарт, сликар
• Тхеодор Херзл, државник
• Стефан Зwеиг, књижевник
• Мариа вон Трапп, надахнуће за филм Моје пјесме, моји снови (1965)
• Тхомас Бернхард, књижевник
• Херберт вон Карајан, диригент
• Удо Лудwиг, антрополог
• Роланд Ратзенбергер, возач Формуле 1
• Јосепх Леутгеб, француски музичар
• Клаус Агер, композитор
• Алеx Јесауленко, фудбалер
• Георг Тракл, књижевник
• Влатка Покос, позната хрватска пјевачица и водитељица

Салзбург је град пријатељ слиједећим градовима;

Француска, Реимс од 1964.  САД, Атланта од 1967.  Италија, Верона од 1973.  Никарагва, Леóн, од 1984.  Њемачка, Дресден од 1991.

Јапан, Каwасаки, од 1992.  Италија, Мерано од 2000.  Кина, Шангај од 2004.  Португал Сãо Јоãо да Мадеира, од 2007.

• Салзбург Цитy Тоурист Оффице (en)
• Салзбург на порталу Енцyцлопæдиа Британница Онлине (en)
• Висит Салзбург
• Пицтуресервер (слике из Салзбурга) Архивирано 2007-01-21 на Wаyбацк Мацхине-у