Саппхо
Саппхо, Сафо, Σαπφω, Ψαπφα, Саппхô
[уреди | уреди извор]Славна грчка пјесникиња је рођена у Митилени на острву Лезбос које је било културни центар 7. вијека пне. Рођена је између 630. пне. и 612. пне. Прича се да је била мала и тамна.
Саппхо, кћер Скамандера и Клеис, била је удата (атичка комедија каже за богатог трговца, али то није провјерено), и имала је кћер, такођер звану Клеис. Постала је веома позната у своје вријеме по својој поезији, толико, да је град Сиракуза (Италија) подигао њену статуу да би је почаствовао када га је посјетила. Њена породица је била политички активна, што јој је омогућило да пуно путује. Током свог живота, била је позната и као управница грчке школе за дјевојке. Највјероватније је да су објекат њене поезије биле њене ученице.
Била је лирски пјесник који је развио своју посебну метрику, познату као сафо-метар (саппхиц метер), и заслужна је за помјерање естетског покрета од класичних тема грчке митологије ка темама индивидуалног људског искуства. Епиграм у Антологији Палатина, додјељен Платону, наводи је као десету музу.
Саппхо је писала претежно љубавну поезију, али су пјесме сачуване само дјелимично, осим једне једине цијеле пјесме, Химне Афродити. Судећи по њеној репутацији у античком свијету, с обзиром да су само фрагменти њеног рада преживјели, изгубивши њен рад, свијет је изгубио велико благо.
Неке од њених пјесама су упућене женама, одакле се развила њена репутација лезбејке. Ријеч лезбејка је изведена од имена острва Лезбос са којег је потекла.
Због хомосексуалног садржаја и отворене еротичности, њен рад је био у немислости кршћанске цркве, што је и разлог што највећи дио њеног рада није преживио, дијелом због тога што није копиран, дијелом што је намјенски уништаван.
Док је у наше доба овај садржај добро познат, у античко доба и Средњем вијеку, она је била познатија према томе што се (судећи по легенди) бацила с литице због неузвраћене љубави према младом морнару званом Фаун (Пхаон). Ова легенда приписује се Овидију и Лукијану из Старог Рима, и сигурно није кршћанска преправка. Није необично за значајне личности грчке хисторије да су различити извори писали о њима. Значајно је споменути да је њен пратилац зван "Пенис, из града мушкараца". У сваком случају, како се Мишел Фуко и многи други аутори слажу, древно грчко друштв�� није сматрало да је читав пол, мушки или женски, потпуно хетеро- или хомосексуално оријентисан. Што се тиче хисторије, Саппхо је долазила из племените породице, удала се и имала је бар једну кћер, била је изгнана у Сиракузу из политичких разлога, вратила се 581. године прије наше ере и умрла је као старица.
Саппхо у књижевности
[уреди | уреди извор]
Филозоф Максимус из Тира (друга половина II. вијека наше ере), пише да је Саппхо била "мала и тамна" и да су њена пријатељства са њеним женским пријатељима била слична Сократовим: Шта је друго љубав лезбејске жене него Сократово умијеће љубави? Чини се да су они водили љубав, свако на свој сопствени начин, она према женама, он према мушкарцима. Кажу да су обоје вољели многе и били заробљени стварима које су биле лијепе. Што су Алкибијад, Шармидес и Федрус били њему, Гирина, Атис и Анакторија биле су Лезбејкама.
Платон је Саппхо називао десетом музом и смртном музом.
Елијан Клаудије је написао у "Одабраним поглављима хисторије" (Ποικίλη ιστορία) да је Платон Саппхо називао мудром.
Грчки пјесник, Одисеј Елитис (20. вијек, са Лезбоса) јој се диви у свом дјелу "Микра Епсилон": .. Такво биће, истовремено осјетљиво и храбро, не среће се често у животу. Мала, црна дјевојка се доказала као једнако способна да зароби ружин цвијет, изведе пој славуја и каже "Волим те", не би ли испунила планету осјећањима.
Хорације у својим Одама пише да је поезија Саппхо вриједна светог обожавања.
Лорд Бyрон пише сљедеће стихове о њој у дјелу Цхилде Харолд:
- I напријед виђен бријег, незабораван,
- љубавника прибјежиште и лезбејке гроб.
- Црна Саппхо! Зар стихови бесмртни не могоше да сачувају
- те груди напојене тако бесмртном ватром?
Цхарлес Бауделаире пише о Саппхо у својој поеми Лезбос (Цвијеће зла - Лес Флеурс ду Мал).
